Blokade svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu traju već nešto manje od dva meseca.
Od prvih dana blokade pa do danas promenilo se dosta toga - od brojnosti studenata, funkcionisanja plenuma, do logističkih i organizacionih pitanja vezanih i za samu blokadu univerziteta, ali i za proteste u kojima studenti učestvuju.
Ovim povodom obišli smo fakultete i više škole Univerziteta u Novom Sadu kako bismo otkrili po čemu se blokade razlikuju jedne od drugih, po čemu su slične, koji su njihovi aduti, koje su im manjkavosti, kako funkcionišu plenumi, da li imaju sve što im je potrebno, koliko studenata je zapravo prisutno na blokadama i slično.
Ono što je bitno istaći na samom početku jeste da veliki broj blokada fakulteta i viših škola nisu otvorene za medije, pa čak ni za studentski medij kakav je Univerzitetski Odjek. S tim u vidu, predstavnici studenata sa mnogih blokada davali su nepotpune odgovore, menjali ih ili odbijali da odgovore na pitanja uživo i isključivo pristajali da na njih odgovore putem teksta i preko njihovog PR tima.
Foto: Marko Antić
Jedno od osnovnih pitanja za studente i studentkinje bilo je funkcionisanje plenuma na njihovom fakultetu ili višoj školi i po ovome se blokade međusobno skoro uopšte ne razlikuju.
Većina blokada fakulteta i viših škola je prošla kroz iste probleme i promene kada je u pitanju vođenje i funkcionisanje plenuma. Plenumi se na skoro svakom fakultetu i višoj školi održavaju u proseku jednom nedeljno, osim u slučaju vanrednih plenuma, i najčešće ih vode dve do četiri osobe – moderatori i zapisničari. Moderatori i zapisničari se menjaju za svaki plenum i na svakom fakultetu su matični studenti slobodni da se jave za njegovo vođenje, ali najčešća pojava na blokadama je da postoji određena uža grupa ljudi koja je pre svega voljna da vodi plenume i ta grupa se ne uvećava niti menja jer studenti generalno, kako tvrde kolege sa ostalih fakulteta, nemaju želju da preuzimaju odgovornost za relativno komplikovan posao organizovanja i vođenja plenuma.
Sa svih blokada Univerziteta u Novom Sadu dobili smo isti komentar u vezi sa promenama u funkcionisanju plenuma od početka blokada do danas – organizovanost i kohezivnost plenuma su danas na mnogo višem nivou nego kada su blokade tek bile u začetku, ali zato je broj studenata i studentkinja prisutnih na plenumima opao u poređenju sa periodom kada su se blokade tek proširile. Sagovornici su nam rekli da ova pojava sama po sebi nije iznenađujuća jer se na plenumima često raspravlja o nekim pitanjima tehničke prirode, a većinu ljudi to suštinski ne zanima.
.jpeg)
Foto: Redakcija Odjeka
Takođe su naveli da su blokade sada već dobile određeni ritam i čvrstu organizaciju, te da je sama učestalost i potreba za plenumima opala. Ipak, od više sagovornika smo dobili komentar da, iako je veoma loše što plenume posećuje manji broj ljudi nego ranije, broj prisutnih na plenumima se ne odražava i na broj studenata i studentkinja prisutnih na samim blokadama.
Jedini fakultet koji se značajnije ističe po pitanju plenuma i njegovog funkcionisanja jeste Fakultet tehničkih nauka. Uzimajući u obzir veliki broj studenata i studentkinja prisutnih na blokadi FTN-a, plenumi funkcionišu malo drugačije u poređenju sa ostalim fakultetima. Naime, na FTN-u su kolege i koleginice često podeljene u nekoliko kabineta te se suštinski istovremeno vodi nekoliko plenuma o istim temama.
Foto: Redakcija Odjeka
Po pitanju hrane, opreme za spavanje i drugih potrepština, odgovori se razlikuju. Iako su sve blokade relativno dobro snabdevene, zahvaljujući donacijama građana, restorana i različitih udruženja, na nekim fakultetima i višim školama postoje neke stvari koje manjkaju.
Tako, na primer, studentkinja Katarina Dilberović sa Poljoprivrednog fakulteta navodi da su veoma dobro snabdeveni i da su zahvalni svima koji im pomažu, ali da im nedostaje dovoljna količina lekova.
