Trostruki šampion će po treći put u karijeri biti u centru pažnje prelaznog roka u NBA-ju, a ni ovog puta neće biti manjka timova koji će stati u red da mu se udvaraju.
Foto: Printscreen/Youtube/NBA
Gledali smo ovaj film i ranije. Nakon što je njegov tim ubedljivo poražen u finalu i, možda još i važnije, nakon što je delovalo kao da je vrhunac tog tima davno prošao i da je spreman da bude rasformiran, Lebron Džejms ima izbor. Nasuprot prethodne dve situacije kada je trostruki šampion i četvorostruki MVP menjao sredinu – 2010. kada je udružio snage sa Dvejnom Vejdom i Krisom Bošom u Majamiju; 2014. kada se vratio u rodni Klivlend i stvorio novi supertim sa Kajrijem Irvingom i Kevinom Lavom – ovoga puta izbor ne izgleda tako očigledno. Ili se samo nama tako čini?
Teško je breme koje nose najbolji svetski igrači, u bilo kom sportu. Bez obzira koliko bili dobri kao individualci, u diskusijama i debatama o tome koji su među njima najbolji prvo i osnovno merilo uvek je faktor koji se samo delimično nalazi u njihovoj kontroli – broj šampionata koji su osvojili, drugim rečima – timski uspesi. To je razlog zašto je, po sopstvenom priznaju, Džejms napustio Klivlend 2010. i otišao u Majami – tamo je imao najveće šanse da osvoji titulu. A isti je razlog zbog kojeg se 2014. vratio u Klivlend – želeo je da donese šampionat svom rodnom kraju, samo što je međutim, ovog puta i imao uslove za tako nešto.
Čak i sada, u svojoj 34. godini života, nakon 15 sezona u ligi, osam uzastopnih finala i tri šampionska prstena, Lebron Džejms ne pokazuje znake usporavanja. Pogotovo ne sada. Jer sadašnjom ligom vlada tim koji predstavlja najveću prepreku u njegovoj karijeri. Golden Stejt Voriorsi su bili šampioni u tri od prethodne četiri godine, a one sezone kada u tome nisu uspeli postavili su rekord za broj dobijenih utakmica sa skorom 73-9. Osvajanje još jedne titule u tim uslovima imalo bi ogroman značaj za Džejmsovo nasleđe. A izbor tima sa kojim će pokušati to da uradi prvi je, a možda i najvažniji korak u tom pohodu.
Četiri su se franšize izdvojile kao realne opcije tokom prethodnih meseci. Počinjemo sa onom očiglednom, njegovim trenutnim domom:
Klivlend
Kao što smo videli u ovogodišnjem finalu, tim koji Kavalirsi imaju nije više sposoban za najveće domete. Nakon Irvingovog trejda u Boston prošlog leta, Klivlend je izgubio svog drugog All-NBA igrača a igrači koje su dobili zauzvrat ili nemaju nikakvu minutažu (Ante Žižić) ili su ponovo trejdovani (Ajzea Tomas, Džej Krauder). Proteklu sezonu završili su na četvrtom mestu u Istočnoj konferenciji, što je najgori plasman u Džejmsovom drugom mandatu. Džordž Hil, Tristan Tompson, Džej Ar Smit i Džordan Klarkson su sledeće godine pod ugovorom za ukupno 63 miliona dolara, što je više nego što Voriorsi plaćaju Kleja Tompsona, Drejmonda Grina, Andre Iguadalu i Šona Livingstona. Još veću razliku između ovih timova ilustruje to da ovi igrači u svojim ekipama imaju približno iste minutaže.
Foto: Printscreen/Youtube/NBA
Da stvar bude još gora, Istočna konferencija konačno ima dva tima koja će u godinama koje dolaze spadati u uži krug favorita za osvajanje prstena. Seltiksi su igrali sedam utakmica u finalu konferencije sa Klivlendom i to su učinili pretežno sa igračima mlađim od 25 godina, kao i bez svoja dva All-NBA igrača – Irvinga i Gordona Hejvorda koji su zbog povreda propustili Plejof. Filadelfija je takođe napravila ogroman iskorak ove sezone. Regularni deo su završili ispred Kavsa, njihove glavne zvezde, Džoel Embid i Ben Simons, takođe su na samom početku svojih karijera. Ako uspeju da reše „situaciju“ sa prvim pikom prošlogodišnjeg drafta Markelom Fulcom to bi samo ojačalo njihovo već obećavajuće jezgro.
