Asistentu na Departmanu za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Dragomiru Lukaču, preti otkaz, jer mu je zahtev za pokretanje postupka izbora u zvanje docenta odbijen, iako je svrstan među najbolje mlade naučnike u Srbiji.
Foto: Dragomir Lukač
Izabran je za asistenta 2010, a reizabran 2013. godine. Prema Zakonu, nakon šest godina rada kao asistent, ne može biti ponovo biran u ovo zvanje. Može samo napredovati, odnosno biti biran u zvanje docenta ukoliko ispuni uslove koji su propisani ovim zakonom. Prema zakonima i Pravilniku o bližim uslovima za izbor u zvanje nastavnika Univerziteta u Novom Sadu, uslovi su da ima doktorat nauka, zatim naučne, odnosno stručne radove objavljene u naučnim časopisima ili zbornicima, sa recenzijama. Blaži kriterijumi koji su propisani su pozitivna ocena pedagoškog rada, na osnovu mišljenja studenata; a što se tiče objavljenih radova, mora imati najmanje osam bodova, od čega šest mora biti iz grupe M10, M20, M31, M33, M40, M51-53, M80 i M90, a jedan deo bodova realizovan bar kroz jedan rad objavljen u međunarodnom časopisu sa SCI liste.
Lukaču je, iako je ispunio mnogo više od minimalnih uslova za izbor u zvanje docenta, sa šest godina rada na ovom fakultetu, tajnim glasanjem odbijen zahtev za pokretanje postupka izbora u ovo zvanje. Na sednici katedre nije dobio nijedan pozitivan glas. Lukač je za svoju 31 godinu života stekao indeks kompetentnosti 196, a objavio je 112 naučnih radova, od kojih je 18 u prestižnim naučnim časopisima sa SCI liste. Studentska evaluacija dokazuje da je omiljen među studentima, koji su ga ocenili sa 4.98 od maksimalnih 5.
Asistentu Lukaču ugovor o radu na određeno vreme ističe u septembru 2016. godine. Prema zakonu, šest meseci pre isteka ugovora, Katedra i on moraju biti obavešteni o tome, što je i učinjeno. Tada treba da se odluči o daljem izboru u zvanje. Kako Lukač tvrdi, na sednici Katedre jednoglasno je odlučeno da se ponovo pokrene izbor u zvanje asistenta, iako je to zakonski nemoguće. On dodaje da mu je nakon dva dana od te odluke stiglo obaveštenje od dekana fakulteta Nedeljka Tice da po zakonu ne postoji zakonska mogućnost za još jedan reizbor u isto zvanje, da bi Lukač potom uputio zahtev da mu se taj postupak pokrene. Katedra je tajnim glasanjem odbila da se postupak za izbor u zvanje docenta pokrene.
– Ovo je prvi put da se tajno glasa, a ja nisam dobio nikakvo obrazloženje zašto sam odbijen– tvrdi Lukač. On kao glavni problem navodi samovolju direktorke Departmana za stočarstvo Snežane Trivunović, koja, kako on tvrdi, svojim autoritetom upravlja odlukama tog Departmana.
Lukač je pokušao da do odgovora dođe putem razgovora sa dekanom Poljoprivrednog fakulteta Nedeljkom Ticom, koji ga je tri puta odbio i uputio ga na prodekana za nastavu Ferenca Bagija, koji je, prema Lukačevim rečima, rekao da fakultet neće dopustiti da stručnjak kao što je on ostane bez posla, ali, kako Lukač tvrdi, nije pokazao nikakav interes da problem bude rešen. Iako smo naglasili važnost teme, za Univerzitetski odjek odgovor nismo dobili, ni od dekana ni od prodekana ovog fakulteta.
(Odluka katedre i odgovor dekana Poljoprivrednog fakulteta)
Stručnjak za ishranu životinja i takođe jedan od najboljih mladih naučnika u Srbiji Nikola Puvača kaže da je prošao kroz potpuno istu situaciju kao i njegov kolega Dragomir Lukač.
