Istorija je puna nevidljivih. Skrivenih. Onih koje su doprinele ovozemaljskom, čiji su glasovi ostali potpuno nečujni. One.
Društvo je surovo odlučilo ko će biti upamćen. I to gotovo nikad nisu one.
“Blago puževima i žabama. O njima ima ko da brine. Za početak predlažem da se ovakva briga za opstanak puževa i žaba makar terminiloški primenjuje i na ljude, da se umesto primirja ubuduće objavljuju lovostaji. Nemam ništa protiv puževa, a pogotovo protiv žaba, ali ako je neko stvarno ugrožen onda smo to mi, ljudi, svejedno da li je reč o vrsti lovac ili saučesnik.”
Dada Vujasinović
Foto: Balkan Insight
Na jučerašnji dan pre 32 godine Dada Vujasinović objavljuje tekst “Iz života kišnih glista” u časopisu “Tiker”. Aprila sledeće godine novinarka lista “Duga” biće pronadjena mrtva u svom stanu. Do danas uzrok smrti je nerazjašnjen.
„Retko ima prilika da ljudi čuju šta je Dada Vujasinović pisala i kakva je bila kao osoba, a to je jako važno. Njena smrt se obeležava tako što oni pričaju o tome da njena smrt nije razjašnjena i prave od Dade žrtvu, a ona nije žrtva, ona je heroina, junakinja“ smatra Dadina drugarica iz detinjstva i autorka predstave “O s(a)vesti” Sanja Krsmanović Tasić.
Radislava Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. godine u Čapljini. Po završenom Filološkom fakultetu u Beogradu radila je kao novinarka u “Privrednom pregledu”. Ubrzo započinje karijeru u časopisu “Duga” u kom objavljuje autorske tekstove i vremenom postaje član uređivačkog kolegijuma.
Tokom ratnih događaja u Jugoslaviji bila je ratni dopisnik sa rovova. Reportaže je radila iz Borova Sela, Dalja, Erduta, Papuka i Psunja. Scene iz rata ostavile su veliki trag na Dadu: “Žao mi je jer sam voljom sudbine rođena ovde. A moglo je da se desi da se rodim negde drugde i provedem ceo život u srećnoj zabludi o ljudskom rodu.”
Tokom poslednjih godina rata nije išla na ratna područja već na rubove rata. Zalazila je dublje od površinskog i tražila šta se krije iza ratnih kulisa. Novinarka Vesna Mališić u intervjuu sa N1 navodi da je Dadino poslednje istraživanje bilo u Sandžaku i otkrila organizovanu akciju prodavanja oružja u kojoj su učestvovali predstavnici tajne službe i vojske. Njeni tekstovi su bili jasni konkretnii i nenačelni- pisala je imena i prezimena aktera tih akcija.
Dada Vujasinović je sa jedne strane imala nagradu Svetozar Marković za reportaže sa slavonskog ratišta, a sa druge strane cenzuru i pretnje.
Pri povratku sa ratišta uskače u crnu rupu raskrinkavanja političke i kriminalne scene Srbije 90-tih.
Godinu dana pre smrti glavni odbor Socijalističke partije Srbije tužio je Dadu i redakciju lista “Duga”, a povod je tekst u kom se, po optužbi, u vezu dovode socijalisti i podzemlje Beograda. “Taj tekst inkriminisani, u njemu nema pomena Socijalističke partije Srbije, tako da sam posle toga bila suočena sa tim da se branim čak od napada, da je to sve uigrano da zapravo mi na taj način dobijamo besplatnu reklamu jer zaista imali smo od toga koristi, “Duga” je planula, tražio se primerak više.” izjavila je Dada u epizodi “Utiska nedelje”. Dva broja “Duge” kasnije Dada Vujasinović objavljuje tekst na 6 strana pod nazivom “Istina o Arkanu”.
Na pitanje zašto bi objavila tekst o Arkanu pod svojim imenom i prezimenom, Dada je prosto odgovorila “Meni je to posao, meni ništa od toga ne treba ovako privatno, meni to treba profesionalno, moje je da o tome pišem argumentovano i o tome treba da se zna.”
Zbog Dadinih tekstova o brojnim nerazjašnjenim ubistvima u Beogradu, Željko Ražnatović Arkan poručio je Dadi Vujasinović:
“Ako te zanima ko je sledeći napiši da si ti i da sam ti ja to rekao.”
U periodu od godinu dana novinarka lista “Duga” je za jednu vrstu aktuelnih tema dobila nagradu, a za drugu tužbu, cenzuru i pretnje smrću. Pretnje su stizale pismima i pozivima na fiksni telefon redakcije. “Nalazila je način da to racionalizuje, na način da je to deo posla, da se ona bavi teškim, istraživačkim novinarstvom u ratno vreme. Nema ništa gore. Nisam imala utisak da se plaši. Imala sam utisak da ona to razume, da to ide za njom i da ne sme da se osvrće. Bilo joj je važno da za to ne zna njena mama“ navodi u intervjuu sa N1 urednica “Radara” Vesna Mališić.
Dada Vujasinović danas je simbol nerešene smrti, a njen život kao istraživačkog novinara je mnogo više od toga. Suočavanje sa srži problema novinarske profesije- u mračnim vremenima zataškavanja istine biti svetionik tačnog i pravičnog, čak i po cenu života.
Nema komentara