Petnaesti mart ove godine zapamćen je kao dan kada je u prestonici održan najveći protest u istoriji naše zemlje. Arhiv javnih skupova procenio je da je na ulicama Beograda bilo oko tristo hiljada ljudi, odnosno, barem tri puta više nego na dosad zapamćenim velikim skupovima. Pre toga, jedini protesti u istoriji naše zemlje za koje se smatra da su prebacili brojku od preko 100.000 ljudi na ulicama bili su sada već kultni protest 5. oktobra kada je zbačen Slobodan Milošević i prošlogofišnji protestni skup na Slaviji, na koji su pozvali studenti decembra 2024. godine.
Uprkos tome, i uprkos činjenici da su studenti u blokadi pozvali na miran protest, došlo je do nekolicine incidenata, od kojih se najveći odigrao u blizini Slavije, sa epicentrom u okolini Studentskog kulturnog centra, zgrade Beograđanke i ulice Kralja Milana. Naime, petnaestominutna tišina prekinuta je između jedanaestog i dvanaestog minuta, kada su ljudi počeli da se, naizgled neobjašnjivo, povlače iz mase velikom brzinom.
Prema svedočenjima prisutnih, u 19.11 začuo se nejasan zvuk, izuzetno jake frekvencije, koji su ljudi opisali kao "automobil koji se velikom brzinom zaleće u masu", "avion koji leti veoma nisko", pa čak i "konjica koja se približava". Ubrzo su, zbog dešavanja ispred Narodne skupštine koja su izlazila iz okvira mirnog protesta koji je bio u planu, studenti objavili da je protest u njihovoj organizaciji završen, te da je od tog momenta postao građanski.
Isto veče, nakon spornog incidenta, a naročito dan posle, počele su zdravstvene tegobe kod ljudi koji su se u subotu u pomenuto vreme našli u blizini navedenih lokacija, a zajedno sa njima i razne teorije o poreklu sredstva koje ih je izazvalo. U naredna dva dana, velik broj ljudi prijavio je da su osetili bol u grudima, ušima, imali glavobolje, mučninu i poteškoće sa disanjem. Neki su čak izjavili da im pejsmejkeri od tad ne funkcionišu.
Vrlo brzo proširila se informacija da je incident izazvao zvučni top, odnosno LRAD (Long Range Acoustic Device), koji se može koristiti u svrhe razbijanja demonstracija, a u Srbiji nije dozvoljen. Nadalje su usledile različite teorije, Ministarstvo unutrašnjih poslova je optužbe demantovalo, a Više javno tužilaštvo najavilo je istragu lica koja šire dezinformacije.
"Tokom petnaestominutnog odavanja počasti žrtvama nisu postojali nikakvi uslovi za korišćenje ijednog propisanog sredstva prinude, i na tome treba insistirati", govori za Odjek profesorka na Katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Milana Pisarić.
Ona potom dodaje, odnosno pojašnjava i kakve su bile nadležnosti policije u ovoj situaciji:
"Kakvo god da je sredstvo iskorišćeno tokom odavanja počasti i ko god da ga je upotrebio, to treba istražiti. Policija je bila dužna da obezbedi skup i održava javni red i mir", objašnjava ona.
Foto: Odjek
Prema Zakonu o policiji, u jedan od policijskih poslova ubraja obezbeđenje određenih javnih skupova. S obzirom na to da se vanredno obezbeđenje organizuje tokom javnih skupova u kojima učestvuje veći broj građana, i kada za tim postoje bezbednosne potrebe, skup u Beogradu bio je zasigurno skup za koji je bilo potrebno da Policijska uprava za
"Polazimo od Zakona o policiji jer je s obzirom na okolnosti jedino policija bila ovlašćena da bude prisutna na protestu 15. marta, ne vojska – u pitanju nije bilo ni ratno ni vanredno stanje. Iz tog razloga govorimo isključivo o policijskim ovlašćenjima i radnjama", objašnjava naša sagovornica.
Uredbom o specijalnoj i posebnim jedinicama policije utvrđeni su poslovi i zadaci tih jedinica, a krug tih poslova proširen je izmenom koja je stupila na snagu 14. marta ove godine, te se sada Policijska brigada bavi i rešavanjem kriznih situacijama izazvanih aktima nasilnog ekstremizma, a Interventna jedinica 92 otklanjanjem uslova neposredne opasnosti od nastanka ili kada je nastala krizna situacija, vanredni događaj ili stanje povećanog rizika izazvano i pretnjom od izvršenja terorističkog akta.
Pre izmena se intervenisanje preduzimalo posebno u slučajevima kada su već izvršena teška krivična dela sa elementima nasilja i posedovanja oružja, narkotika i slično.
Profesorka ukazuje
Foto: N1
"Prostim uvidom u tekst Uredbe o specijalnoj i posebnim jedinicama ne bi se moglo reći da se uređaji koji su privukli pažnju javnosti u toku i nakon skupa održanog 15. marta mogu podvesti pod bilo koju od propisanih kategorija", navodi profesorka Pisarić
Među sredstvima prinude su i posebne vrste oružja i sredstava, a to su oružja i sredstva koja spadaju u naoružanje specijalne, posebnih, interventnih i drugih organizacionih jedinica policije.
Međutim, Uredbom je predviđeno je da se pod posebnom opremom, sredstvima i naoružanjem podrazumevaju i "druga oprema, uređaji i sredstva koja nisu u slobodnoj prodaji na tržištu, a koja se po svojoj nameni, karakteristikama i svojstvima mogu upotrebiti u funkciji “obavljanja“ policijskih poslova i zadataka. Potpuno razumevanje ove Uredbe nije moguće bez ostvarivanja uvida u posebne delove/priloge koji sadrže podatke koji su određeni kao tajni, u smislu Zakona o tajnosti podataka."
Pored toga, pri upotrebi eksplozivnih sredstava postoje dva ograničenja – nije ih dozvoljeno upotrebiti prema maloletnim licima i licima u masi. Dodatno, Pravilnik o policijskim ovlašćenjima propisuje da policijski službenik pre upotrebe posebnih vrsta oružja i sredstava upozorava lica da će takva sredstva upotrebiti.
"Odluku o eventualnoj upotrebi posebnih vrsta oružja i sredstava donosi direktor policije, na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministra unutrašnjih poslova", naglašava sagovornica i zaključuje:
"Policija je za protest dana 15. marta zasigurno unapred obavila sve potrebne protokole za obezbeđenje takvog javnog skupa, vršene su bezbednosne procene. Policija je bila tamo u svrhu zaštitu naroda i očuvanja javnog reda i mira. Javni red i mir je narušen, a šta je urađeno povodom toga? To je suštinsko pitanje".
Nema komentara