Pojam deponije je svima poznat, međutim, dodavanje epiteta ’divlje’ ispred reči pomalo menja stvari. Koliko je ljudima zapravo poznato šta su divlje deponije i koliki uticaj one imaju na životnu sredinu i društvo?
Divlje deponije, svojevrsne ekološke tempirane bombe, javne su površine na kojima se nekontrolisano odlažu različite vrste otpada. Upravo ovo "nekontrolisano" odlaganje predstavlja ogroman problem.
Iako divlje deponije pre svega privlače našu pažnju zato što nisu prijatan prizor, problem nije samo estetske prirode, već je i jedan od vodećih ekoloških problema u Srbiji. Opasne i veoma štetne materije završavaju u zemljištu, vazduhu i vodi, čime se posredno vrši negativan uticaj na zdravlje ljudi. Postoji i rizik od požara, koji uopšte nije mali – dešavaju se često, što dodatno narušava ionako uveliko ugroženu životnu sredinu, ali i povećava šanse za širenje raznih zaraza.
Prema podacima navedenim u izveštaju životne sredine u Republici Srbiji za 2023. godinu, objavljen od strane Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji je u maju 2024. godine registrovano čak 2526 divljih deponija. Iako je ovaj broj sam po sebi alarmantan i poziv na promenu, dodatno zabrinjava činjenica da čak 1617 divljih deponija nije uopšte čišćeno tokom 2023. godine, iako su lokalne samouprave u zakonskoj obavezi da uklanjaju divlje deponije.
Dodatno, brojni nezvanični podaci tvrde da je stvaran broj divljih deponija znatno veći te neki teoretičari čak nagađaju da je realni broj čak četiri ili pet puta veći od onog koji nadležni navode a i 'zvanične' brojke su već dovoljno zabrinjavajuće.
Prema zvaničnim podacima, divlje deponije se najčešće javljaju u seoskim sredinama koje nisu obuhvaćene redovnim prikupljanjem komunalnog otpada, kao i uz saobraćajnice. Međutim, praksa neodgovornog odlaganja otpada nije zaobišla ni šume, reke, predrađa pa i same gradove.
Foto: Ljepota i zdravlje
Novi Sad, nažalost, može poslužiti kao dobar primer grada koji je pod velikim pritiskom divljih deponija. Iako je u poslednjih desetak godina, barem prema zvaničnim podacima, broj divljih deponija u Vojvodini prepolovljen, u Novom Sadu je njihov broj porastao čak četiri puta. Zbog toga nije ni čudno što pojedini delovi grada, donekle, podsećaju na divlju deponiju, sa mnoštvom otpada po mestima na kojima on ne bi smeo da se nalazi.
Međutim, ovaj je problem ipak je najuočljiviji u dunavskom priobalju, jer, kako se čini, tradicija odlaganja smeća u Dunav i dalje traje. Novosadski Ribarac, nekada zelena oaza nadomak grada, više podseća na zvanično mesto za odlaganje smeća nego na mesto za beg od gradske gužve.
Tokom 2021. godine Gradska uprava za zaštitu životne sredine izdvojila je 35 miliona dinara za različite programe i akcije sa ciljem rešavanja problema divljih deponija. Sakupljeno je preko 300 tona smeća, međutim, problem nije iskorenjen, što se lako da primetiti tokom obične šetnje našim gradom.
U epizodi "Priče sa deponije" serijala "Sasvim prirodno" upoznajemo se sa problemom divljih deponija u Srbiji, ali i sa jednim momkom koji kroz umetnost podiže svest o problemu i daje svoj doprinos u rešavanju istog. Epizoda se bavi deponijom kod auto-puta Beograd – Novi Sad. Saznajemo da je deponija nastala dok se auto-put gradio, odnosno 1991. godine jer su ljudi uočili poveliku rupu u kojoj im je bilo zgodno da odlože smeće.
Naravno, u početku to nije delovalo alarmantno, međutim, nadležni organi nisu reagovali i deponija je za to vreme narasla 50 metara u visinu i ogromnih 300 metara u širinu.
Takozvanu "Planinu od smeća" je nemoguće ne videti, čak i s auto-puta. Tako ju je primetio i Andrej Josifovski, arhitekta i ulični umetnik. Ovakav prizor je njega inspirisao i ekološki izazvao. Odlučio je da napravi figuru od smeća na pomenutoj deponiji - čikicu iz Lego kockica, s jednom malom razlikom u odnosu na original – ovaj je visok čak osam metara.
Ovde se nije zaustavio – napravio je još dve ovakve figure: jednu od kartona na deponiji u Bečeju a drugu od plastičnih kesa, najlona i celofana na deponiji Dol. Ovaj projekat predstavlja veliki iskorak u podizanju svesti naroda, kako starijeg tako i mlađeg.
Ekološki problem je više nego očigledan.
Promena leži u svima nama i našoj želji za njom.
Iako je poslednjih decenija primetnije podizanje svesti o neophodnosti očuvanja životne sredine, nažalost, taj je proces i dalje spor. A u njemu najsporije su duboke institucionalne promene koje su neophodne da bi ovi problemi uistinu bili rešeni.
Nema komentara