Promocija knjige „Joy Division - Deo po deo“ u izdanju Kontrast izdavaštva održana je juče, 21. maja, u novosadskoj knjižari “Bulevar Books”. Autor knjige i muzički novinar Pol Morli pratio bend od samog početka, i u knjizi sakupio sve što je za četrdeset godina napisao o njima.
Sam autor kaže da je obuhvatio “raspoloženje, atmosferu i prolazni teror” koji je okupirao bend, a najviše frontmena Iana Curtisa, te da je knjiga namenjena za “euforično stanje fizičkog i mentalnog zdravlja”.
– Sklon sam tome da verujem da čovek treba da sluša Joy Division samo kada je spreman da odbaci bilo kakvo pažljivo preispitivanje svog srca kao morbidni šum. Kada je neko utučen, onda bi verovatno trebalo da se drži podalje od njih, osim ako to nije praćeno introspekcijom i, kao što je to slučaj sa New Orderom, jednako strasnom voljom za životom, sve to može lako da se izvrgne u besciljnu narcisoidnu opsesiju gresima i slabostima, a to ne želimo, zar ne – poručio je čitaocima.
Vreme u kojem je nastajao Joy Division, pesnik i muzičar Slobodan Tišma opisao je kao vreme u kojem su pesnici svoju poeziju, kao suštinu umetnosti, pretvarali u rokenrol.
– Poezija se getoizirala, na neki način odvojila, imala je uzak krug publike. To nije bilo dobro. Morala je da ima širi prostor dejstvovanja. I onda je lirski diskurs prešao u drugi, široki medijum: rokenrol, koji je za mene najveća umetnost 20. veka – rekao je Tišma i dodao da ga iz tog razloga niko ne može ubediti kako su Riblja Čorba i Bijelo Dugme umetnost.
O autentičnosti i vanvremenskom stvaralaštvu Joy Divisiona govorio je muzički novinar i prevodilac Matija Jovandić, rekavši da se pri slušanju ovog benda svaki put može čuti nešto novo.
– Ima dosta elektronike kod njih, i čini mi se da ona korespondira sa novom generacijom. Ne treba zaboraviti i veliku ulogu njihovog producenta Martina Hannetta, koji je upravo i stvorio taj elektronski zvuk. Iluzorno je pričati o tome kakav bi bio taj famozni treći album, jer je iz knjige vrlo jasno da ga oni nikad ne bi snimili – rekao je Jovandić i dodao da bi bend bio jednako dobar bez obzira na to šta (bi) se kasnije dešavalo.
Da Joy Division nije bend koji je ostao zarobljen u vremenu kada je stvarao, svedoči činjenica da njihova publika neprekidno raste, kao i to da mu se stariji i iskusniji slušaoci uvek vraćaju i iznova bivaju fascinirani.
– Ma koliko se govorilo o tom crnilu, beznadežnom pesimizmu, postoji nešto drugo. Iza toga stoji neki fantastičan ugođaj, neka vrsta radosti, zadovoljstva. To se može osetiti u glasu Iana Curtisa. Ta Joy Division muzika bi bila jako primerena ovom vremenu u kom živimo. Ne u smislu da nas baci u beznađe, već naprotiv, da nas podigne. Bez obzira koliko živimo u jednom katastrofalnom vremenu, besmislu istorije, muzika, umetnost, može da nas ohrabri da to prebrodimo. Ja tako vidim Joy Division. Spoj radosti i mraka – zaključio je Tišma.
Nakon razgovora o knjizi, usledio je nastup benda Kontrast koji predstavlja tribute Joy Divisiona, u vidu omaža albumu „Unknown pleasures“, objavljenom pre četrdeset godina, a i dalje tako aktuelnom.
Nema komentara