KIMI

Film „Kimi“ je američki triler u režiji Stivena Soderberga, prema scenariju Davida Koepa, u kom glavnu ulogu tumači Zoe Kravitz. Film je izašao 2022. godine i emituje se na HBO Max od februara ove godine. Kimi je pametni zvučnik kog je dizajnirala i osmislila firma Amygdala. Ovaj uređaj je nalik Siriju, i on se aktivira izgovaranjem reči „Kimi“. Od standardnih pametnih zvučnika se razlikuje po tome što iza svakog uređaja stoji čovek koji preslušava snimke i na osnovu sakupljenih informacija o određenom korisniku, unapređuje i razvija sistem pametnog zvučnika.

 Foto: IMP Awards

Anđela (Zoe Kravitz), devojka koja pati od anksioznosti i agorofobije je jedna od zaposlenih u firmi Amygdala i ona se bavi sakupljanjem informacija o korisnicima Kimija. Kada jedan dan preslušavajući snimke jednog od svojih korisnika čuje uznemirujuć sadržaj nalik seksualnom zlostavljanju, odlučuje da uđe u dublju istragu. Hvatajući se u koštac sa onima koji pokušavaju da zataškaju slučaj i sa svojim strahom od otvorenog prostora i anksioznošću, Anđela pokušava da istera pravdu na čistac i tada nailazi na bezbroj izazova. Radnja filma je u sadašnjosti, tek nakon pandemije Korona virusa i ona verno prikazuje koliko je tehnologija uznapredovala i na koje sve načine se ona može zloupotrebiti. 

Kravitz je uspela skoro bez ikakvih reči, samo mimikom i gestovima da dočara emocije i strah koji Angela proživljava, međutim najbolje su prikazane teskobe sa kojima se suočava osoba koja pati od agorofobije: konstantna dezinfekcija ruku, ruke prilepljene uz telo i spušten pogled koji govori da ona samo želi da bude u svom prostoru dok je u spoljašnjem svetu.

Interesantno je da umesto standardnih 30 frejmova koje ima većina dosadašnjih bioskopskih filmova, „Kimi“ ih ima više. Tako da slika izgleda kao da teče, stoga gledaocima treba vremena da se naviknu na takvu sliku koja odaje utisak kao da je animirana. „Soderberg je na odličan način prikazao današnjestrahove kod ljudi: strah od izlaska napolje, strah od interakcije sa drugim ljudima, posledice koje trauma ostavlja na osobu i bojazan od toga da nas tehnologija konstantno špijunira i da nikada nismo sami. Soderberg je uspeo da uhvati osećanja svih nas tokom pandemije i da ih pretoči u uzbudljiv film koji stvara osećaj tenzije i nelagode kod publike i koji ima neizvesan kraj.