„Deca zla“, prva srpska serija premijerno prikazana na HBO Max platformi u produkciji Telekom Srbija i Firefly sa ukupno deset epizoda u trajanju od četrdeset minuta, dobila je visoku ocenu 8.3 na IMDb-u. Ostvarenje je režisera Ivana Stefanovića i Vladimira Tagića i scenarista Katarine Mitrović i Bojana Vuletića. Ponovo se našla na meti različitih komentara nakon izlaska bosanskohercegovačkog prvenca „Znam kako dišeš” i druge sezone hrvatske dramske kriminalističke serije „Šutnja”. Izgleda kao da se još uvek bira koja od navedenih će odneti titulu prve najuspešnije serije iz regiona prikazane na HBO Max platformi.
Foto: Freepik
U porodičnoj kući na Dedinju dešava se svirepo ubistvo srpskog opozicionog političara Radovana Kovača, što nam daje za pravo da već u prvim minutama naslućujemo da je ubistvo imalo politički motiv i da će nam fokus biti samo na pronalasku ubice, ali priča dobija potpuno neočekivani epilog. Da se pak govori o ritualnom ubistvu, upućuje nas način na koji je ono izvedeno. Ubica je sekirom izmasakrirao političara, a u njegovoj beživotnoj ruci ostavio dukat. Dok pratimo ovu scenu, u pozadini čujemo bosansku sevdalinku „A što ćemo ljubav kriti“, koja postaje glavno obeležje ove serije. Predstavlja pozadinsku muziku prilikom svakog narednog ubistva, ali na velikoj važnosti dobija kada dolazimo do finalne epizode. Postavlja se pitanje zašto se ona vezuje za njih. Glavnog osumnjičenog za ubistvo, Dragana Pažina (Peđa Marjanović) na sudu brani ugledni advokat Nikola Bobić (Radovan Vujović) uspevajući da ga oslobodi optužnice. Razvijanje njegovog lika je posebno važno, jer pratimo njegove unutrašnje borbe, lomove i postepeno psihofizičko propadanje. Svi žele da se ubistvo što hitnije reši jer se kroz nekoliko dana očekuju parlamentarni izbori, a pritisak javnosti je ogroman, zbog čega sudije i tužioci odlučuju da bez dovoljno dokaza optuže Pažina. Već je u prvim epizodama pridobio simpatije publike koja svedoči tome šta se dešava kada sistem zakaže, a moć, korupcija i teške političke igre određenih pojedinaca postanu dominantne.
Tada se fokus premešta na ostale likove, a gledaoci potencijalnog ubicu vide u Kovačevoj ženi (Anica Dobra), inspektoru Drobnjaku (Nikola Kojo), zapravo u svakoj osobi iz Kovačevog okruženja, otklanjajući svaku sumnju sa njegovog telohranitelja. Na putu da sazna istinu i reši ovaj nimalo jednostavan slučaj, advokatu se pridružuje novinarka Bojana (Jovana Stoiljković) koja piše za jedne tabloidne novine. Dobijamo potpuno dva stereotipna lika, sa jedne strane uglednog beogradskog advokata, dok je sa druge novinarka ekscentričnog ponašanja i izgleda sa željom da privuče njegovu pažnju.
Banalizacija likova i neprirodni dijalozi, u potpunom neskladu sa uobičajenim načinom govora, glavne su manjkavosti Majićevog romana, ali i istoimene serije. Ubrzo se dešava još jedno ubistvo, identično sprovedeno kao i prethodno, ubistvo inspektora Drobnjaka. Tada glavni protagonista Bobić odlučuje da se bolje upozna sa životom svoga klijenta, nakon čega će razrešiti celi slučaj. Odlaskom u jedno selo u Bosni i Hercegovini, advokat na pomalo čudan način saznaje za ženu po imenu Hajrija. Pronašao je pramenove odsečene kose u tegli, naknadno razumeći da predstavljaju deo magijskog rituala. Tada shvatamo sa početka mračnu, uvodnu scenu sa kadrom na ženi koja seče svoju kosu u dvorištu bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin” i to čini jednom godišnje, 25. novembra u tri sata i dvadeset minuta posle ponoći, već dvadeset godina unazad, time bacivši kletvu na svoje silovatelje. Bosanka Hajrija Zilkić je majka dvojice koja se kriju iza ovih ubistava, Dragana Pažina i Alena (Slaven Došlo), Bobićevog asistenta. Nju su 1992. godine silovala trojica srpskih vojnika u ratu u Bosni i Hercegovini, Radovan Kovač, Aleksa Drobnjak i Branko Novaković, a njenog muža izmasakrirali sekirom. Hajrija je nakon toga rodila Dragana koji će trideset godina kasnije, zajedno sa bratom Alenom poželeti osvetu na isti način. Sada je jasan značaj pozadinske muzike, koja se čula i dok su vojnici činili navedena nedela. Kada je priča dobila epilog sa neočekivanim obrtom, shvatamo odakle potiče naziv „Deca zla”. Odnosi se na decu rođenu u ratnom zlu, decu koja su gledala silovanja i ubistva vlastitih roditelja, baš kao što je Alen svedočio tome.
Mišljenja su podeljena, od ostrašćenih gledalaca do onih koji smatraju da ne zaslužuje dobijeni publicitet. Podeljena javnost je bezrezervno branila svoje stavove, što je pokazatelj da je serija naišla na veliki uspeh i da je na različite načine dotakla svoje gledaoce.
Nema komentara