Martovsko ludilo bez najboljeg

autor: Marko Brnjašević 0

Ako vam ime Ben Simons danas ništa ne znači, probajte za nekoliko meseci, jer govorimo o momku koji je projektovan za poziciju prvog pika na „En-Bi-Ej” draftu, ali koji i bez obzira na to, nije uspeo da svoj koledž tim dovede do plej-ofa „En-Si-Ej-Ej” lige.

Foto: Ben Simons (Mike Stobe/Getty Images)

Bendžamin „Ben” Simons je frešmen (student prve godine koledža) i ubedljivo najbolji košarkaš na univerzitetu „Luizijana”. Pažnja koju dvadesetogodišnji momak iz Melburna (Australija) zavređuje može da se uporedi samo sa onom koju je Lebron Džejms svojevremeno dobijao (s tim da Lebron nije išao na koledž, već je direktno iz srednje škole otišao u ligu). Upravo sa njim ga i porede, te stručnjaci pomalo škakljivo, ali opet sa dozom sigurnosti, Simonsa zovu next big thing-om lige.

A on definitivno ima sve predispozicije da to i postane. Međutim, šta se desi kada vaš tim izgubi 71:38 u utakmici koja je „do or die” kako to vole novinari da nazovu, a upravo to je bio rezultat u utakmici „Teksasa” i „Luizijane” koja je odlučivala o plasmanu na završni turnir koledž šampionata. Svakako da koledž „Luizijana” danas ne važi za najelitniji i da bez obzira na činjenicu da su u timu imali Simonsa, Tigrovi nisu važili za prve favorite, ali to je koledž koji je iznedrio Šekila O’Nila, i recimo legendarnog Pita Maraviča, tako da nije potpuno beznačajan. Ono što naše podneblje i „Luizijanu” spaja je Zoran Jovanović, prosavljeni centar Crvene zvezde koji je pohađao ovaj koledž tri godine.

Nije ništa neobično, sa košarkaškog aspekta, da veoma talentovan košarkaš izabere neki uslovno rečeno „manje kvalitetan” koledž, jer mu to pruža mogućnost da bez ikakve dileme bude glavni igrač ekipe. Ipak, druga strana medalje je ta da ukoliko nemate kvalitetne saigrače, može da vam se desi ovo što i Simonsu.

Ne može se reći da je za Simonsa ovo bila „loša sezona”, ali ovo prerano ispadanje svakako je poljuljalo njegovu projektovanu prvu poziciju za draft koji će se održati u junu, pa su ga na nekim predviđanima pomerili sa prve na drugu ili čak i treću poziciju, a za jedno mesto spustili Brendona Ingrama (univerzitet „Djuk”) i Džejlina Brauna (univerzitet „Kalifornija”). Prva pozicija na draftu nije samo stvar prestiža, već i novca gde prvi pik dobija finansijski bolji ugovor od ostalih.

Simonsova statistika je prilično impozantna. On za skoro 35 minuta na terenu postiže 19,2 poena (56 odsto iz igre, 33 odsto za tri poena i 67 odsto sa linije penala), i beleži 11,8 skokova, 4,8 asistencija i 2 ukradene lopte. Međutim ono što deli odlične igrače od šampiona su trofeji, s tim da će Simons imati popravni u „En-Bi-Ej” ligi. Mada, ne treba smetnuti s uma da mu, ukoliko ga Filadelfija bude draftovala (a oni imaju najveće šanse za pravo na prvog pika), ni to baš neće biti lako. Navijači Los Anđeles Lejkersa se pak nadaju da će Simons kod njih i da će sa njim da počne nova era, pošto se ova završava odlaskom Kobija Brajanta u penziju. Nema sumnje da će Simonsova karijera u dobrom da zavisi i od tima koji će ga izabrati.

Foto: Simons prilikom zakucavanja (Majk Vornukov)

Kada govorimo o igračkim karakteristikama Bena Simonsa, radi se o momku koji igra na poziciji niskog krila, ali uspešno može da se „digne” i na poziciju visokog (u rasporedu igrača na terenu, to su pozicije tri i četiri). Atleticizam je definitivno prva stvar koja ide uz njega, tako da neki smatraju da je njegova dominacija isključivo plod toga, ali nije baš tako. Tačno je da od njegove atletike sve kreće, ali on ima i izvestan pregled igre, kao i odličnu anticipaciju pasa (ali i nesebičnost koja je veoma važna), a tu je i neverovatna kontrola lopte za nekog ko je visok 208 centimetara i težak 109 kilograma. Telo mu možda jeste prerano sazrelo, ali ono je definitivno na nivou nekih od najsnažnijih „En-Bi-Ej” igrača, a njegova vizija na terenu, kao i skočnost mu omogućava da u nekoj teoriji može da pokrije apsolutno svaku poziciju na terenu.

Slabost se ogleda u njegovom skok-šutu koji je prilično mehanički, kao da je „naštreban” i generalno nije toliko efikasan u postizanju poena spolja, te se više oslanja na prodor i na poentiranje bliže košu. Potpuno identično ovome možete da opišete i Lebrona Džejmsa, sličnost se na momente čini gotovo neverovatnom. Ali ne tako davno su i Endrua Viginsa najavljivali novim Lebronom, tako da su pojedinci veoma obazrivi na „marketing” koji ide uz najtalentovanije igrače i čekaju da Bena Simonsa vide u najkvalitetnijoj košarkaškoj ligi na svetu. A od Lebrona ga deli nekoliko titula (zli jezici bi dodali i izgubljenih finala), nekoliko „Em-Vi-Pi” priznanja i brend, ali polako, ima vremena.


 

Nema komentara

Napišite komentar