Bijenalna izložba „Forma 23“ koju organizuje Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV), ove godine je okupila brojne lokalne stvaraoce koji su predstavili svoju umetnost na vizuelan i sebi svojstven način.
Photo: Danijela Vujinović
U prostoriji Arhiva Vojvodine u Novom Sadu, od 10. do 20. decembra, posetioci su imali priliku da se upoznaju sa različitim oblicima vizuelnog stvaralaštva - kako onih analognih i materijalnih, tako i digitalnih i neopipljivih.Na izložbi su predstavljeni radovi 57 umetnika iz oblasti arhitekture, grafičkog i foto dizajna, dekorativnog slikartstva, unikatne keramike, kostimografije i dizajna tekstila i savremenog odevanja.
Ovom prilikom su uručena priznanja i nagrade umetnicima i članovima za doprinos u radu udruženja, kao i nagrade za izložene radove. Tim povodom, dobitnik nagrade za dizajn logoa, Aleksandar Topić, izjavio je kako su izložbe poput „Forme“ značajne za umetnika, pre svega zbog ličnog vizuelnog identiteta.
- Kao samostalnom umetniku izuzetno mi je važno da moj rad bude predstavljen i vidljiv. Samim tim mi veoma znači otvorenost cele organizacije i udruženja ka savremenom i modernom dizajnu. Da bi rad, odnosno dizajn logoa izložbe, za koji mi je i uručena nagrada udruženja, dobio svoj pun potencijal, imao sam priliku da sarađujem sa kolegom Nenadom Lazićem koji je svojim vrhunskim znanjem upotpunio dizajn i doveo ga do savršenstva – rekao je Topić.
Photo: Danijela Vujinović
Kako ističe govornik na ovom događaju, arhitekta i projektant kulturnog zdanja Arhiv Vojvodine, Vojislav Dević, ono što je održalo UPIDIV,kao i višedecenijsku trajnost izložbe „Forma“, jesu najstariji članovi koji su začetnici umetničkog opusa ovog udruženja. Na izložbi vlada energija veličine sedamdeset godina i upravo nju graniče najmlađi članovi, koji su tek sada zakoračili u svet umetnosti i oni stariji bez kojih UPIDIV ne bi ni opstao.
Ono što je posetiocima bilo interesantno jeste inicijativa udruženja da se u jednom prostoru i jednim događajem obuhvate različiti vidovi primenjene umetnost i dizajna.
Photo: Danijela Vujinović
- Kod ove izložbe mi se najviše svidela raznolikost radova i to što smo na jednom mestu imali prilike da vidimo radove mnoštva različitih autora. Dodatno mi se dopalo to što su ovom izložbom pokrivena brojna, ako ne i sva, polja likovne umetnosti, tako da mislim da je svako ko je došao na izložbu mogao da pronađe nešto što će mu se dopasti i u čemu će uživati – izjavio je posetilac izložbe, Filip Obradović.
Iako je godinama unazad UPIDIV imao poteškoće sa radom iz političkih, ekonomskih i kulturnih razloga, organizator izložbe i predsednik udruženja, Aleksandar Lukić, smatra da je ovaj događaj optimističan polet ka novim uspesima udruženja u samostalnom radu, kao i u upoznavanju zajednice sa radovima brojnih lokalnih umetnika.
- U 2019. godini možemo reći da je naše udruženje jedna od retkih lokalnih organizacija koja živi i koja je zaslužila epitet reprezentativnog udruženja u kulturi. Bijenalna izložba „Forma“ morala je da sačeka svoje novo izdanje pet godina, od kako se održala poslednji put, ali sada kada su sredstva dostupna i ideje realizovane u obliku ove izložbe, građani konačno dobijaju priliku da se približe stvaralaštvu lokalnih umetnika i njihovom poimanju umetnosti i kulture.
Photo: Danijela Vujinović
Kako i svedoče izloženi radovi na izložbi „Forma 23“, umetnost je neograničeno polje u kome godine umetnika, iskustvo i sredstva ne igraju presudnu ulogu. Za umetnika je važno da ima viziju za predstavljanje vlastitih ideja, a način na koji će to učiniti srazmeran je toj ideji. Danas, kada živimo u digitalnom dobu, možemo uočiti prisustvo sve većeg broja vizuelne umetnosti prikazane kroz digitalnu formu i grafiku, ali isto tako ono ne isključuje očuvanje materijalne kulture koja dočarava vremena koja su ostala za nama i koja kao takva ukazuje na veštine umetnika da svojim rukama stvori jedno umetničko delo. Bijenalna izložba je u potpunosti predstavila različita vremena i različita shatanja umetnosti i na taj način zagrlila vizuelnu umetnost u celini.
Nema komentara