Prvog dana Festivala nauke održano je predavanje profesorke dr Zdenke Novović o depresiji u amfiteatru centralne zgrade Univerziteta. Predavanjem naslovljenim Depresija – kad tugu ne rešava pomoć druga profesorka Novović je ukazala na mitove i zablude o depresiji, njenim simptomima i lečenju, napominjući da je stopa depresije sve veća.
Na početku predavanja profesorka je istakla da nam se često čini kako nam je ova bolest duše poznata i da umemo da je prepoznamo, što nije u potpunosti tačno. Nekada je laicima teško da razgraniče prirodnu tugu od depresije.
– Depresija nije isto što i tuga, niti je tuga nužna u depresiji. Ključno pitanje jeste da li osoba može da funkcioniše u životu – rekla je profesorka Novović objašnjavajući da depresivnu osobu karakteriše tuga, neraspoloženje, apatičnost, ali da ne mora nužno biti tužna. Osoba tada oseća i gubitak interesovanja i zadovoljstva u skoro svim aktivnostima u životu.
Ono što razlikuje prirodnu žalost od depresije jeste kako porodica i prijatelji vide osobu koja ima problema sa tugom, a drugačije su i misli kojim se osoba okupira.
– Ako okolina smatra da osoba gubi razum, ukoliko ne može da je razveseli, onda tu nešto nije u redu. Takođe, osoba koja pati od depresije će imati sumanutu ideju krivice („ja sam kriv što se to desilo“), dok ožalošćena osoba je možda neće ni imati ili će misliti da „se to ne bi desilo, da sam nešto uradio“ – ukazala je profesorka na ovu razliku, dodajući da su pokušaji samoubistva vrlo retki kod ožalošćenih, a češći kod depresivnih osoba što je i glavna opasnost ove bolesti.
Dodatni znaci depresije su gubitak težine, nemir ili ravnodušnost, nesanica, osećanje bezvrednosti ili krivice, dekoncentrisanost ili neodlučnost i učestale misli o smrti i samoubistvu. U zavisnosti od vrste depresije, one mogu da prođu same posle određenog vremena, mogu da se vraćaju, da traju dugo ali sa slabijim simptomima ili da imaju pojave maničnih epizoda kada osoba ima preterano mnogo energije.
Da li će depresija da se javi zavisi od bioloških, psiholoških i socijalnih činilaca. Biološki faktori jesu genetika, hormoni, neurotransmiteri, teške bolesti, ali važna je i psiha osobe i način razmišljanja, kao i socijalna sredina koja takođe utiče na razvoj depresije.
– Osoba koja je sklona negativnim emocijama, pesimističkim stilom objašnjavanja događaja i mentalnom „prežvakavanju“ svoje situacije, dakle koja se stalno preispituje i vodi dijaloge u sebi može da oboli od depresije – kazala je profesorka Novović ističući i značaj društva, odnosno nekih stresnih događaja, ranih trauma iz detinjstva, pa i niskog socio-ekonomskog statusa.
Profesorka se usaglasila i sa mišljenjem da će depresija postati najrasprostranjenija bolest u društvu sa obzirom da je njena stopa sve viša i u svetu i među mladima, a iznela je i podatak o učestalosti ove bolesti u našem univerzitetu.
– Mi smo radili istraživanje ovde u Kampusu o depresiji naših studenata i slučajnim uzorkom dobili smo podatak da je 18 odsto studenata novosadskog univerziteta depresivno – rekla je profesorka Novović i pritom posavetovala studente da se ne brinu i ne opterećuju previše fakultetom jer nije sve u njemu, već da stvore više prioriteta koji će im biti važni u životu.
Profesorka je napomenula da je depresija izlečiva bolest i da se može lečiti antidepresivima ili psihoterapijom. Nakon što se jednom izleči, depresija ne mora više nikada da se vrati. Važno je potražiti pomoć i sačuvati svoje mentalno zdravlje odlaskom kod lekara koji bi dao uput za dalje, a osoba može da poseti i psihološko savetovalište ili neki od centara poput Centra srca i Centra za ratnu traumu.
Nema komentara