Vukašin Đinović sa Prirodno-matematičkog fakulteta za Odjek kaže su dobro snabdeveni zahvaljujući građanima i studentskoj solidarnosti, ali da takođe uspevaju i sami da se snađu:
"Trenutno nam ništa ne manjka i potpuno smo obezbeđeni, mada će potencijalno doći do nedostatka opreme za spavanje usled primanja beogradskih studenata 1. februara. Sve dobijamo kroz donacije, a mali broj stvari koji nam je potreban, a koje nismo direktno dobili kroz donaciju, kupujemo sami, od sredstava koja su nam takođe donirana".
Takođe je interesantna snalažljivost studenata u blokadi kada je u pitanju snabdevanje potrebnim stvarima. Tako, na primer, postoje Instagram i Fejsbuk stranice blokade svakog fakulteta i više škole gde, između ostalog, neretko objavljuju tabele na kojima piše sve šta je studentima na određenom fakultetu ili višoj školi potrebno u tom trenutku. Bitno je i istaći da je većina sagovornika navelo da dobru snabdevenost takođe duguju i međusobnoj studentskoj solidarnosti jer fakulteti međusobno razmenjuju sve što im je potrebno.
Ipak, nije svuda ista situacija. Teodora Stojković sa Visoke poslovne škole strukovnih studija navela je da imaju poteškoća sa snabdevanjem:
"Trenutno nas nema mnogo na blokadama i ne treba nam puno namirnica i opreme, ali bih rekla da se zalihe smanjuju. Često idemo do drugih fakulteta ili do rektorata kako bi nabavili neophodno. Najviše nam treba hleba, vode i konkretne hrane u vidu kuvanih jela, suhomesnatog i slično".
Po pitanju snabdevanja, svakako je najinteresantniji Rektorat Univerziteta u Novom Sadu. Rektorat služi kao svojevrsna logistička centrala, te se najčešće tu donose donacije koje sa kasnije raznose po fakultetima i višim školama.
Foto: Ivana Ivanović
Marian Buljovčić, student FTN-a koji učestvuje u organizaciji blokade Rektorata, rekao je da Rektorat kao distributivni centar za ostatak univerziteta stoji dosta dobro sa hranom i ostalim neophodnim stvarima, te da im konstantno pristižu donacije. Takođe navodi da potrepštine brzo i odlaze sa Rektorata jer se stalno vrši snabdevanje fakulteta i viših škola onime što im je potrebno. Ali bez obzira na to, naglašava veoma dobru snabdevenost u svim potrebnim stvarima; pre svega u hrani, dušecima, jastucima, ćebadima, opreme za higijenu i u svemu ostalom.
Pitanje vezano za broj ljudi koji na dnevnom nivou boravi na fakultetu, kao i broj ljudi koji na fakultetu spava, izgleda da je za studente bilo najteže i najkontroverznije.
Studenti sa Akademije umetnosti u Novom Sadu i sa Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača su izravno odbili da odgovore na ovo pitanje. Studenti sa dosta drugih fakulteta su takođe odlučili da ostanu neodređeni ili neprecizni sa brojem ljudi koji borave na njihovim fakultetima. Ono što ipak ostaje jasno iz izjava svih studenata i studentkinja jeste da je prosek ljudi koji na jednom fakultetu boravi u toku dana između 40 i 60.
Mateja, Nina i Aleksandar, studenti Tehnološkog fakulteta koji su tražili da njihova prezimena ostanu izostavljena, za Odjek kažu da u proseku dnevno na fakultetu bude 50 i 60 ljudi. Naveli su da su ovo studenti i studentkinje koji redovno posećuju fakultet i tu borave, te da nažalost trenutno nema povećanja broja ljudi koji tamo obitava. Takođe su naveli da, što se tiče ljudi koji spavaju na fakultetu, prosečno noći između 20 i 30 studenata i studentkinja.
U brojnosti prisutnih studenata i studentkinja, definitivno se najviše ističu Fakultet tehničkih nauka i Medicinski fakultet, kroz koje na dnevnom nivou prođe i više stotina ljudi pa čak i nekoliko hiljada ljudi s vremena na vreme u slučaju Fakulteta tehničkih nauka.
Student i studentkinja koji učestvuju u blokadi Rektorata, Marian Buljovčić i Jovana Kuzmanović, za Odjek su rekli da su i više nego zadovoljni brojem ljudi koji borave i prolaze kroz Rektorat svakog dana:
"Zbog univerzitetskog plenuma koji se odvija u zgradi Rektorata, kao i zbog skoro svakodnevnih studentskih aktivnosti i manifestacija, zaista veliki broj ljudi prođe kroz Rektorat na dnevnom nivou. Što se toga tiče, možemo reći da Rektorat zaista diše punim plućima. Takođe, u zgradi Rektorata u proseku spava dvadesetak ljudi".
