Zbirka Svetkovina autorke Magdalene Blažić sastoji se od 25 priča čiju radnju čine upropašteni životi žena smešteni u maglovitu i zagušljivu atmosferu patrijarhalnog društva Bosne u bližoj i daljoj prošlosti. Autorka se posvetila uobičajenim i malim životima žena koje su morale biti nečije da bi uopšte živele.
Foto: Fejsbuk
Ovo je zbirka o devojci koja je ubijena iz požude, devojčici koju su ubili vojnici u njenom dvorištu, devojčici koju je očuh silovao i njenoj majci koja se ubila. Ovo su priče i o preljubnicama, čedomorkama i devojčicama koje veruju u raj samo jer tamo raste nar. To su žene koje je tradicionalno društvo udavilo uslovima i obesmislilo svaku sreću, a kasnije kao mutna i prljava reka odnelo njihove živote. One nisu ni malo nalik tradicionalnim književnim junakinjama, one teturaju kroz priče poput teških i tromih sena iz čijih grudi curi sok narandži i niče jorgovan. Kada istrunu sve jagorčevine, bulke i hadžibegovi istruniće i one i ne ostaje puno razlike nakon smrti tela žene i tela biljke, osim što su glave cveća za života gledale u Sunce.
Većina priča je mučna i njihova težina posle čitanja pritiska slepočnice, ali mogu se naći i nežnije, svakako manje krvave priče poput Svetkovine i Noćnika koje preispituju žensku seksualnost i požudu i uopšte odnos tadašnjeg društva prema njima, koji se nije u mnogome promenio do sada. Bez obzira na količinu tragičnosti po ljudske živote i različite događaje koji su doveli do nje, sve priče, svi ženski životi nekako liče jedan na drugi. Posle svakog ostaje utisak da je baš taj najžalosniji.
Autorka je bez imalo sentimentalnosti uspela izuzetno kratkim i zvučnim rečenicama da poetizira ogormnu tugu i bol, ali ne na način da zvuče strano i daleko, baš naprotiv, čine se toliko blisko, tek generaciju dve daleko. Njene rečenice su i modrice i nar. Magdalena je kao književnica put iz prošlosti do sadašnjosti pretvorila u dvosmernu ulicu i kroz Svetkovinu dala šansu svima da okrenu lice ka bolu i sramoti iz kojih smo se svi rodili.
Nema komentara