Iako timovi na vrhu Istočne konferencije sada predstavljaju veći izazov nego u proteklim godinama, Istok je i dalje svekupno gledano slabija konferencija. Ona ima više timova sa negativnim odnosom pobeda i poraza, a ujedno u 18 od prethodnih 19 sezona timovi iz Zapadne konferencije imaju bolji međusobni skor u duelima sa timovima sa Istoka. No, slabija konferencija neće biti dovoljan razlog da bi Džejms izabrao Klivlend za svoj tim sledeće sezone. Ono što Klivlend može da mu ponudi, za razliku od ostalih 29 timova u ligi, jesu familijarnost i voljeno okruženje. Klivlend je njegov dom, to su njegovi ljudi, tu je njegova reputacija nedodirljiva, to je mesto gde živi njegova porodica i gde njegova deca idu u školu. Zato je sasvim moguće da će Džejms potpisati novi jednogodišnji ugovor i odložiti odluku o mogućem preseljenju za sledeće leto. Ali ako to učini, tim koji će Kavsi staviti oko njega će verovatno morati da bude drastično promenjen od onoga koji je igrao protekle sezone.
Filadelfija
Kao što je napomenuto gore, Siksersi predstavljaju budućnost. Simons i Embid su, uz Darija Šarića, već u ovom stadijumu svojih karijera dobili 52 utakmice u regularnom delu sezone. Džejms bi u takvoj ekipi bio mentor budućim zvezdama, a pogotovo Benu Simonsu čiji stil igre već nekoliko godina opisuju kao mešavinu Džejmsa i Medžika Džonsona. Da sličnost između Simonsa i Džejmsa bude veća, njih dvojica imaju i istog agenta – dugogodišnjeg Džejmsovog saradnika Riča Pola. Siksersi su popunjeni i na ostalim pozicijama sa Robertom Kovingtonom i Džej Džej Redikom, a s obzirom da su im glavni igrači mlade zvezde i dalje na svojim rookie ugovorima, Filadelfija ima dovoljno prostora u salary capu za Džejmsov ugovor (~35 miliona dolara), a ako budu kreativni možda i za još jedan maksimalan ugovor. A kao šlag na torti, nalaze se u Istočnoj konferenciji.
Međutim, ono što važi za njihovu najveću prednost može se lako pretvoriti u manu. I u ovom smo Plejofu na njihovom primeru videli da je potrebno vreme da se mladi timovi, po prvi put suočeni sa pritiskom kakav stvara Plejof serija, prilagode takvom okruženju. U njihovom slučaju oni su, kao favoriti, izgubili od Seltiksa u pet utakmica, u seriji u kojoj su sve njihove mane došle do izražaja. Džejms ima 33 godine i pitanje je koliko je voljan da čeka da Filadelfijine mlade zvezde sazre.
Foto: Printscreen/Youtube/FOX Sports Ohio
Pored toga, postoji pitanje kako bi se Džejms i Simons uklopili. Njih dvojica imaju sličan stil igre, što samo po sebi nije loša stvar, ali može biti ako obojica igraju na baš ovakav način. Ben Simons retko uzima šuteve van reketa, a kamoli šuteve za tri poena. U današnjem NBA-ju, a pogotovo u timu koji ima Lebrona Džejmsa, takozvani spacing je imperativ. Igrači koji nemaju loptu stoje što je šire moguće, i u zavisnosti od njihovih šuterskih sposobnosti, odbrambeni igrači stoje bliže ili dalje od njih što određuje koliko će prostora za rad imati igrači sa loptom. Džejms je naravno igrač koji najveću štetu po protivnika pravi kada ima loptu i postavlja se pitanje kako bi se Simons uklopio u toj situaciji, odnosno koliko bi njegov nedostatak šuta štetio napadačkom potencijalu ekipe?
Još neki od razloga protiv pridruživanja Siksersima mogu predstavljati i njihov nestabilan menadžment (slučaj sa burner Tviter profilima bivšeg generalnog menadžera Brajana Kolanđela, kaoi to da Filadelfija još uvek nije zaposlila nikog kao njegovu zamenu), uvek rizično zdravstveno stanje Džoela Embida i naravno, nepoznanica pod imenom Markel Fulc (koja isto tako može ići u njihovu korist ako bude rešena na pravi način).
