Novinari moraju znati jezik

„Greške nisu strašne, svi pravimo greške. Međutim, kada se one iznova ponavljaju to je strašno, dakle strašne su pogreške, a ne greške. Čineći pogreške u svom radu novinari ne štete jeziku, štete profesiji”. Ovim rečima Radomir Dabetić je, na održanoj promociji u Kulturnom centru Novog Sada, ukratko objasnio razlog pisanja knjige „To je za poludeti”- Novinarska ogrešenja o jezik. 

foto: Zorica Šuvakov

Urednica izdavačke kuće „Dnevnik” Radmila Gikić Petrović kazala je da tekstovi u knjizi na zanimljiv i duhovit način govori o novinarskom neznanju.

- Neumoljivom logikom znalca jezičkih, ali i novinarskih pravila, autor predočava kako loše struktuirana rečenica, loše upotrebljen glagolski rod, prilog ili interpunkcija, informaciju mogu da pretvore u dezinformaciju. Kako od problema sa jezikom dolazimo do problema sa pravilima novinarske profesije i na kraju do problema sa zakonom – obrazložila je Radmila Gikić Petrović i dodala da je za novinare veoma koristan rečnik od preko hiljadu reči koji čini drugi deo knjige.

Prema rečima urednice izdavačke kuće, rečnik grešaka predstavlja pravi mali inventar pogrešaka koje je autor pažljivo skupljao prateći dvadeset i tri domaća, štampana i elektronska medija bez obzira na to da li su se bavili politikom, ekonomijom, kulturom ili sportom.

Govoreći o upotrebi jezika u novinarstvu, autor knjige Radomir Dabetić je kazao da postoji mnogo toga što nije u skladu sa pravilima srpskog jezika. Kao najčešće probleme i greške naveo je upotrebu birokratskih izraza u prenošenju informacija, nepravilnu i prekomernu upotrebu skraćenica i pogrešnu upotrebu glagola „vršiti”.

- Onaj koji piše prenosi informaciju, ali ne onu koju misli da prenosi, već onu koja govori mnogo o njemu samom, o njegovoj nebrizi za sopstveni posao i još više o njegovoj kulturi i neznanju – istakao je Dabetić i napomenuo da je dužnost novinara da poznaju jezik kao i da isprave svaku izjavu ili iskaz koji je gramatički neispravan.

Iako je govorio da birokratija jezika u poslu novinara nije ni nova ni nepoznata pojava, autor knjige je objasnio da se ona mora iskoreniti kako bi se pravilna upotreba jezika očuvala a plasirane informacije bile što jasnije. Kao uzrok lošeg jezika u novinarstvu Dabetić vidi i lektori, koje redakcije često zbog nedostatka materijalnih sredstava potiskuju ili čak i ne zapošljavaju.

Čitajući odlomke iz knjige, autor se osvrnuo i na rodno senzibilne reči ističući da se u srpskom jeziku ne mogu sva zanimanja izgovarati ili pisati u ženskom rodu. Razlog tome je nepostojanje odgovarajućih reči za sve poslove kojima se danas bave žene. Autor je posebno naglasio da novinari nikako ne treba da se ogreše o jezik zarad rodne ravnopravnosti.

Knjiga „To je za poludeti“- Novinarska ogrešenja o jezik, Radomira Dabetića nastavak je knjige “Koji ljudi govore koga kada treba koji”.