Džoan Ketlin Rouling, autorka „Harija Potera“, odlučila je da istraži novu eru čarobnjačkog sveta u novom filmu „Fantastične zveri i gde ih naći“.
UPOZORENJE: RECENZIJA OTKRIVA NEKE DELOVE RADNJE
Priča o magičnom zoologu Njutu Skamanderu počinje u Njujorku 75 godina pre Harijevog doba na Hogvortsu. Njut je igrom slučaja izgubio stvorenja koja je čuvao u koferu te tako preti da razotkrije čarobnjački svet Normalcima. Na svom putu upoznaje Normalca Džejkoba (ili Ne-maga, kako ih u zovu u SAD-u), koji sanja o tome da otvori pekaru. Tu su i bivša aurorka Tina Goldstin koja smatra da će privođenjem Njuta vratiti stari posao, kao i njena sestra Kvini, koja je legilimens, odnosno ume da čita misli. Svi glavni likovi su dopadljivi zbog fenomenalnih glumaca i glumica, humora i fascinantnih osobina.
Ovaj film usledio je nakon prilično razočaravajuće predstave/knjige „Hari Poter i Ukleto dete“. „Ukleto dete“ nije uspela kao priča jer je Dž. K. Rouling imala vrlo mali udeo u predstavi/knjizi. Prednost „Fantastičnih zveri“ je upravo u tome što je Roulingova pisala scenario te su prisutni njen stil, humor i tempo razvijanja priče. Za razliku od osam filmova o „Hariju Poteru“, problem adaptacije ovde ne postoji jer je Roulingova napisala originalan materijal te su poređenja i zamerke nemoguće. „Fantastičnim zverima“ je zato bilo vrlo lako da nadmaše neuspeh „Ukletog deteta“.
Prva polovina filma obiluje zanimljivim trenucima, humorom i fantastičnim zverima. Kao i prvi deo „Harija Potera“, služi nam kao uvod u priču, ali i za pokazivanje koliko su magija i čarobnjački svet sjajni. Ljudi koji nisu gledali/čitali „Harija Potera“ neće imati poteškoća da prate priču niti da razumeju termine. Iako film počinje gotovo bezazleno, kao što je počeo i prvi „Hari Poter“, ubrzo postaje mnogo mračniji i opasniji.
Sva stvorenja su urađena kompjuterskim efektima, koji su zaista na zavidnom novou, te se čine vrlo realističnim. Mnoga od njih, poput Raznosoroga, Njuškavca i Drvobržnika, pomenuta su već ranije u knjigama i bilo je lepo konačno ih videti na platnu. Specijalni efekti ne oduzimaju čar filma jer nisu toliko napadni i lepo upotpunjuju film.
Film otvara divna melodija koja započinje nečim što nalikuje „Hedviginoj temi“, ali se naglo ubrzava kako bi nam ukazala da će se ovaj film baviti mnogo mračnijim temama. Veći deo saundtreka inspirisan je ranijim melodijama iz filmova, prvenstveno kompozitorskog veterana Džona Vilijamsa, i služi kao savršen okidač za „Hari Poter“ nostalgiju. Džejms Njuton Hauard („Igre Gladi“, „Betmen“) izgradio je saundtrek na čvrstim Hari Poter osnovama koje su postavili drugi kompozitori, ali je i dao svoj pečat novom serijalu. Lokacije i kostimi savršeno oslikavaju dvadesete godine, doba džeza.
Rasizam i diskriminacija su prisutni u „Fantastičnim zverima“. U nečarobnjačkoj porodici Berboun postoji mržnja prema vešticama i čarobnjacima. Meri Lu išla je čak do te mere da je usvojenog sina Kridensa terala da potisne svoju magiju, što je dovelo do vrlo traumatičnih posledica po njega.
Pošto su u pitanju dvadesete godine, vrlo lako se može povući aluzija sa potiskivanjem sopstvenog identiteta ili seksualnosti u tom dobu, koje je i danas česta pojava. Ljubitelji „Harija Potera“ već su se susreli sa potiskivanjem identiteta. Situacija je bila potpuno suprotna od Kridensove jer je Dambldorova porodica skrivala devojčicu upravo zato što je rođena bez čarobnjačkih moći.
