„Ko je bre bio taj Laza Telečki?!" - Uvod u novosadsku kulturu za gasere

Započela je kao mala beznačajna ulica u novonastalom Novom Sadu, prepoznatljiva samo po ruzmarinu koji je u njoj rastao.

Nekada davno, ulice se nisu nazivale po bitnim ličnostima čiji rad posle nekog vremena postaje u potpunosti zaboravljen, a čije ime postaje sinonimno sa idejom ulice  koja nosi njihovo ime. U to vreme, ova ulica nazivala se Ruzmarinova ulica. Zapravo, mahom su se sve ulice u Novom  Sadu nazivale po prostim, prirodnim motivima; Lisičja ulica, Patkina ulica, Koprivina ulica, i slične.

O istoriji ove ulice, iako je u užem centru Novog Sada od samog osnivanja grada, ne postoji mnogo istorijskih podataka.  Mala ulica po prvi put postala je prometna u doba Jugoslavije, kada je spajala Ulicu Jovana Jovanovića Zmaja sa glavnom autobuskom stanicom koja se nalazila na današnjem Trifkovićevom trgu. Otprilike u to vreme, dobija svoje današnje ime  - Ulica Laze Tekečkog.

Ko je bre taj Laza Telečki, i što su ga nazvali baš po ovoj ulici!?
Pa Laza je bio mnogo stvari: Novosađanin, glumac, pozorišni režiser, dramaturg, karlovački đak i još mnogo toga! Sve u svemu, jedna prosvećena ličnost, koja je svojom umetnošću trajno promenila grad.

On je rođen mnogo davno, i bio je jako siromašan. Baš haos jako siromašan. Ćale mu je geknuo nešto mnogo rano, pa se keva brinula o njemu i njegovih pet sestara. Pošto je završio školu sa odličnim prosekom, vratio se u Novi Sad, a kada se otvororilo pozorište u Novom Sadu, rešio je da postane glumac. I ladno je postao glumac, ma lud lik skroz. Baš šteta što su ga nazvali po ulici, je l?

Foto: Sara Anđelić

No, šalu na stranu, Lazin najveći doprinos ovom gradu leži u njegovom režiserskom radu. Naime, on je prvi koji je doneo Šekspira u Novi Sad. Najgledanija predstava bila mu je Ričard Treći, drama koja prati ludog čoveka koji, služeći se obmanom, lažima i ubistvom, pokušava da dođe do pozicije kralja! Svojim radom je nesumnjivo promenio poimanje društva mnogih stanovnika našeg grada.

Danas, ulica je postala kontroverzno mesto okupljanja omladine, pasa lutalica i radnika MUP-a. Noćni klubovi, restorani i kafići počeli su masovno da se otvaraju 2011. godine, a danas se u podnožju svake od zgrada nalazi neki lokal. Žitelji ulice se više od decenije žale na buku, a nasilni obračuni u sitne sate, davno se prestali da budu atraktivna vest.

Mišljenja o kulturnom, odnosno antikulturnom značaju ove ulice u zadnjih desetak godina su podeljena. No kakvi god pojedinačni stavovi o ovom mestu bili, jedno je neosporivo; Ruzmarinova ulica postala je ključni deo novosadskog noćnog života.