„Nekada su novinari bili najobrazovaniji, najugledniji ljudi, mislioci, osobe koje niste mogli da potkupite. Danas je situacija često drugačija“, rekao je Vladimir Barović na predavanju o velikanima srpske žurnalistike iz 19. veka održanom u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, pod nazivom „Edukacija o prošlosi žurnalistike na srpskom jeziku“.
Foto: Teodora Ćurčić
Cilj ovog projekta da je da informiše građane Novog Sada o značajnim ličnostima našeg novinarstva kroz istoriju. Neke od ličnosti obuhvaćene ovim predavanjem su i Dimitrije Davidović, Laza Kostić, Svetozar Miletić, Jovan Jovanović Zmaj, Mihajlo Polit-Desančić.
U prvom delu predavanja posetioci su mogli da saznaju nešto o Dimitriju Davidoviću, rodonačelniku žurnalistike na srpskom jeziku, ali i prvom ustavopiscu. Davidović je zajedno sa imenjakom, Dimitrijem Frušićem, u Beču pokrenuo novine koje danas uzimamo kao prve na našem jeziku, pod nazivom „Novine serbske iz carstvujuščeg grada Vijene“. U vreme kada je nepismenost preovladavala a i oni sami bili pod strogom kontrolom dinastije, Davidovićeve novine su od početka bile suočene s brojnim problemima. Nakon propasti prvog lista, Davidović je u Kragujevcu započeo s izdavanjem „Novina serbskih“, prvih novina koje su izlazile na tlu tadašnje Srbije. Uprkos ovim, više nego značajnim doprinosima srpskoj žurnalistici, Dimitrije Davidović je do nedavno bio zaboravljen i o njemu se slabo znalo.
Drugi deo predavanja bio je posvećen Lazi Kostiću, čoveku koji je podjednako obogatio srpsko novinarstvo i književnost. Iako je u javnosti prvenstveno zapamćen kao književnik, Kostić se savremenicima predstavljao kao žurnalista. Pored izveštavanja i pisanja za brojne ugledne domaće i strane novine, Laza Kostić je bio i prvi predsednik strukovnog Srpskog novinarskog društva. Takođe, u to vreme je pokušao da sprovede nešto što danas nazivamo novinskim agencijama. Da je u ovome uspeo, naša država bi bila mesto jedne od prvih novinskih agencija u svetu. Pored činjenica o njegovoj značajnoj karijeri, profesor Barović rekao je nešto i o njegovoj ljubavi prema Lenki Dunđerski, kocki i alkoholu, kao i antagonizmu između njega i Jovana Jovanovića Zmaja, njegovog savremenika, takođe žurnaliste i poete.
Posetioci su imali priliku da postave pitanja i povedu diskusiju, te se na kraju došlo do zaključka da je situacija danas u velikoj meri drugačija nego u periodu kada je srpsko novinarstvo bilo u začetku.
- Danas se jedva mogu nabrojati novine koje izdaju feljtone. Novine služe za čitanje, ne za gledanje. Zadatak novina i medija uopšte je da nas informišu, ali i edukuju. To je ono što danas zbog opšte tabloidizacije gubimo iz vida - zaključio je Vladimir Barović.
Projekat je podržan i sufinansiran od strane AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, kao i udruženja građana „Građanin“.
Nema komentara