– Radio sam na fakultetu nekoliko godina, da bi mi se potom desilo sve isto kao kolegi sa istog Departmana, Dragomiru Lukaču. Ostao sam bez posla uprkos svojim zavidnim uspesima. Veliki uspeh mladih nastavnika samo pokazuje nerad starijih i smatram da je to jedan od razloga zbog kojeg za nas na fakultetu nema mesta– rekao je Puvača i dodao da je pored njega i Lukača, još nekoliko njihovih kolega doživelo istu sudbinu. Prema njegovim rečima, nije realno da jedna osoba drži nastavu na osam predmeta i istovremeno bude na funkciji direktorke Departmana, koja mora da obavlja sve menadžerske poslove.
Težak položaj na fakultetu Lukač dokazuje time što je, kako ne bi ostao bez uslova za napredak na poslu, morao da doktorira na drugom fakultetu.
– Imao sam temu svoje doktorske disertacije i radio na njoj nekih pet godina. Objavio sam naučne radove, da bi potom moj predmetni profesor Vitomir Vidović otišao u penziju. Profesorica Trivunović je pristala da bude mentor na mojoj disertaciji, trebalo je samo da napišem prijavu, što sam i učinio. Potpuni šok usledio je kada je profesorica iznenada rekla da ipak odbija da bude moj mentor, jer kako je rekla, ne poznajemo se dovoljno, iako smo godinama radili na istom Departmanu. Ipak smo postigli kompromis sa tadašnjim dekanom Milanom Popovićem i prodekanom za nastavu Lazarom Savinim da počnem sve ispočetka, da bi ona pred samu odbranu te druge disertacije kojoj je pristala da bude mentor ponovo povukla mentorstvo. Tada sam shvatio da imam problem i da će Departman sve učiniti, samo da uspori proces mog doktoriranja, kako ne bih ispunio uslove da budem docent– tvrdi Lukač.
On dodaje da je pokušao da nađe drugi način da doktorira tako što bi mu mentor bila profesorka sa drugog univerziteta, što je zakonski moguće, da bi Katedra i to osporila. Zbog straha da ne ostane bez posla i tako dovede u pitanje svoju egzistenciju, odlučio je da doktorsku tezu „Uticaj polimorfizma proteina mleka i njihova povezanost sa proizvodnim osobinama mlečnih krava u genomskoj selekcijiˮ odbrani na Fakultetu za biofarming, Džon Nezbit Univerziteta, što je i učinio, a mentor mu je bio redovni profesor i naučni savetnik Branislav Miščević, koji je doktorirao kod istog profesora Vidovića, koji je otišao u penziju, a bio je predmetni profesor Lukaču.
Lukač tvrdi da je problem isključivo u neskladu zakona, koji dopušta da na fakultetu o nečijoj sudbini odlučuje grupa ljudi, koja može da se igra kako želi. On dodaje da je to protivno Zakonu o visokom obrazovanju, u kome su jedini kriterijumi za uslov u zvanje kvalitativni i kvantitativni rezultati kandidata. Takođe, kaže da Zakon o visokom obrazovanju nije u skladu sa Zakonom o radu, jer upravo zbog autonomije fakulteta, mnogi segmenti se ne slažu.
– Neki advokati to tumače tako što kažu da ako je neko već zaposlen na fakultetu i ispunjava sve uslove, otkaz može dobiti samo ako povredi radnu disciplinu, ne ispuni uslov za više zvanje, ili ode u penziju– navodi Lukač i dodaje da je najveći problem u tome što se u zakonima konstantno spominje reč „možeˮ, a ne „moraˮ, što ostavlja prostora svakome da tumači zakone onako kako mu u datom trenutku odgovara.
(Član 65. Zakona o visokom obrazovanju, izvor: mpn.cov.rs)
Direktorka Departmana za stočarstvo Snežana Trivunović za Blic je izjavila da tom Departmanu nije potreban docent, da bi potom za Univerzitetski odjek rekla da asistent Lukač nije ispunio zakonske uslove predviđene za izbor u zvanje docenta.