Pored broja ljudi koji borave na fakultetu svakoga dana, veoma je bitna i atmosfera na blokadi i kako se studenti i studentkinje povodom nje osećaju. Na pitanje kakva je atmosfera na blokadama, od svih sagovornika i sagovornica smo dobili skoro jednoglasan odgovor da je atmosfera i više nego pozitivna, da su studenti ujedinjeni, solidarni i više nego ikad rešeni u da u svojoj borbi istraju do kraja.
Student Filozofskog fakulteta, Boris Kojčinović, rekao je da ipak postoje određene podele, ali da su one premostive:
"Atmosfera koja vlada je mirna i prijateljska, zaista smo svi postali jedna porodična zajednica, gde su uslovi sigurnog okruženja. Sve je za sada održivo i u dobrom delu pozitivno. Mišljenja studenata su podeljena, neki su pobednički nastrojeni i veruju u ono što radimo, dok su drugi pesimističniji i dosta sumnjaju u sve što se radi".
Za kraj, pitali smo studente kakvi su im dalji planovi vezani za same blokade. Odgovori potvrđuju da se na skoro svim fakultetima i višim školama kontinuirano održava veliki broj aktivnosti poput predstava, filmskih i književnih večeri, radionica, tribina i slično. Takođe, što se tiče spoljnih aktivnosti kao što su protesti i okupljanja, dobili smo univerzalan odgovor da se o idejama i predlozima, kao što je tema generalnog štrajka, raspravlja i odlučuje na univerzitetskom plenumu.
Sagovornici i sagovornice sa više fakulteta i viših škola su takođe naveli da im je jedan od ciljeva dodatno motivisanje studenata da se uključe u proteste i blokade:
"Jedan od naših ciljeva jeste da studentima podignemo svest o značaju učestvovanja na blokadama i izlasku na proteste, ali takođe i da pokažemo i građanima da je i njihovo učešće u svemu ovome od suštinske važnosti i da se i njihov glas itekako čuje i da je on itekako vredan", naveo je student Poljoprivrednog fakulteta Ognjen Sekulić.
Po pitanju organizovanja i učestovanja u protestima, posebno se ističe Tehnološki fakultet. Sagovornici sa ovog fakulteta su naveli da, iako je to mali fakultet, studenti i studentkinje sa ovog fakulteta procentualno čine najveći broj redara i redarki na protestima, kao i da su na protestima procentualno najprisutniji ljudi sa baš ovog fakulteta.
Zaključak koji se može dobiti iz razgovora sa studentima i studentkinjama koji učestvuju na blokadama fakulteta Univerziteta u Novom Sadu jeste da je situacija objektivno pozitivna. Postoji stalan broj prisutnih ljudi koji se ne smanjuje, motivacija je i dalje snažna, potrepština uglavnom ima dovoljno, a komunikacija i organizacija su na zavidnom nivou.
Ipak, postoji prostor za poboljšanje. Iako se mladi sve više uključuju u aktuelne proteste i blokade, i dalje postoji veliki broj njih koji odbijaju da se aktiviraju.
Foto: Marko Antić
Ono što je takođe prisutno na velikom broju blokada fakulteta i viših škola jeste izuzetno ograničena dostupnost informacija javnosti. Ova situacija je posebno izražena na Fakultetu tehničkih nauka, Akademiji umetnosti, kao i na Visokoj školi strukovnoj studija za obrazovanje vaspitača.
Objektivan odgovor na pitanje zašto je to tako može biti činjenica da među studentima vlada veliko nepoverenje prema medijima, aktivističkim grupama i opozicionim strankama, kao i veoma postojana bojazan da će se neka izjava namerno pogrešno protumačiti i izvrteti kroz režimske medije.
Iako ova zabrinutost i paranoja jesu realni i razumljivi, sa druge strane stoji argument da zatvorenost prema medijima šteti blokadama i studentskoj borbi. Ovu tezu delom potvrđuje činjenica da fakulteti i i više škole koje su bile otvorenije prema medijima imaju veći publicitet, te veću praktičnu podršku od strane građana u vidu donacija, dok fakulteti i više škole koje ovu praksu ne sprovode neretko imaju poteškoća u oblasti snabdevanja.
Ostaje da se vidi kako će se dalje odvijati studentske blokade i protesti. Snaga i potencijal svakako ne izostaju, očigledan je i sve veći odziv građana koji prisustvuju protestima, a studentski pokret je nedvosmisleno tome doprineo.
Iako postoji prostora za poboljšanje studentske borbe, ona svakako veoma uspešno iznosi na svojim leđima najveći teret aktuelnih dešavanja i čini se da će se ovim putem snažno nastaviti dokle god to bude potrebno.
Nema komentara