Kridensova maćeha predvodnica je Drugih Salemljana, organizacije odlučne da istrebi čarobnjački rod. Meri Lu je usvajala decu čarobnjaka i veštica samo da bi mogla da ih muči. Učila je Kridensa da potiskuje svoju magiju što je stvorilo Opskurnog, leteću stvar, nalik oluji, koja uništava sve pred sobom. To je dokaz da ne treba decu terati da potiskuju ono što jesu jer će kad-tad eksplodirati (bukvalno, u ovom slučaju).
Kridens se zato obraća auroru Persivalu Grejvsu u nadi da će ga razumeti, što će se pokazati kao kobna greška jer ga je Grejvs samo iskoristio za svoje planove, a posle odbacio.
Film obrađuje i danas aktualne teme poput zaštite životinja, (ne)jednakosti svih društvenih grupa, fizičkog i emocionalnog zlostavljanja. Čarobnjačka vlada SAD-a je slično organizovana kao i vlada u Velikoj Britaniji. U samom centru se nalazi Magični Kongres SAD-a, koji strepi od Grindelvaldovih napada u Evropi.
Zanimljivo je da da Kongres izvršava smrtnu kaznu nad čarobnjacima preko naprave slične stolici koja se potapala u vodu. Takva stolica se stvarno koristila za ubijanje „veštica“ u 17. veku. Malo je čudno da bi čarobnjačka zajednica odlučila da koristi napravu koja je, pored lomače, najviše zaslužna za ogroman pokolj veštica, između ostalog baš u Salemu.
Jedna od kontroverznih odluka bilo je ubacivanje Džonija Depa u film nakon skandala sa ženom koja može dovesti do toga da ova franšiza stane na pogrešnu nogu. Dep se u ulozi Gelerta Grindelvalda pojavljuje vrlo kratko, mada je stalno bio prisutan u obličju Persivala Grejvsa. Određeni kadrovi i slična frizura bili su suptilni znaci njegovog pravog identiteta. Grindelvald će, po svemu sudeći, biti glavni negativac ovog serijala, pošto će pet film pratiti priču njegovog uzdizanja u Evropi sve do 1945. godine, a ostaje nam da vidimo da li će Dep pokvariti buduće filmove.
Na filmu je radio veliki broj „Hari Poter“ ekipe. Pored Dž. K. Rouling, tu je Dejvid Hejman, producent svih osam filmova, scenograf Stjuart Krejg, kao i Dejvid Jejts, režiser poslednja četiri. Jejts nije slučajno izabran za „Fantastične zveri“ jer je već obrađivao političke teme u „Redu Feniksa“, petom delu „Harija Potera“.
U svetu „Harija Potera“ oduvek su u fokusu bili grifindor i sliterin, dok su rejvenklo, a posebno halfpaf, gurani u stranu, pa većina onih koji su gledali samo filmove ni ne znaju nazive te dve kuće. Njut je halfpafovac te je konačno skrenuo pažnju na često zaboravljenu hogvortsku kuću na vrlo pozitivan način. Njut je dobra osoba kojoj je stalo je do drugih ljudi i stvorenja. Ta stvorenja voli da drži u koferu, neguje ih, čuva i edukuje ljude o tome da i nisu baš tako opasna kakvim se čine. Zato ni ne treba da čudi činjenica da je kasnije napisao priručnik pod nazivom „Fantastične zveri i gde ih naći“.
Nameće se pitanje: da li su ta stvorenja „zveri“ ili možda ljudi koji ne prihvataju različitost, ubijaju i žele prevlast nad drugima?
Prvi deo serijala čini se kao dobar uvod u novu eru čarobnjačkog sveta, iako je očigledno da će se naredni nastavci nadograđivati na priču i biti još bolji. Film „Fantastične zveri“ možda nije u rangu sa „Harijem Poterom“, ali je svakako bolji od „Ukletog deteta“.
Ocena: 9.0/10
Nema komentara