Put od Novog Sada do Strazbura iznosi tačno 1.475 kilometara. Odnosno, ovo je tačna distanca od novosadskog Rektorata do Saveta Evrope - precizna dužina cele rute koju u poslednjih desetak dana prelaze srpski studenti.
%20(1).jpeg)
Foto: Studenti na putu za Strazbur
Ovaj put postao je trasa koju su prešli srpski studenti i studentkinje na biciklima kako bi, kako navode, ukazali na institucionalnu neodgovornost. Biciklistička tura do Strazbura postala je, u njihovim očima, borba za odgovornost, promene i pravdu, koje, kako tvrde, institucije u Srbiji nisu u stanju da pruže.
Ipak, mislimo da ova distanca sama po sebi ne zvuči dovoljno značajno i smatramo da većina nas ne razume koliko je ovaj put zapravo naporan. Sa tim na umu, odlučili smo da ovaj put vizualizujemo nekim podacima kako bismo razumeli koliko je veliko ono što studenti rade.
.jpeg)
Foto: Studenti na putu za Strazbur
PREDSEDNIK
Među mnogim stvarima po kojima možemo biti ponosni na našeg predsednika - među prvima je svakako visina. Naš predsednik se trenutno, po brojnim računicama, smatra najvišim liderom na svetu te smo odlučili da put izmerimo u našem predsedniku, odnosno predsednicima i to ako bismo mogli da ih ređamo vodoravno.
Od novosadskog Rektorata do Saveta Evrope staje tačno 741.206 predsednika Srbije. Dakle, kako je predsednik Srbije visok 1.99 metara, do Strazbura biste morali poređati gotovo 741 hiljadu predsednika da biste pokrili ceo put.
.jpeg)
Foto: Univerzitetski Odjek
AUTOBUSI
Ipak, ne treba da se ponosimo samo predsednikom. Srbiju odlikuje i vrsna upotreba autobusa u razne svrhe. Tako, ako bismo ovde, umesto da koristimo autobuse, samo želeli da ih poređamo duž celog puta, na njega bi stalo 122.916 autobusa.
Standardni autobus ima 12 metara po našim istraživanjima i stoga - poređajte ih jedan za drugim, i tek na kraju tog voznog parka nalazi se Savet Evrope.
BEOGRAD NA VODI
U brojnim uspesima naše zemlje, treba se osvrnuti i na one najveće - i u pogledu veličine i u pogledu finansijskog ulaganja! Ako uzmemo u obzir da se kompleks "Beograd na vodi" prostire duž Save u dužini od oko 2.5 kilometara, bilo bi potrebno oko 590 takvih projekata da bi se pokrila razdaljina do Strazbura.
Kako je država Srbija vlasnik oko trećine udela u kompleksu "Beograd na vodi", tu se može postaviti pitanje i o tome koliko je ova merna jedinica relevantna za građane Srbije ali mislimo da je vredno i taj projekat uporediti sa studentskom rutom.
MILOŠ VELIKI
Ne valja ipak potcenjivati samog sebe te je vredno reći, ma koliko sjajan "Beograd na vodi" bio, ipak to nije najveći uspeh Srbije u poslednjim godinama, barem ne u pogledu veličine.
Obeležje ovovekovne nezavisne Srbije sigurno su i njeni putevi i na samom čelu te kolone je auto-put "Miloš Veliki".
Auto-put "Miloš Veliki" je dug oko 138 kilometara, pa bi studentima do Strazbura bilo potrebno da pređu gotovo 11 punih deonica tog puta.
SENDVIČI
Nije, doduše, samo dužina puta impresivna. Studenti i drugi biciklisti duž celog puta moraju i da pojedu nešto. Kako su i Novi Sad i Srbija poznati i po sendvičima, slutimo da je to ovde valjana merna jedinica. Mi ćemo ovde uzeti u obzir samo studente te ćemo sračunati - ako bi 80 studenata za 12 dana puta, dnevno jeli tri sendviča, za njihov put do Strazbura bi im bilo potrebno 2.880 sendviča.
Kako u vožnji ima i Novosađana i Beograđana, nismo želeli da ograničavamo ishranu samo na kultne novosadske indekse!
.jpg)
Foto: N1
DVA JAJA
Valja ipak reći da ni sendviči nisu jeftini. I sa tolikim brojem studenata koji moraju da jedu svaki dan, treba biti i ekonomičan. Dobro se zna u našem društvu da su čoveku dovoljna dva jaja - to je obrok koji može da čoveka drži ceo dan sitim!
Ako 80 studenata, tokom 12 dana puta, jede po dva jajeta dnevno, ukupno im je potrebno 1.920 jaja. Sa cenom od 11 dinara po komadu, to je 21.120 dinara!
Dakle sa ovom računicom, ako su studenti ekonomični i mudri, mogli bi da uštede više desetina hiljada dinara i da budu siti ceo dan!
NE DAMO SRBIJU
Nije ipak njihov put upečatljiv samo po tome koliko kilometara na njemu ima niti po tome koliko im hrane za njega treba.
Iako studenti, za razliku od drugih impresivnih, biciklističkih tura nemaju nijednu pauzu u toku njihove naporne vožnje, to ipak ne znači da njihov put nije dugotrajan.
Studenti do Strazbura voze bicikle, otprilike, ukupno 96 sati. Što znači da bi svako od njih mogao da pogleda čak 443 puta video-spot "Ne damo Srbiju" koji je objavila organizacija Centar za društvenu stabilnost.
DNEVNIK
Ne valja doduše spominjati samo projekte nevladinih organizacija, ma kakve one bile pa ćemo sračunati i koliko bi najvažnijih vesti na našim televizijama moglo da stane u njihovu rutu.
Kako je dnevnik Radio-televizije Srbije najgledaniji dnevni program u Srbiji, odlučili smo da je on najpogodnija merna jedinica ovde. Njihov dnevnik traje oko 30 minuta. Tokom, otprilike, 96 sati vožnje bicikla, studenti bi mogli da pogledaju čak 192 Dnevnika Radio-televizije Srbije. Kako se brojke poklapaju, treba reći da bi mogli da pogledaju i sličan broj Dnevnika televizije B92!
Ovaj tekst služi kao satira i uistinu samo pokušava da dočara koliko je dugačak put koji studenti prelaze.
U njemu smo koristili mnoge jedinice koje smo sami izmislili i zaista nije relevantan kao stvarno merilo već samo pokušava da široj publici vizualizuje dužinu, napor i kompleksnost njihovog puta.
Studentsko putovanje do Strazbura njihov je način da pokušaju, kako tvrde, da ukažu značajnim evropskim zvaničnicima na to šta se dešava u Srbiji.
I dok oni to rade, opoziciono-orijentisana javnost u Srbiji je čvrsto uz njih ali mi verujemo da ni oni, kao ni oni koji podržavaju aktuelni režim u Srbiji zapravo nemaju potpunu svest o tome koliko je put na koji su studenti pošli dugačak.
Stoga, dok se studenti polako približavaju Strazburu, mi želimo samo da pokažemo na to šta oni zaista rade - u mernim jedinicima prijemčivim što većem broju ljudi u Srbiji!
Nema komentara