Oko 20 hiljada ljudi okupilo se na Keju žrtava racije u Novom Sadu, svi okrenuti ka Petrovaradinskoj tvrđavi na kojoj su ugašena svetla, a projektovan lik legendarnog kantautora Đorđa Balaševića, dok u rukama drže sveće, cveće, a poneko simbolično i par mandarina i malog belog zeca. Tako je sinoć izgledao oproštaj od legendarnog pesnika Đorđa Balaševića, kojeg su okupljeni ispratili na poslednju plovidbu ove večeri pod nazivom „Noć kad je Đole preplivao Dunav“.
Foto: Branislava Kolarov
Događaj je počeo pesmom „Regruteska“, koju je pratila i povorka dobošara, a onda su se nizali i ostali veliki hitovi pesnika kao što su „De-mol“, „Samo da rata ne bude“, „Prva ljubav“, „Slovenska“, „Aco, braco“, „Olivera“...
Nekada bi pojedini stihovi izmamili i poneki osmeh koji je kod mnogih vraćao nezaboravne uspomene na tradicionalne koncerte na Bogojavljensku noć u Spensu – Đole bi rekao „Osmeh se vratio u grad“ – dok bi se tokom ostalih pesama kod većine slivale suze niz lice, što nisu mogle da prikriju ni zaštitne maske. Balašević bi im sigurno poručio „hej, budi jaka ti, najlakše je plakati“.
Stvarao se utisak da su među okupljenima i Vasa Ladački, i lepa protina kći, i Steva Čenejac, i stari Nestorov i Boža zvani Pub, i ostali likovi iz bogatog pesnikovog stvaralaštva, i pijanci, i namćori, i klinci, i usamljeni, i srećni, i tužni, sa svojim raznoraznim životnim pričama; kao da svi oni zajedno, pevušeći „oprosti velika reko, al’ ja sam morao preko“, čekaju da pesnik stigne do one tamo obale. U trenucima kada se čula ova pesma Dunavom je krstario čamac sa bakljama, a istovremeno ka nebu se ustremilo na desetine lampiona koji su dodali još poneku nijansu boja celokupnom događaju.
Okupio je u ovoj veličanstvenoj noći sve, ili bolje reći svojom dušom slovenskom i svojim panonskim srcem ujedinio je sve, bez obzira na politička, nacionalna ili bilo koja druga opredeljenja, i one kojima „Drina desno teče“ i one kojima „teče lijevo“, i kao da je odlučio da se uzdignut na tvrđavi još jednom obrati svojoj publici, da im poruči „mater vetru, dok je nama nas“ pre nego što krene u mornarski pohod nebom („i da je nebo moja livada“), gde će proveriti „da li čovek išta rešava, il’ smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama“.
Foto: Branislava Kolarov
Ako se izuzme nekoliko rečenica u kojima pristuni nagađaju šta će se nazvati po čoveku koji najlepše opevao Novi Sad (od štranda, preko Limana. do Jovine, Dositejeve, Dunavske i Jovana Cvijića) i vojvođansku ravnicu, stiče se utisak da su svi u ovoj noći poput molitve izgovarali poznate stihove koji su postali poseban kod sporazumevanja za one koji su došli da pošalju poslednji pozdrav panonskom mornaru. On je Novosađanima poručio da mu čuvaju Novi Sad, a oni su njemu priredili najlepši ispraćaj i poželeli mu mirno more na poslednjoj plovidbi.
Jedan Balaševićev stih kaže „stade sve, samo život prođe“, a čini se da je večeras na dva časa koliko je performans trajao stao život u Novom Sadu i da su svi u ta dva časa slušali labudovu pesmu svog ambasadora dobre volje.
Ispod slike na tvrđavi smenjivali su se stihovi iz pesme „Čuvaj mi, Bože, Novi Sad“ koju je ostavio u amanet svom gradu, a ispostavilo se da su mu Novosađani na svojstven način zahvalili i tako se bar nekako odužili jednim od najvećih simbola ovog grada.
Poslednji koncert u Novom Sadu Balašević je završio rečima „ne dajte se barabama kada niste dosad“, a da se on nikada nije dao barabama podsetila je okupljene i pesma „Živeti slobodno“.
Pred sam kraj večeri pušten je i jedan od najvećih hitova „Neki novi klinci“, u kojoj se spominje Ulica Jovana Cvijića, ulica u kojoj je Balašević rođen i u kojoj je stvarao stihove koji su se celo veče slušali. Naravno, sad „u Ulici Jovana Cvijića rastu druga deca“.
Događaj je završen pesmom „Odlazi cirkus“, koju je izvela solistkinja Srpskog narodnog pozorišta Verica Pejić. Iako je ova pesma nastala mnogo godina pre ove pandemije, strofa kaže „ma sve je bilo samo fol, sve je to samo jeftin trik, i sve te maske kriju bol, il’ neki sasvim drugi lik“. Ove maske od večeras na licima većine prisutnih nisu mogle da sakriju ni bol ni suze, a na kraju pesme čula se i Đoletova oproštajna poruka:
„Laku noć dame i gospodo, i ova predstava je završena, bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine. Nadam se da ćemo se još videti u nekom drugom gradu, u nekoj drugoj predstavi. U nekom drugom cirkusu.“
Nema komentara