Mladi rok sastav koji se ne stidi da uđe u nijanse panka poznatiji kao „Keni nije mrtav“ (Mateja Đokić – glavni vokal, gitara; Matija Pešić – prateći vokal, bas i Sava Tomić – bubanj) 5. novembra izbacio je svoj debitantski album pod nazivom „Ajmo da plešemo” u izdavaštvu Mascom Records-a.
Foto: Tanja Drobnjak
Album je moderna punk/hard rock verzija The Strokes-a i The White Stripes-a. Srž takvog zvuka čuvaju u jednostavnim, lako pamtljivim gitarama i vrlo agresivnom vokalu. Kontrast u numerama ostvaruju bubnjevima koji su vrlo procesovani i loopovima koji modernizuju zvuk i daju pesmama snažnu energiju. Spoj ovakvih bubnjeva i jednostavnih melodija je ono što će slušaoca zaista naterati da pleše uz album – ovakav zvuk pratiće svih deset pesama.
Gotovo ceo album producirao je Sava Tomić, bubnjar benda. Pesma „Venecijaneri” jedina je numera na celom albumu čiju produkciju nije radio Tomić, ali je i ona našla svoje mesto u ovih pola sata melodične gitare i vokala sa distorzijom.
Tekstovi su napisani razumljivo i rečnikom dvadesetogodišnjaka. Koliko su metafore u stihovima i strofama korišćene ne bi li dublje oslikale osećanja koja mladi često ni sami sebi ne mogu da objasne, toliko su postavljene i kao prozor starijima u njihov svet.
Album „Ajmo da plešemo” otvara istoimena pesma i nagoveštava energične tonove koji opisuju život žurki, ljubavi, prijateljstva, prve zrake sunca i sve misli koje prate ta osećanja.
„Zažmuri”, „Jutro leže preko grada”, „Šolja tople kafe”, „Dobro je”, „Vidiš, obične stvari” – sve ove pesme govore o dobu godine kada mladi ljudi ostaju budni i aktivni do kasno, kada nemaju ili svesno zanemaruju svoje obaveze i prepuštaju se novim iskustvima sa bliskim prijateljima, ali i upoznavanju novih ljudi. Ove pesme su naracija slobode koju mladi ljudi najbliže poznaju (a negde kroz život, usputno, zaborave), a ta sloboda se oslikava u „imanju vremena”, vremena bar za još jedno piće.
Foto: Tanja Drobnjak
Pesma „Venecijaneri”, čiju je produkciju radio Dejan Vučković, predstavlja nagli prekid bezbrižnosti. Ona je prelazak iz leta u jesen, u jesen kada obično počinje škola ili fakultet, u jesen kada se obaveze gomilaju, a vreme ističe. Prilike za noćnim avanturama polako nestaju i ostaju puka čežnja – do sledećeg leta.
Pre nego što „Vetar” stavi tačku na Kenijev album, kao zapeta stoji pesma „Samodisciplina”. Kada biste pokušali da se zamislite u filmu sa ovom numerom kao pozadinskom muzikom scena bi prikazala beton koji se raspada prateći tempo vaših koraka. Ova pesma bi najbolje mogla da se opiše kao „vibe rage” naše generacije.
Iako priča o letu i žurkama, „Ajmo da plešemo” je savršen album za jesen, kišu i vožnju auta dugim putem dok oko vas nijanse prelaze iz zelene u žutu. Međutim, poznajući Kenije kao bend koji veći deo sebe posvećuje nastupima pre nego albumu, preporuka je da ih poslušate uživo ukoliko već niste.
Album je dostupan na svim striming platformama.
Nema komentara