Studenti ne vide mogućnost promene stanja u državi, a kao još veći problem navode činjenicu da nemaju za koga da glasaju na predstojećim parlamentarnim izborima, koji će se održati 16. marta. I pored ovakve atmosfere, više od polovine studenata izjavilo je da su im izbori ipak - važni.
Prema sprovedenoj anketi, 54 odsto studenata se zanima za izbore, ali samo manji broj njih ima formiran stav i zna za koga će da glasa. Sa druge strane, 31 odsto neće izaći na izbore zbog toga što ne znaju kome da povere svoj glas, a samo 15 odsto njih izjavilo je da neće izaći jer ih politika uopšte ne zanima.
Za profesora sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Žolta Lazara ovakvi rezultati ankete optimističniji su od generalne zainteresovanosti građana Srbije za politiku i izbore, ali smatra da problema ipak ima:
- Ono što najviše zabrinjava jeste to da velik broj studenata nema stav, ali to i nije toliko problem njih samih, već problem naše političke scene. Ona još uvek nije jasno politički izdiferencirana. Ako pogledate predizborna obećanja, videćete da svi obećavaju isto. To stvara opštu konfuziju i, ako studenti, koji bi trebalo da budu naši budući akademski građani, ne umeju da se snađu u takvom političkom sivilu, onda sasvim je sigurno da prosečan građanin Srbije ima još veći problem - rekao je Lazar i dodao da i samo nepoznavanje politike kao pojma predstavlja prepreku u razumevanju političkih prilika, kako kod studenata, tako i kod ostalih građana Srbije.
Student četvrte godine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Đorđe Petrović kaže da mu izbori nisu bitni, iako bi trebalo da budu:
- Ne vidim kako može da se desi bilo kakva promena. Ko god da dođe na vlast, biće isto. - zaključuje Đorđe.
Sa druge strane, student prve godine Pravnog fakulteta u Novom Sadu Marko Dragić jedan je od retkih ispitanika koji zna za koga će da se opredeli:
- Do sada me izbori nisu toliko zanimali, ali otkad sam počeo da studiram počeo sam da pratim i politička dešavanja. Iskreno smatram da ovim izborima može nešto da se uradi i da je krajnje vreme da se nešto menja u ovoj državi. Sa tim planovima koji oni imaju mislim da će to i uspeti. - rekao je Marko.
Studentska populacija sklonija je učestvovanju u dinamičnijim društvenim pokretima nego u etabliranim političkim strankama, smatra profesor sociologije novosadskog Filozofskog fakulteta Srđan Šljukić:
- Angaržman u političkim strankama nije jedini mogući politički angaržman. On jeste sistemskog karaktera i najvažniji je kad je reč o funkcionisanju vlasti, ali nije jedini. Otuda su mladi skloni da idu u nešto dinamičnije, što obećava, gde nisu izneverena obećanja, poput društvenih pokreta koji mogu imati različite fokuse kad je reč o problemima - smatra Šljukić.
foto: Vukajlija
Domaće političke stranke menjaju svoj pristup biračima i iz godine u godinu su sve aktivnije na društvenim mrežama, pa tako svaki istaknutiji političar ima i Fejsbuk i Tviter profil, gde objavljuje svoje ciljeve, obećanja, ali i slike iz obilazaka raznih sela i fabrika u sklopu svojih izbornih kampanja. Ovakav pristup pomaže strankama da približe svoje stavove i programe mladima, što ne važi samo kod nas, već i u svetu. Pojedini strani politički analitičari i blogeri smatraju da je jednu od uloga u pobedi Baraka Obame na predsedničkim izborima u Americi igrala upravo društvena mreža Tviter.
I dok se politička scena Srbije ne izdiferencira i izađe iz sivila, studenti će izlaziti na izbore, prekriživati imena ponuđenih kandidata i ukrašavati izborne listiće crtežima.
Nema komentara