– Prema Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu propisan je profil stručne spreme nastavnika. Za užu naučnu oblast Oplemenjivanje, reprodukcija i biotehnologija životinja, za nastavnike u zvanju docent, vanredni i redovni profesor predviđen je doktorat poljoprivrednih nauka ili doktorat veterinarskih nauka, područje stočarstvo. Prema dokumentaciji koja postoji na Poljoprivrednom fakultetu, Dragomir Lukač nije stekao zvanje doktora poljoprivrednih nauka i nisu se stekli zakonski uslovi odnosno uslovi propisani statutom Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu za pokretanje postupka za izbor u zvanje docenta– rekla je ona i dodala da na fakultetu postoji više nastavnika koji se bave genetikom i oplemenjivanjem, odnosno još jedan profesor koji je biran za tu oblast, iako Lukač izričito tvrdi da to nije tačno i da su odlaskom profesora Vitomira Vidovića u penziju, na Departmanu ostali samo on i Snežana Trivunović, koji se bave ovim oblastima.
Departman za stočarstvo angažovao je gostujućeg profesora Vladu Pantelića sa Instituta za stočarstvo u Beogradu kao predavača na predmetu Genetsko unapređenje u stočarstvu, jer ipak profesorka Trivunović ne može biti predavač na svim predmetima koji se tiču oblasti genetike i oplemenjivanja životinja. To može da bude dokaz da ovom fakultetu fali profesor specijalizovan za ovu oblast. Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić kaže da postoji mogućnost da to bude i iz razloga finansijske krize, u kojoj se nalaze novosadski fakulteti.
Lukač kaže da je problem to što na fakultetu ne postoji niko ko se bavi oblastima genetike i oplemenjivanja životinja, osim njega i profesorke Trivunović.
– Asistenti nose najveći teret posla, što dokazujem time što studenti za predmete čija je profesorka Snežana Trivunović uče iz udžbenika koji sam pisao ja zajedno sa profesorom Vidovićem, koji je tada još uvek radio na fakultetu. Studenti su profesorki jednom prilikom tražili da odloži test, jer im gradivo koje je ona predavala nisam pojasnio ja na vežbama– kaže Lukač i dodaje da su profesorica Trivunović i on jedini na fakultetu koji se bave oblastima genetika i oplemenjivanje životinja, koje obuhvataju osam predmeta i da veliki problem nastaje kada treba da se formiraju komisije za odbranu diplomskih i master radova, čija tema je iz ovih oblasti.
– Tada dolazi do velikog problema, a za članove komisije bivaju postavljeni profesori koji nisu specijalizovani za ovu oblast– dodao je on.
Profesorka Trivunović, nasuprot tome, tvrdi da ona nije jedina koja se bavi ovim oblastima.
– U užoj naučnoj oblasti Oplemenjivanje, reprodukcija i biotehnologija životinja, pored mene, postoji još jedan profesor koji je biran za ovu oblast. Do sada nikada nismo imali problem sa formiranjem komisija za odbranu master i diplomskih radova. Smatram, takođe, da to neće biti problem u budućnosti– rekla je Trivunović.
Asistent Dragomir Lukač na sve načine traži odgovore na svoja pitanja zašto nema priliku da napreduje i da li će pored tolikog uspeha i sveg znanja koje je uložio u napredak fakulteta ipak ostati bez posla, međutim odgovore ni od koga nije dobio, osim delimičnih, kada su mu kolege sa katedre, kako kaže, u poverenju rekle da im je nametnuto da glasaju protiv. Razgovor sa dekanom bezuspešno je zakazivao tri puta, nije imao priliku ni da razgovara sa direktorkom Departmana za stočarstvo, a pisao je i rektoru Univerziteta.
(Obrazloženje i zahtev za pokretanje postupka za izbor u zvanje docenta)
Univerzitetski odjek odgovor je potražio i kod Rektora Univerziteta u Novom Sadu Dušana Nikolića, koji je izjavio da Rektorat ima nadležnost da odlučuje o izboru u zvanje tek kada dobije predlog od fakulteta.
– Fakulteti imaju autonomiju kako im niko ne bi nametao svoju volju, a tako i katedre unutar fakulteta imaju svoju autonomiju iz istog razloga– naveo je rektor i dodao da je ocena studenata 4.98, kojom je ocenjen Lukač veoma visoka.
U nadi da će pomoći Lukaču, studenti su pokrenuli peticiju za njegov izbor u zvanje docenta na Poljoprivrednom fakultetu.
