Da je štampa u Kini postojala 6. vekova pre nego što se pojavila u Evropi i da su se Kinezi prvi koristili barut, samo su neke od stvari koje su o kineskoj kulturi mogli da čuju prisutni na predavanju „Tragovima drevne Kine – počeci kineske civilizacije i njenog kontakta sa Evropom”.
Foto: Isidora Gordić
Nemamo često priliku da se informišemo o Kini, a pogotovo o njenoj istoriji ili kulturi, te nije ni čudo da nam je ova država poprilična nepoznanica. Profesori istorije Boris Stojkovski i Svetozar Boškov pokušali su da nam približe kinesku istoriju i kulturu u najkraćim crtama. Oni su ukazali na neke od najvećih kineskih dostignuća, kao što su proizvodnja svile koju je uvozila čitava Evropa, zatim čaj, barut, karte za igru, papir, za čiji nastanak se vezuje zanimljiva priča.
– Kinezi su kao podlogu za pisanje koristili bambus. On nije nimalo lagan i nezgrapan je. U jednom zapisu stoji da je jedan državni službenik dnevno čitao i do 55 kilograma državnih spisa. Stoga je razumljiv motiv Kineza da se izmisli papir, kao ekonomičnije rešenje – rekao je Boškov.
Da je Kina na mnogim poljima tokom istorije bila naprednija od Evrope ukazuje mnogo činjenica. Štampa je u Kini počela da se razvija 6. vekova pre Gutenbergovog otkrića prese za štampanje, samostrel se u Kini upotrebljavao 14. vekova pre nego što su počeli da ga koriste Evropljani, a u proizvodnji čelika Evropljani su tek u 16. veku dostigli nivo koji je u Kini postojao još pre nove ere.
O kontaktu Kine i Evrope najviše se zna iz pisanih izvora, mada ni oni nekad ne mogu biti potpuno pouzdani. Stojkovski, koji je otvorio predavanje obrativši se na okupljenima na kineskom, ukazao je na zanimljivu teoriju po kojoj je Marko Polo, iz čijih priča se srednjovekovna Evropa informisala o Kini, zapravo svoje pustolovine izmislio.
– Nijedan zvanični administrativni dokument kineske, tj. tada mongolske vlasti, ne spominje Marka Pola. On sam, iako tvrdi da je prešao celu Kinu, ne spominje Kineski zid, kinseko pismo, papir, kaligrafiju, ne spominje čaj koji je bio potpuno nepoznato piće Evropi ali rasprostranjen u Kini, a spominje samo papirni novac, porcelan i korišćenje uglja kao goriva, što je mogao lako da dozna od trgovaca – navodi Stojkovski, uz opasku da je uprkos svemu Polovo delo i dalje najzanimljiviji izvor za Kinesko-Evropske veze.
Predavanje „Tragovima drevne Kine – počeci kineske civilizacije i njenog kontakta sa Evropom” održano je u sklopu proslave Kineske nove godine, a iz Dekanata Filozofskog fakulteta su poručili da bi ovakva predavanja, u kojima bi se studenti i zainteresovani upoznavali sa nama ne baš poznatim i bliskim civilizacijama, mogla postati ustaljena praksa.
Nema komentara