Hjuston
Ako tražimo tim koji ima najveće šanse da skine Voriorse sa trona, onda je to verovatno tim koji je igrao sedam utakmica sa njima u finalu Zapadne konferencije (otkad je Kevin Durent prešao u Golden Stejt, nijedan tim nije dobio više od jedne utakmice u seriji protiv Voriorsa, nijedan osim Hjustona naravno), a sigurno je da oni sami veruju da bi u toj seriji i pobedili da nije bilo povrede Krisa Pola u petoj utakmici. Džejms Harden je MVP lige, Pol je budući član Kuće slavnih, a Erik Gordon, Klint Kapela, Trevor Ariza i Pi Džej Taker zaokružuju snažan nukleus Roketsa. Hjuston takođe krasi i stabilna organizacija i kultura pobeđivanja – već godinama se nalaze u vrhu konferencije, a njihov generalni menadžer Deril Mori spada u red najpoštovanijih GM-ova u celoj ligi. Ako Džejms želi najbolju košarkašku situaciju, Roketsi su verovatno to što traži. Lep bonus bila bi i činjenica da država Teksas ne uzima takozvani income tax.
Najveći problem ako bi Džejms odlučio da igra za Hjuston, bio bi kako uklopiti plate svih igrača pod salary cap. Klint Kapela je ovog leta slobodan agent. On je do sada zarađivao oko dva miliona dolara godišnje, a očekuje se da se sa novim ugovorom taj broj približi cifri od 20 miliona. Pored njega, Pol i Ariza su takođe slobodni agenti, a Harden (30m), Gordon (13.5m) i Taker (8m) su pod ugovorom za minimum naredne dve godine. Međutim, u slučaju Džejmsovog dolaska, pravi izazov bio bi nalaženje odgovarajućeg trejda kojim bi se Roketsi oslobodili Rajana Andersona i njegovog ugovora zahvaljujući kojem će zaraditi po 20 miliona u naredne dve godine (Anderson je u proteklom Plejofu imao vrlo malu minutažu, ako je uopšte i igrao). Ovo je nešto čega je Deril Mori sigurno svestan, i to već duže vreme, tako da bi bilo za očekivati da on ima isplanirane scenarije koji bi Džejmsu omogućili da potpiše za Hjuston, u slučaju da to izabere.
Pored gimnastike sa platama, postoje i drugi razlozi zbog kojih bi Džejms bio skeptičan u vezi sa Hjustonom. Za razliku od Klivlenda i Filadelfije, oni se nalaze u jačoj, Zapadnoj konferenciji, konferenciji u kojoj igraju i Voriorsi. Ali možda još veći faktor jeste budućnost Krisa Pola. Za razliku od Džejmsa, Pol nije blagosloven nadljudskom izdržljivošću – pored pomenutih ključnih utakmica broj šest i sedam u finalu konferencije, Pol je protekle sezone propustio i 24 utakmice u regularnom delu. Tokom svojih 12 godina u ligi, samo je jednom odigrao sve 82 utakmice u sezoni, a prethodnih godina njegova je minutaža znatno opala. Uvek je imao nekakvih problema sa povredama, a istorijat igrača njegove visine i građe u ovom stadijumu njihovih karijera ne daje razloga za optimizam. U slučaju da Pol potpiše veliki dugogodišnji ugovor i da njegova igra nakon toga znatno opadne, Roketsi bi bili u problemu.
LA Lejkersi
Tokom čitave svoje istorije, Lejkersi su bili glavna destinacija za najprestižnije slobodne agente – Vilt Čemberlejn, Karim Abdul Džabar, Šekil O’Nil... Međutim, nakon smrti legendarnog vlasnika dr Džerija Basa, njihova je reputacija opala – toliko da Kevin Durent nije ni zakazao sastanak sa njima kada je bio slobodan agent. Ipak, izgleda da se nakon nekoliko turbulentnih godina franšiza sada stabilizovala pod vođstvom novog menadžmenta koji predvode Rob Pelinka i Medžik Džonson. Da veruje u budućnost organizacije pokazao je Džonson kada je na konferenciji za novinare održanoj ove nedelje obećao da će dati ostavku ukoliko ne uspe da dovede veliku zvezdu u tim ovog leta.