Ovo nije prvi ovakav slučaj sa kojim se srpska javnost susreće. Profesorki Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu Ivani Kovačić takođe je pretio otkaz 2014. godine, iz potpuno istih razloga kao i asistentu Lukaču, kada je dekan tog fakulteta predložio Veću katedre za tehničku mehaniku, koja je odbila da joj se pokrene postupak izbora u zvanje, da preispita svoju odluku. Zaslugom burne reakcije akademske javnosti, profesorka Kovačić ipak je izabrana u zvanje redovnog profesora Fakulteta tehničkih nauka.
Doktorska teza Dragomira Lukača „Poređenje modela za genetsku analizu osobina iz performans testa nazimicaˮ, pored svog njegovog truda i zavidnih naučnih uspeha, još uvek nije odbranjena na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, jer nema svog mentora. Postavlja se pitanje da li je autonomija fakulteta zaista način da se fakulteti zaštite od nametanja političkih odluka sa vrha, ili je samo još jedan od mehanizama za sprovođenje samovolje pojedinaca. Sigurno je samo da ovakav slučaj nije podrška i motivacija uspešnim mladim studentima i naučnicima da svoje vreme i znanje ipak troše na srpskim univerzitetima.
Kolega 8 years ago
Za 7 hodina 112 radova!!!??? Kolege sa 30 godina staza nemaju toliko... Zato je neophodno uvesti analizu radova a ne puko zbrajanje poena!! Na koliko od ovih 112 radova je kolega prvi autor a na koliko je dopisan? Kako je moguce da ima vise radova nego neko za celu karijeru? Da li zato sto je samo nesto merio, zato sto nije zavistan od potrosnog materijala, imao neko finansiranje nezavisno od JUPa?? Sve to treba prvo proveriti...
KolegaSaDrugogFaksa 8 years ago
Kada se već navodi indeks kompetentnosti neke osobe, onda treba navesti i indeks kompetentnosti njegovih saradnika kako bi se stekao bolji uvid u to koliko je to značajno. Na Poljoprivrednom fakultetu indeks kompetentnosti od 196 nije ništa posebno, dok bi na nekom drugom to bilo za Nobela. Dalje, na mnogim radovima ima ih i po 6-7 koutora gde je pomenuta osoba uglavnom pri kraju. Koliko je to uporedivo sa radovima gde postoji samo 1 autor?? I pored zvučnog naziva "Fakultet za biofarming univerziteta Džon Nezbit" to je samo faklutet u Bačkoj Topoli. Koliko je realno da se na državni fakultet zaposli neko sa doktoratom sa domaćeg privatnog fakulteta? Da li se iko pitao da li je njima zaista potreban docent? Ima tu još mnogo toga. U tekstu je samo vrh ledenog brega i to samo jedna strana medalje.
Index K 8 years ago
Nasi u WOS - lukac%
Nasi u WOS - trivunovic%
Doboljno je samo ovo reci ...
Optimus 8 years ago
Vrhunski Naucnik.... nema sta.
Medjutim da li je zaista tako? Da bi se shvatila geneza, treba zagrebati malo dublje.
Pa se može doći i do sledećih saznanja:
-Da je doveden preko veze za asistenta (u srodstvu sa predjašnjim dekanom Milanom Krajinovicem).
-Da je obstruisao sadašnjeg predmetnog profesora, dok mu je ledja čuvao prethodni profesor Vitomir Vidovic koji je sada u penziji, kao i tadašnja garnitura u dekanatu.
-Sve radove što je "napisao" su plod rada koalicionih partnera koji ga dopisuju.
-Nema svedoka koji su ga videli da je i jedan od navedenih rdova izložio usmeno pred strukom, makar na srpskom jeziku.
-Strani jezici, koristi ih samo kad treba u biografiji napisati "good"! Niko ga, nikada nije cuo da ima konverzciju na bilo kom stranom jeziku.
-Koautor je knjige iz koje je spremao ispit na doktorskim studijama, što je nezabeležen slučaj apsurda.
-Ekspresno odbranjen doktorat, na privatnom univerzitetu, a bori se za mesto na državnom? Niko nije video doktorat na uvidu, proverite ko su mu clanovi komisije bili tj. kakvi su strucnjaci za datu naucu oblast kao i sam nacin odbrane doktorata "partnerska odbrana" sto je nezabelezeno do sada.
