Studenti i građani su 15. aprila završili put biciklima dug više od 1300 kilometara. Dnevno su prelazili i po 140 kilometara na svojoj ruti pod nazivom "Tura do Strazbura: pedalama za istinu", kako bi ukazali evropskim zvaničnicima na svoje zahteve i studentsku borbu u Srbiji.
Nakon velikog poduhvata studenata, koji rezultat možemo da očekujemo? Razgovarali smo sa stručnjacima za francuski jezik i kulturu - Tatjanom Đurin, redovnom profesorkom; i dr Nebojšom Vlaškalićem, asistentom sa doktoratom na Odseku za romanistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
“Biciklisti koji su uspeli da savladaju sve te kilometre i da stignu do Strazbura doneli su nam svima radost, dali nam novu snagu i učvrstili nas u uverenju da postupamo ispravno”, navela je profesorica Tatjana Đurin.
Što se tiče Francuske, sa čijim univerzitetima ističe da FFUNS i Odsek imaju odličnu saradnju, Đurin dodaje da neke kolege odatle prate događanja u Srbiji i da su obaveštene o razlozima za ovaj poduhvat studenata.
Studenti su se obratili nekim od "najvažnijih evropskih institucija" i samom francuskom predsedniku. Prvi čovek Francuske, Emanuel Makron je inače u dobrim odnosima sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, a Francuska je pozvana da bude učesnik na svetskoj izložbi EXPO 2027.
Naša sagovornica tvrdi da bi volela da je zvanični politički stav Francuske o aktuelnoj situaciji drugačiji nego što jeste.
Ovo mišljenje deli i dr Nebojša Vlaškalić: “Uprkos činjenici da između Srbije i Francuske postoje vrlo značajne dugogodišnje prijateljske, istorijske, književne i kulturne veze, čini se da su one diplomatske vrlo trnovite. Ponekad se čini da su Francuzi pomalo zaboravili na vekovno prijateljstvo između naših naroda, ali politički stavovi se menjaju u odnosu na političke interese. Bilo bi lepo da je to drugačije.”
Foto: Đorđe Kojadinović/Reuters
Vlaškalić je izjavio za Odjek da dijaspora i kolege profesori pomno prate sva dešavanja u Srbiji. Ističe da su svi značajniji francuski medijski portali preneli vest o studentskoj turi, ali uprkos tome nije siguran koliko je šira javnost tamo zaista upoznata sa studentskim blokadama na našim fakultetima.
Međutim, u buntovnoj istoriji Francuza, akcije poput sadašnje u Srbiji nisu strane. Prva zabeležena pobuna studenata u Francuskoj dogodila se u trinaestom veku u Parizu, kada su se mladi pobunili protiv tadašnjeg biskupa. Taj se protest završio poprilično neuspešno, a neki od učesnika završili su u Seni.
Tatjana Đurin potvrđuje da blokade u Francuskoj nisu retka pojava. “Bilo ih je i u srednjem veku, u nekom obliku. Blokade su i tamo jedan od načina iskazivanja protesta zbog raznih društvenih, političkih i ekonomskih problema, ali čini mi se da nisu ovako masovne i ne znam da je ijedna trajala ovoliko dugo.”, saznajemo o francuskim studentskim protestima.
Dvadeseti vek pamti veliki broj odlučnih, demokratizovanijih protesta poput pobune protiv nemačke okupacije Francuske 1940. godine koja je veoma brzo nasilno ugušena, kao i poziv na mir po pitanju Alžira 1960. godine, koji je u to vreme vojevao bitku za nezavisnost. Neretko bi se na incijativu studenata masovno odazvalo građanstvo, kao što je bilo 1968. godine, kada je nakon sveopšte krize i nemira nastala pobuna od sedam nedelja i najveći zapamćeni generalni štrajk.
Biciklisti koji su putovali do Strazbura su se sinoć vratili u Novi Sad odakle su i započeli svoj put i priređen im je svečan doček po dolasku u Srbiju.
Nema komentara