Bedž kao simbol otpora

U jeku studentskih protesta širom Srbije, pored transparenata i skandiranja, pojavio se jedan neočekivani, ali moćan simbol otpora — bedž.

Foto: Nikola Popović

Na jaknama, rančevima i duksevima, bedževi su postali nezaobilazni deo slike protesta. Iako na prvu deluju kao estetski dodaci, zapravo, sve češće funkcionišu kao znak pripadnosti, oblik političkog opredeljenja, pa čak i kao način prepoznavanja među građanima.

Poruke koje se nalaze na bedževima variraju od veoma direktnih, do onih koje su pak humorističkog karaktera. Među njima se  nalaze bedževi sa parolama kao što su na primer simbol krvave šake, „Laki štrajk", „E'o blokiram", „Pumpaj", „Jutrić, kafica, cigarica, blokadica", „Niko nije umoran" i tome slične. Poruke su različite, ali motiv isti: nezadovoljstvo, solidarnost i poziv na promene.

Svaki veliki protest u Srbiji imao je „svoj" bedž. Prvi veliki protest, koji se održao 1. februara u Novom Sadu, kao glavnu poruku je imao "Ćutanja je dosta". Zatim, sledeći veliki protest je bio u Kragujevcu, glavna poruka je bila "Sretnimo se na Sretenje". Nišlije su u duhu njihovog govornog područja za poruku izabrali "Majemo se", dok su Beograđani odlučili da njihova poruka bude "15. za 15." Poslednji u nizu od velikih protesta je bio u Novom Pazaru, Pazarci su odlučili da slogan protesta bude "Pazar je svijet". 

Sve češće se mogu primetiti odevni komadi koji su potpuno prekriveni bedževima, ovaj modni šik je svakako vrlo prepoznatljiv, a sam po sebi potvrđuje da su bedževi postali zamena za ordenje, kao i podsetnik da se borba nastavlja.

Takođe, određeni studenti fakulteta beogradskog Univerziteta, prave svoje bedževe, kao što je na primer Fakultet Političkih nauka i njihov bedž „Dezinformer".

Distribucija se uglavnom dešava spontano — na samim protestima, hodnicima blokiranih fakulteta ili preko društvenih mreža. Takođe, pred svaki veći protest, gotovo je neminovno da će te naići na građane i građanke koji na štandovima prodaju bedževe. Cena je simbolična, dok mnogi bedževe poklanjaju ili menjaju za druge.

Kako nastaju bedževi?

Većina bedževa nastaje u improvizovanim  radionicama. Materijali su jednostavni: papir, plastifikacija, metalni ili plastični okviri, čiode. Oni koji imaju pristup mašinama za pravljenje bedževa organizuju kolektivne izrade, dok drugi pronalaze kreativna rešenja uz pomoć lepljenja i improvizacije.

Foto: Tatjana Rašić

Bedževi kroz istoriju

Šezdesete i studentski pokreti


Najveću popularnost kao simbol bunta bedževi dostižu tokom 1960-ih i 1970-ih. U Parizu 1968. godine studenti su koristili bedževe sa revolucionarnim sloganima poput „L’imagination au pouvoir“ („Mašti vlast“). Slično se dešavalo i u Americi — tokom antiratnih protesta protiv Vijetnamskog rata, bedževi sa natpisima „Make love, not war“ i simbolom mira postali su ikonični deo antiratne kulture. 

Devedesete u Srbiji 


U Srbiji, najznačajniju ulogu bedževi igraju krajem devedesetih, tokom delovanja pokreta Otpor. Crna pesnica na belom krugu postaje simbol borbe protiv režima Slobodana Miloševića. Pored simbola pokreta Otpor, devedesetih na ulicama Srbije, mogli su se videti bedževi sa parolama „Gotov je", „Puk'o je ko zvečka", „TV Bastilja" kao i ona čuvena parola koja se i danas više puta našla na ulicama Beograda, a to je „Beograd je svet".

Savremeni protesti


Tokom protesta u Hong Kongu (2019), studenti i aktivisti koristili su stikere i bedževe da komuniciraju poruke bez direktnog kontakta, često kao zaštitu identiteta. U Belorusiji, tokom protesta 2020. godine, nosili su se bedževi sa neutralnim simbolima koje vlast teško može da zabrani, ali koje svi prepoznaju.

Bedževi su postali simboli stvarnosti, nosioci stava u vremenu kada je teško jasno izraziti neslaganje. Možda nisu presudni, ali jedno je sigurno, a to je da svakim nošenjem potvrđuju da je otpor prisutan.