Odelo ne čini čoveka, a jedna šestogodišnja kvazi biografija, ne čini naučnika i stručnjaka.
Pravda 8 years ago
Evo pisu oni koji ga teraju sa fakulteta. Ko li samo stoji iza cuvenog nadimka "optimus" koji od sajta do sajta komentarise sistemom copy/paste ... sigurno je Snezana Trivunovic jer je tim dobro uvezbanim sistemom pisala i svoju doktorsku disertaciju.
ja 8 years ago
Komentar ti je kvazi. Pazi kada pljuješ, može da ti se vrati istom merom.
Slučajni prolaznik 8 years ago
Samo letimičnim pogledom na Kobson bazu ()svi znamo šta je to), uviđam da kolega ima 5 radova u hrvatskom časopisu na SCI listi "Mljekarstvo"... pored toga tu su i radovi u nepoznatim južnoameričkim časopisima i iranskim koji su na SCI listi a granici su predatrostva sa izutetno malim impakt faktorima. U tehničkim naukama na žalost postoji tendecija objavljivanja radova na SCI listi naročito u regionalnim, balkanskim časopisima sumnjivog kvaliteta zarad sticanja kvantitativnih rezultata u vidu broja radova. Cenjenom kolegi je čak jedan rad u Mljekarstvu povučen (retracted), što još više izaziva sumnju u kvalitet radova. Dalje, kolega je doktorirao na privatnom fakultetu u Bačkoj Topoli! Kolega je u ranijim intervjuima rekao da je to bio prinuđen, jer nije imao podršku na matičnom fakultetu. Dakle, hteo je da ide linijom manjeg otpora (samo da što pre doktorira, pa da vrši pritisak da bude izabran u nastavno zvanje) .
Kao neko ko nema veze sa poljoprivredom, mogu reći da je kolega vrlo sumnjivog istraživačkog i naučnog potencijala ... Radim na Univerzitetu u Beogradu i mogu slobodno da kažem, da neko sa doktoratom sa privatnog Megatrend tipa fakulteta ne bi mogao da bude ni student-demonstrator, a kamoli asistent ili ne daj Bože -Docent. Brine me i to što on nije prvi slučaj sa NS Univerziteta, bio je tu i onaj Valentin Konja, koji se na kraju uposlio na privatnom fakultetu a svuda je kukao kako za njega nema mesta (doktorirao na industrijskom menadžmentu!), sa sve leptir mašnom i tužnom pričom. Sumnjivi kandidat, sumnjivog porekla, koji je očigledno izgubio zaleđinu na fakultetu a samim tim i podršku. Nema ovde mesta senzacionalizmu, suštinski je on nešto protiv čega se cela naučna zajednica Srbije bori u ovim teškim vremenima - protiv štancovanja radova sumnjivog kvaliteta po burazersko-dopisivačkom maniru. Zbog ovakvih mi je i drago da postoji ustavn aautonomija Univerziteta, iako je i ona predmet zloupotrebe, jer prema pukoj kvantifikaciji ovaj čovek bi isterao nekog vrednijeg i pametnijeg.
Cudo prof. dr 8 years ago
Covek bi prosto pomislio da ce jedan profesor Beogradskog univerziteta tako britkog jezika, kada vec pominje imena Lukac i Konja, potpisati i svoje pravo ime ... ali ne ... ipak je samo slucajno u prolazu ...
Slučajni prolaznik 8 years ago
Vidim da su svi potpisani pravim imenima na ovom blogu, pa valjda bih morao biti i ja (jedini) :D, šalu na stranu ... Nisam rekao da sam profesor ... Kolega valjda znate da su po našem zakonu profesorska zvanja redovni i vanredni profesor (imaju pravo da se potpisuju sa prof.), Docent je nastavnik, dok su asistenti - saradnici, postoje tu i istraživači zaposleni na Univerzitetu kao i stručni saradnici pa čak i nenastavno osoblje (svi su oni zaposleni na Univerzitetu). To sve ne menja činjenicu da je g-din Lukač kandidat sumnjivog kvaliteta sa vrlo sumnjivim radovima (u sumnjivim časopisima), što je svima dostupno preko Kobson servisa, a mi koji radimo na Univerzitetima možemo čak i da ih pročitamo, Ne vidim da ste argumentovano osporili makar jednu od tvrdnji koje sam izneo, već ste paušalno samo osporili moj britak jezik (ali ne i istinitost) i pseudonim ... Pomislio bih da ste kolega Puvača samo na osnovu vašeg komentara (koautor radova kolege Lukača, pirm.)!
