Tribina pod nazivom Koliko vredi diploma u Srbiji održana je juče u centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu.
O kvalitetu obrazovanja, prednostima, ali i lošim stranama bolonjskog sistema u našoj državi, vrednosti diplome naših univerziteta na tržištu rada, kao i o doktorskim radovima, njihovoj validnosti i još mnogim pitanjima u vezi sa ovom temom, polemisali su prof. dr sa Prirodno-matematičkog fakulteta i ujedno i pomoćnica Ministra prosvete Zorana Lužanin, prof.dr sa Biloškog fakulteta u Beogradu Biljana Stojković, doc. dr Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Jovana Grahovac, kao i MSc. Darko Donevski sa Univerziteta u Lajdenu (Holandija).
Profesorka Lužanin istakla je da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja trenutno nema uticaja na to koliko diploma može da vredi u Srbiji dodajući da je autonomija našeg visokog obrazovanja velika, ali da nije praćena odgovarajućom odgovornošću, dok je profesorka Stojković kao veliki i vrlo važan problem označila sve češću kupovinu diploma ukazujući da je razlog tome to da smo zaboravili da iza diplome koja je, prema njenim rečima, postala roba, treba da stoji znanje.
Da je diploma vredna onoliko koliko iza nje stoji znanje usaglasila se i Jovana Grahovac:
– Ukoliko nije potkrepljena znanjem, to je, pre svega, sramota za onog ko je poseduje. Takođe, diploma ne treba da odražava gomilu informacija koju neko stekne tokom studiranja, već je neophodno da kod studenata razvijamo i druge sposobnosti. Broj visokoobrazovanih je veliki, on raste i treba da raste. Ali, da bi se čovek izdvojio među velikim brojem ljudi koji konkuriše za mali broj radnih mesta, mora da ima i druge sposobnosti. To je ono što mislim da je potrebno – zaključila je Grahovac.
– Prvi način je vrednovanje diplome prema vrednosti države, dok sa druge strane možemo imati diplomu kao vrednost pojedinca. Srbija ima proizvod sjajnih studenata, sjajnih doktora nauka, koji nisu sistemski stvoreni stručnjaci, već proizvod jednog pojedinačnog truda, rada i zalaganja.Vrednost diplome u Srbiji je vrednost onoga kako država organizuje stvari” – objasnio je Donevski dodajući da naši studenti i đaci ne mogu da budu konkurenti na zapadnim univerzitetima.
Pred sam kraj tribine u diskusiju su se uključili i posetioci. Na jedno od pitanja prisutnih u publici na koji se način može sprečiti prepisivanje i lažiranje na ispitima, učesnici tribine usaglasili su se da je jedini i ujedno i najbolji način za proveru znanja upravo usmeno ispitivanje, jer se tako, prema njihovim rečima, kroz razgovor, pored provere znanja, stiče i uvid u to koliko je student sposoban da kritički razmišlja, povezuje informacije, kao i spremnost da stečeno znanje primeni u praksi.
Ova tribina realizovana je u okviru Festivala nauke koji je 9. i 10. maja održan na Univerzitetu u Novom Sadu.
Nema komentara