Razlog zašto je on toliko samouveren mogu biti jedinstvene prilike koje pružaju Lejkersi kao organizacija, ali i Los Anđeles kao grad. Lejkersi spadaju među najprepoznatljivije sportske brendove na celom svetu i igranjem za njih Džejms bi dobio priliku da kreira svoje parče istorije u toj franšizi. Takođe, Džejms nikada nije krio svoje aspiracije van terena. Dobro je poznato da želi da postane prvi milijarder među košarkašima i da jednog dana bude vlasnik sopstvenog NBA tima, a Los Anđeles bi mu pružio brojne mogućnosti da proširi svoj biznis – Silicijumska dolina, Holivud, ali i čitava medijska industrija. (Džejms poseduje i dve multimilionske kuće u Brentvudu, čuvenom delu Los Anđelesa)
Što se tiče čisto košarkaških faktora, teško je zamisliti da bi ovakav tim Lejkersa bio primamljiv za Džejmsa. U poslednjih pet sezona, oni su dobili (redom): 27, 21, 17, 26 i 35 utakmica. Istina je da njihovo jezgro čini nekoliko uzbudljivih mladih igrača – Brendon Ingram, Lonzo Bol, Džulijus Rendl i Kajl Kuzma, ali ti su igrači godinama udaljeni od svog vrhunca i čak i sa Džejmsom u ekipi bilo bi nerealno očekivati da urade bilo šta ozbiljno u godinama koje slede. Lejkersi su se zato usredsredili na gomilanje igrača sa ugovorima koji ističu ovog leta i upravo u tome su i uspeli tako da će u salary capu imati prostora da potpišu dva igrača na maksimalne ugovore.
Foto: Printscreen/Youtube/NJ.com
Nije tajna da Lejkersi žele da jedan od tih igrača bude Pol Džordž – oni su prošlog avgusta kažnjeni sa 500 000 dolara za takozvani tampering, odnosno nedozvoljeno pregovaranje sa igračem (u ovom slučaju Džordžom) koji je pod ugovorm sa drugim timom. Pol Džordž je slobodan agent ovog leta, rodom je iz Los Anđelesa i ako on i Džejms odluče da udruže snage, Lejkersi bi bila očigledna destinacija za tako nešto.
Još jedna zvezda za koju su Lejkersi izrazili interesovanje jeste Kavaj Lenard. Situacija sa Lenardom je dosta komplikovanija – on će biti slobodan agent tek sledećeg leta, i praktično je propustio čitavu proteklu sezonu zbog povrede koja je na kraju dovela do svađe sa čitavom organizacijom San Antonija. Lenard je ovog meseca zatražio da bude trejdovan i Lejkersi predstavljaju njegovo preferirano odredište (Lenard je, kao i Džordž, rodom iz Los Anđelesa). Da li će Sparsi biti voljni da ga trejduju tamo, i da li će Lejkersi moći da im daju ponudu koju bi San Antonio prihvatio, teško je znati u ovom trenutku.
Dakle, ako se Džejms odluči za Los Anđeles, to bi značilo da sa njim dolazi još minimalno jedna zvezda. Ono što bi pak moglo da predstavlja prepreku, jeste ugovor Luola Denga na još dve godine od po 18 miliona. Deng je cele ove sezone odigrao ukupno 13 minuta i šutirao je na koš cela dva puta (jednom je i pogodio). Ako bi želeli da oslobode još prostora u capu, Lejkersi bi morali da trejduju nešto od vrednosti (jednog od mladih potencijala ili pik/ove prve runde) uz Denga kako bi privoleli neki tim da uzme igrača koji prima 18 miliona godišnje i uopšte ne igra. Drugi faktori su (ponovo) Zapadna konferencija a ovog puta i ista divizija sa Voriorsima kao i sve ono što dolazi sa ocem Lonza Bola, Lavarom, i celom njegovom porodicom. Naravno, ako Bol i dalje bude član Lejkersa kada Džejms dođe.
Petak, 29. jun jeste rok do kojeg Džejms treba da odluči da li će iskoristiti opciju u ugovoru da ga produži na još godinu dana ili ne. Ako to učini, to bi uvećalo broj timova u kojima bi mogao da zaigra jer bi onda mogao da izabere tim u koji želi da bude trejdovan, zato što taj tim ne bi morao da oslobađa prostor u salary capu potreban da bi se Džejms doveo kao slobodan agent (biranjem ove opcije, Džejms bi mogao i da ostane još godinu dana u Klivlendu nakon čega bi sledećeg leta bio slobodan agent).
U slučaju da ne iskoristi ovu opciju, Džejms postaje slobodan agent, što znači da ne bi morao da bude trejdovan u željeni tim već jednostavno može da potpiše novi ugovor sa njim. Ovo bi pak ograničilo broj timova sa kojima može da potpiše na one sa dovoljno prostora u salary capu poput Lejkersa i Filadelfije. Naravno, i na ovaj način moguće je da Džejms potpiše novi ugovor sa Klivlendom.
Koji god od navedenih timova da Džejms izabere, a sasvim je moguće da to bude i neko neočekivan kao što je San Antonio, Boston ili (gulp) Golden Stejt, njegova će odluka imati posledice na njegovu sopstvenu karijeru, na karijere drugih igrača, kao i na budućnost mnogih franšiza i generalno čitave lige, i to na duži niz godina.
Nema komentara