ja 8 years ago
Slučjni prolazniče pogodio si suštinu. Pa ljudi koji razmišljaju kao ti su ga izbacili sa fakulteta. U kojoj ste sekti, gde se vidjate i da li samo pričate o sebi ili mislite na druge.
Slučajni prolazniče bolje prodji jer od takvih pametnjakovića kao što si ti mi se ide u toalet. Nisi čovek bre.
8 years ago
Svaka vam je na mestu.
Pravda 8 years ago
Slucajni prolaznik? Profesor sa Beogradskog univerziteta? Pa da li je moguce da se jedan takav profesor britkog jezika moze potpisati sa "slucajni prolaznik", a ne svojim pravim imenom?
Slučajni prolaznik 8 years ago
Vidim da su svi potpisani pravim imenima na ovom blogu, pa valjda bih morao biti i ja (jedini) :D, šalu na stranu ... Nisam rekao da sam profesor ... Kolega valjda znate da su po našem zakonu profesorska zvanja redovni i vanredni profesor (imaju pravo da se potpisuju sa prof.), Docent je nastavnik, dok su asistenti - saradnici, postoje tu i istraživači zaposleni na Univerzitetu kao i stručni saradnici pa čak i nenastavno osoblje (svi su oni zaposleni na Univerzitetu). To sve ne menja činjenicu da je g-din Lukač kandidat sumnjivog kvaliteta sa vrlo sumnjivim radovima (u sumnjivim časopisima), što je svima dostupno preko Kobson servisa, a mi koji radimo na Univerzitetima možemo čak i da ih pročitamo, Ne vidim da ste argumentovano osporili makar jednu od tvrdnji koje sam izneo, već ste paušalno samo osporili moj britak jezik (ali ne i istinitost) i pseudonim ... Pomislio bih da ste kolega Puvača samo na osnovu vašeg komentara (koautor radova kolege Lukača, pirm.)!
Pravda 8 years ago
Cistacica sa univerziteta koja ima pristup naucnim radovima, pa moze po koji i da procita :-) da sumnjivog kvaliteta :-) bice da je ipak u pitanju NS, a ne Bg ... slucajno prosao ...
KolegaSaDrugogFaksa 8 years ago
Sa akademske mreže, svako ima pristup.
Slučajni prolaznik 8 years ago
Tu dolazimo do još jednog paradoksa našeg naulčnog društva... dobro je da ste ga pomenuli... Prema praviliniku KOBSON-a, pristup bazi imaju nastavnici, saradnici i stalno zaposleni na Univerzitetima u Srbiji (naravno, ukoliko se registruju) ... dakle, striktno pravno gledano, čak i spremačice (budimo korektni) imaju pravo na pristup KOBSON-u ukoliko popune pristunicu (jer su svi sem nenastavnog osoblja i redovnih profesora stalno zaposleni, ne zaboravite), dok to isto pravo nemaju doktorandi (kojima to inače, najviše treba), jer ne spadaju ni u jednu od pomenutih kategorija ... ja sam upravo to, dok sam bio na doktorand pitao bibliotekarku, i ona mi je rekla da sam formalno - u pravu. To je samo još jedan nonsens našeg društva, kao što su kolega Konja i Lukač (u smislu da se samo broje radovi na SCI listi ma kakvog kvaliteta) ...
Nedamo naseg profesora 8 years ago
Dusane Rajkovicu ljigo ljigava! Svi znamo da si to ti! Dzabe ti sve, nece te zaposliti!
Optimus 8 years ago
Овде је преча подршка, Николи,(алиас ИндексК, правда, Цудопроф.др)
Треба покренути петицију, да Никола добије годишњи одмор, јер нема ко да спинује за Драгомира. Пошто Драгомиру слабије иде дебатовање и писање.
