Glumac Vuk Kostić poznat po filmovima Apsolutnih 100, Šišanje, Branio sam Mladu Bosnu, ali i po mnogobrojnim pozorišnim predstavama, u novom filmskom ostvarenju Igra u tami reditelja Juga Radivojevića osim jednom od glavnih uloga, predstavlja se i kao producent.
foto: Maja Podraščanin
Film, snimljen po motivima Andrićeve pripovetke Aska i vuk, prikazuje surovu realnost i donosi mračnu i tešku priču o životu sa druge strane zakona – trafikingu i nasilnoj prostituciji, ali prema Kostićevim rečima, u fokus stavlja ljubav i umetnost koje mogu da pobede sve prepreke i da na kraju pronađu pravi put. Poručujući da je ljubav „ono što ostaje“ i čemu se „uvek nadamo“, nakon novosadske premijere filma, koja je održana u četvrtak u Areni Cineplex, Kostić za Univerzitetski odjek priča kako se ekipa pozorišne predstave Igra u tami nakon četiri uspešne sezone odlučila za njenu ekranizaciju i šta im je bio glavni motiv da istraju uprkos nedostatku finansijskih sredstava
Koji je bio Vaš motiv da se oprobate kao producent u ovom filmu?
Film je bio bez sponzora sve do postprodukcije. Takva je bila situacija. To je jednostavno bio trenutak u mom životu, video sam da film jedino tako mogu da završim, uhvatio sam se tog posla i veoma mi je drago.
Čime ćete meriti uspeh filma, brojem gledalaca ili nekim drugim kriterijumima?
S obzirom na to da je film izašao, ja sam već prezadovoljan! Ko hoće da ga gleda, gledaće baš zbog toga što smo napravili dobar film. Neću da budem skroman, ali film stvarno nije ni malo loš.
fotografija iz filma
Koja je najveća razlika između filma i predstave?
Razlika je u tome što je film mnogo bolje sredstvo komuniciranja. Mnogo više ljudi vidi film i može da čuje našu priču. S druge strane, mnogo je bolje dočarati priču na filmu. Počev od ulaska u krupni kadar koji je užasno bitan za domunđavanje i šaputanje u tom podzemnom svetu gde je sve nelegalno, protiv svih zakona, ljudskih, čovečanskih, civilizacijskih...
Koliko je teško baviti se ovako iscrpljujućom temom i da li filmom može da se utiče na svest pojedinaca?
Jeste teško je, a sigurno da film može da utiče. Sigurno, ali ako je priča dobro ispričana. Možda ja mogu da ispričam jednu priču, a može jos pet ljudi da ispriča istu tu priču. I koja će da ostane u memoriji? Samo najbolja priča. Na primer: bio jedan dečak, živeo na plaži... Ja sad plastično pričam priču, ali uz pomoć „story telling“, režije i montaže je ono kako želim da se priča čuje od kraja prema početku, od sredine, sa fleš bekovima itd. Koliko uzbudljivo ja mogu da dočaram likove koji su protagonisti u toj priči i sigurno će se zapamtiti na prvom mestu najubedljiviji odnosno najživlji, a posle toga najduhovitiji. Znači mogu priču da ispričam kao komediju, a istu priču mogu i kao tragediju. Ista je priča, samo je način pričanja bitan.
fotografija iz filma
Da li mislite da se medji dovoljno bave temama kao što su seks trafiking i nasilna prostitucija i kako ukazati ljudima da je to sastavni deo sadašnjice?
Ljudi uopšte nisu svesni te činjenice. U našoj zemlji mediji se bave ovim temama na pozitivan način. Danas se forsira jednakost između polova, a plasira se „starletijanstvo“ tj. „bitno je da se ti udaš dobro, da imaš nekog čiču pored sebe...“. Sve na ovom svetu se uči i dolazi iz porodice, počev od banalnih stvari pa sve do odnosa prema ženama.
Da li poruka da ljubav i umetnost pobeđuju svako zlo predstavlja samo kliše ili ipak verujete u nju?
Ne mislim da je kliše, mislim da je to jedini pravi put čime treba ljudi da se vode u životu. Kada ostarimo i kada budemo iskreni prema sebi, kada nam možda bude žao kako smo preživeli i šta smo uradili sa vremenom koje nam je dato, ljubav ostaje i njoj se uvek nadamo. Zamislite sad još na to ovakvo ropstvo, ne neki normalan život sa lošim momentima, lošim sećanjima, lošim ljubavima i ožiljcima na duši i koliko život ume da bude jak već da proživite sve to i kao što je u filmu - da budete nečiji rob. Samo ljubavlju ili nečim kao što je bilo koja umetnost čovek može da se izvuče i uspe da preživi.
Nema komentara