Ispitni rokovi, licitacija ili ne?

Od 31. jula ove godine prema Zakonu o izmenama zakona o visokom obrazovanju broj ispitnih rokova svaki fakultet određuje samostalno. Visokoškolske ustanove trebalo je da u periodu od tri meseca od dana stupanja na snagu novog zakona usklade svoje opšte akte sa ovim zakonom. „Univerzitetski odjek“ istražio je koliko ispitnih rokova ima na osnovnim studijama nekih od fakulteta Univerzitetu u Novom Sadu i da li su studenti zadovoljni tim brojem.

Iako u gore pomenutom zakonu jasno stoji da se broj ispitnih rokova i termini održavanja istih određuju statutom samostalne visokoškolske ustanove, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kažu da će se taj broj na njihovom fakultetu promeniti ukoliko dođe do promena u broju ispitnih rokova na nivou Univerziteta u Novom Sadu.

– Na našem fakultetu ispiti se održavaju u okviru pet ispitnih rokova. Ukoliko dođe do promena u broju ispitnih rokova na nivou Univerziteta u Novom Sadu, u smislu povećanja, fakultet će se uskladiti toj promeni. U ranijem periodu imali smo i avgustovski rok, međutim pokazalo se da je izlaznost bila mala. Loš običaj studenata je da najviše izlaze na ispit „u pet do 12“, odnosno pred upis u oktobru – objašnjava profesor sa Poljoprivrednog fakulteta Ferenc Bagi i dodaje da studenti koji pohađaju osnovne akademske studije nemaju mogućnost polaganja ispita u apsolventskim rokovima.

Za razliku od Poljoprivrednog, studenti Fakulteta tehničkih nauka imaju šansu da ispite polažu u osam rokova, od kojih je šest redovnih i dva produžena. Dva produžena roka održavaju se u oktobru i u njima se mogu prijaviti najviše dva ispita. Takođe, cena ispita u produženim rokovima iznosi 1200 dinara, što je za 1000 dinara više nego u redovnim.

Studentkinja Fakulteta tehničkih nauka Marina Mitković zadovoljna je brojem ispitnih rokova, ali ne i cenom u produženom roku.

– Smatram da ima dovoljno rokova da se polože svi ispiti. Meni, a i mnogim kolegama, veoma znače produženi rokovi u oktobru zbog veće mogućnosti sticanja uslova za budžet, ali je sa druge strane 1200 dinara zaista puno. Cifra od 200 dinara po ispitu u redovnom roku je sasvim korektna i bilo bi nam mnogo lakše da u produženom ostane ista – napominje Mitkovićeva.

Student Prirodno-matematičkog fakulteta Miloš Klincov takođe je zadovoljan brojem ispitnih rokova na svom fakultetu. On ističe da je u šest rokova, koliko imaju, sasvim izvodljivo položiti sve ispite.

– Broj ispitnih rokova na mom fakultetu je, po meni, odgovarajući da bi se položilo osam do devet predmeta po godini. Prijava za ispit se ne plaća. Jedini slučaj u kom se plaća je kada se ispit prenese u narednu godinu i tada taj ispit košta 1200 dinara, što je mnogo novca za studente koji su na budžetu – kaže Miloš i dodaje da je apsolutno za to da se ne daje drugi oktobarski rok, jer ako neko jedva da da poneki ispit u redovnim rokovima, ne zaslužuje tu priliku.

Međutim, neki od studenata novosadskog univerziteta ne dele isto mišljenje. Pravni fakultet pruža mogućnost svojim studentima da izađu na ispite u pet rokova, što mnogi od njih smatraju vrlo malim brojem, a nezadovoljni su i dužinom trajanja rokova.

– Broj rokova na našem fakultetu je bezobrazno mali. Radi se o pet rokova koji traju kratko, posebno kada imamo u vidu da na trećoj godini imamo šest ispita od kojih je pet dvosemestralnih, što znači da se mogu polagati tek od juna. Junski rok traje tri nedelje i očekivati da se tako ogromni predmeti daju u tom roku je nemoguće. Cena ispita je inače 275 dinara za studente na budžetu i 675 za one na samofinansiranju, a ove godine su uveli i vanredni oktobarski rok u kom je cena ispita bila oko 3000 dinara, a ispiti koji su se položili u tom roku nisu se uzimali pri vrednovanju za budžet, tako da je ovaj rok uveden da bi se popunio budžet fakulteta – zaključuje studentkinja Pravnog fakulteta Dragana Jovešković.

Priča o ispitnim rokovima i primeni novog zakona daleko je od završene, a da li će se stvari menjati, i koliko, što na nivou Univerziteta u Novom Sadu, što na nivou pojedinačnih fakulteta, ostaje da se vidi.