Зато не дозволимо да колегијално чување Драгомирове задњице трпи, јер његов коалициони партнер има обавезе па не стиже.
„Правда" Лукачу, „поздрав" за Пувачу.
ja 8 years ago
Ovo je priča ima više nivoa analize. Jedna tema je diskriminacija ljudi koji steknu diplomu nekog privatnog fakulteta a već su afirmisani u naučnoj zajednici. Da se razumemo, svi fakulteti su postali mašine u kojima se za dati novac dobija papir. Sa tim papirom si sam, znao ti nešto ili ne, nema garancije ni pokrovitelja za običan svet.
Evidentno je da čovek samostalno istražuje, da je naučno aktivan i produktivan i da radi i deluje kao naučnik a oni koji bi trebalo da to cene ga diskriminušu i prave majmunom.
Druga je tema besmisao naučne produktivnosti jer ako 112 autorskih ili koautorskih radova nisu dovoljni za docenta, pričamo o teškoj zaveri protiv kandidata. Danas je Lukač, sutra će biti neko drugi. Posebno su mi dragi ovi pljuvači tudjeg rada. Klasična nečovečna sprdačina koja dolazi iz usta akademaca koji nisu naučili da misle svojom glavom. Pa šta ako je čovek objavio radove u časopisima iz susednih zemalja, da one možda nisu civilizovane zemlje, tamo nema nauke, ljudi jedu korenje ili šta???
Druga je tema zavera i tajni dogovori kojih se odredjeni organi drže. Mora to već jednom da pukne. Ovde sve više zaudaraju ljudi.
Treća je tema što se ovakvim pričama urušava visoko obrazovanje. Ovo šteti svima.
Sve pohvale za pisanje o ovom slučaju.
Mnogo toga crvljivog se nalazi na državnim univerzitetima samo što to niko ne sme da priča jer se vode linim interesom, svi se plaše za buduću prohodnost.
Vanredni prof. na državnom fakultetu 5 months ago
Država je postupkom akreditacije izjednačila državne i privatne fakultete. Iz tog razloga, niko nema pravo da čoveka diskriminiše zato što je doktorirao na privatnom fakultetu. Ako je dva puta pokušao da prijavi disertaciju na matičnom fakultetu i doživeo opstrukciju, kako možete da kažete da je išao linijom manjeg otpora? Šta je trebalo, da moli redovne profesore ili da sačeka još neku deceniju dok se ne smiluju i puste ga da prijavi disertaciju? Tada bi najčešći komentar bio: šta je do sad čekao, zar se sa 50 god doktorira? Državni univerziteti i fakulteti su leglo korupcije, nepotizma, mobinga svih najgorih oblika ljudskog ponašanja. Zakoni su šuplji, pravilnici takođe, namerno se tako ostavi da se propuste oni koje treba propustiti i zaustave oni drugi. Zahvalno ponašanje na njima je poltronstvo, bezpogovorna poslušnost i dodvoravanje onima koji će sutra odlučivati o vašoj sudbini. Čak i da mu raspišu konkurs i naizgled sprovedu proceduru, na NNV fakulteta može da ne bude kvoruma i da ne bude izabran. Na žalost, tako je. Ako su rešili da neće da ga biraju, tako će i biti. A možda je bolji nego bilo ko od njih. Niko ne gleda reference ovim redovnim prof. što treba da ga biraju. Gde li su oni objavljivali? Priča sa SCI listom je tek takva glupost da je to teško opisati. Zašto NSVO ne donese uslove gde će pisati da čovek mora biti jedini autor na svim svojim radovima? Navijam za to. Ali nikad se neće desiti. Znate zašto? Zato što zakone, uslove i pravilnike pišu redovni profesori a ne asistenti i docenti. Pišu ih tako zato što NJIH treba da dopisuju na radove. I tako dopisani, vrlo često kao prvi autori iako ne znaju ni naslov rada, stiču uslove za mentorstvo, za višu kategoriju kao istraživači čime dobijaju veće honorare za NIR itd. Kod mene na fakultetu ima jedan redovni profesor koji se hvali da nijedan rad na kome je autor nije on pisao. Osuđivala sam ga ranije, sad ga više ne osuđujem. Samo je iskoristio slabosti sistema koji ništa ne valja.