„Čovek i knjiga mogu da se sretnu na raznim mestima“

Ikar je čuveni mitski letač koji je želeo da se približi suncu i zbog toga su mu se krila od voska otopila i tada je počeo da pada. Međutim Ikar, na karikaturi Jugoslava Vlahovića, koja je postala logo „Dana novosadskih izdavača i autorskih izdanja“, umesto krila ima knjigu, što simbolizuje da knjiga silazi sa društvene pozornice i drugi mediji preuzimaju njenu ulogu. Nedavno su se u Novom Sadu održali „Dani novosadskih izdavača“, gde su mali izdavači imali priliku da besplatno izlažu i prodaju svoja izdanja, kao i da se autori predstave novosadskoj publici. 

Foto: Dani novosadskih izdavača i autorskih izdanja, logo

Radmilo Mulić, knjižar i organizator Dana novosadskih izdavača i autorskih izdanja,  je najstariji živi novosadski knjižar, formalno je još u penziji, ali kako kaže kada se bavite poslom koji volite nikada ne odete u penziju.

—    Knjiga je produkt ljudskog uma, ljudskog duha i knjizi treba samo čovek treba čitalac, nije važno da li čitalac čita kamenu ploču ili čita na koži ili papiru, to uopšte nije bitno da li čita u avionu, u helikopteru u podmornici, na ulici, za knjigu je potreban čovek. Čovek i knjiga mogu da se sretnu na raznim mestima.

Mulić dodaje da najčešći problem sa kojima se mali izdavači susreću jeste nedostatak novčanih sredstava.

—     Treba da imate novac, ako nemate novca, ako niste miljenik politike ili nekog ko ima novac, onda vi nemate šanse. Od čega da je imate? Ja imam knjižaru i ne mogu da se usudim da podignem kredit i da štampam knjige. Divim se činjenici da u Novom Sadu ima preko osamdeset izdavačkih kuća, to je fenomenalno, to niko nije znao, još kada dodamo individualne autore koji sami o svom trošku objavljuju knjige i njih ima mnogo i smatram da je to lepa vest.

Denis Tul, član izdavaštva „Bitije“, kaže da prvenstveno izdavači u Srbiji se susreću sa problemom autorskih prava i uređivanja pitanja autorskih prava kao i odnosa između izdavačke kuće i autora. Treba naći način da se uredi takav jedan složen odnos prenosa autorskih prava. Postavljaju se pitanja da li preneti potpuna autorska prava ili samo u nekom delu.

—    Najbitnije je napraviti da izdavačka kuća bude u prijateljskim odnosima sa autorom i da on shvata sebe kao saradnika izdavačke kuće, ne samo da preda autorska prava i da se više ne pojavljuje i da nema više dodira sa svojom knjigom, sa izdanjima, nego da bude uključen u svaki korak razvoja svog dela i naravno budućih derivata autorskog dela. 

Tul navodi da je druga bitna stvar vođenje biznisa, jer je izdavaštvo na kraju krajeva biznis i umetnosti nema bez biznisa, danas u moderno vreme ne možemo da odvojimo jedno od drugog. 

—    Kako doći do toga biti sa nekim projektom profitailan, pogotovo ako je u pitanju neka manja izdavačka kuća kao što je i naša kuća „Bitije“, to su neka od pitanja koja moramo da rešavamo i tu su još neki digitalni načini da budemo prisutni, jer danas moramo biti prisutni u digitalnom svetu. Gledamo da ugrabimo one šanse koje imamo i da predstavimo svoje autore.

Aleksandar Pavić, predsednik književno-ekološkog kluba srpsko-japanskog prijateljstva „Ždralo“, kaže da je njegova izdavačka kuća više puta konkurisala za dobijanje sredstava, međutim nikada nisu uspeli da dobiju na konkursu. 

—    Sada smo objavili petnaest naslova, snašli smo se jer imamo odličnog kvalitetnog štampara i on je dosta jeftiniji u odnosu nanovosadske štampare, do sada smo na ovaj način funkcionisali, tako da su većinu izdanja autori sami uložili sredstva, ali za trećinu jeftinije što je na neki način i njima bilo povoljno, na duže staze ovaj način takođe nije lak, to je svakom jasno.

Pavić dodaje da nikad nisu bili u prvom planu kao što su na Danima novosadskih izdavača i autorskih izdanja, ovde pak imaju priliku da se predstave celovito. 

—    Sad kad pogledam tih petnaest naslova pitam se kako smo uspeli, ali eto potebno je dosta entuzijazma, ljubavi i u krajnjem slučaju da ti je književnost prirodno stanje, ali objektivno nisu laka vremena, treba dosta snalažljivosti i ekipa treba da ima jasan cilj i zadatke kako da radi i da zna da drži kvalitet. 

„Dani novosadskih izdavača i autorskih izdanja“, predstavljaju alternativni sajam knjiga, koji daje prostor malim izdavačima u koje pažnja nikada nije usmerena. U eri mejnstrima i trendova, jureći za onim što je popularno i bestseler, zanemarili smo male izdavače, kojima treba dati više prostora jer oni itekako imaju šta da pokažu i da zainteresuju publiku jedinstvenim sadržajem.