Film „Crna Udovica“ je 8. decembra osvojio nagradu po izboru publike u oblasti filmova američke mreže E!. Međutim, delo australijske režiserke Kejt Šortland je ostavio veoma mlak utisak u poređenju sa drugim filmovima iz Marvelovog Univerzuma kao što su „Spajdermen“ i „Šang Či“.
Foto: Printskrin (Netfliks)
Radnja filma vezuje se za najpopularnijeg ženskog superheroja iz Marvelovih stripova Natašu Romanof, „Crnu Udovicu“ i njenu prošlost kad je bila deo Crvene Sobe (Red Room).
Mnogi su od „Crne Udovice“ očekivali jedan napet špijunski triler što je film i uspeo da pruži u prva dva poglavlja. Ipak, poslednja trećina filma uspela je da jedno solidno delo pretvori u stereotipičan superherojski film, gde ste mogli da odete da napravite kafu, a da ništa ne propustite. To je nešto s čime je Marvel i ranije imao problema u svojim filmovima kao što su „Crni Panter“ i „Ajronmen 3“.
Trebalo bi međutim da prvo pređemo preko onih stvari koje je film odradio kako treba, a to su početak i razrada, kao i odnos između glavnih likova.
Na samom početku mi smo vraćeni u 1995. godinu gde upoznajemo mladu Natašu koja sa porodicom živi miran život u Ohaju. Ipak, ubrzo se sve menja kada je otkriveno da su njeni roditelji zapravo ruski špijuni u bekstvu od Štita. U jednoj vrlo napetoj sceni Nataša, njeni roditelji i njena mlađa sestra Jelena za dlaku beže agentima štita i stižu na Kubu gde se sastaju sa glavnim negativcem filma, Generalom Drejkovom. Od tog trenutka stvari se drastično menjaju jer Drejkov naređuje da se Nataša i Jelena pošalju u Crvenu Sobu.
Usledile su veoma strašne i emocionalne scene Nataše i Jelene, kao i drugih devojčica koje se prevoze do Crvene Sobe. Da sama ideja ove ustanove koja odgaja devojčice da bi ih pretvorila u vrhunske ubice bude jezivija, autori filma su se koristili VHS efektom, koji svaki prelaz čini napetijim jer imate osećaj da ćete svakog trenutka videti scenu mučenja ili beživotno telo neke od devojčica.
Nakon uvodnih scena, mi smo vraćeni u budućnost, u 2016. godinu gde je Nataša u skrivanju zbog dešavanja u Sokoviji u prethodnim filmovima. Ona se ubrzo nalazi sa Jelenom koja je uspela da se oslobodi seruma za kontrolu uma koji joj je dat u Crvenoj Sobi, nakon što je došla u kontakt sa sintetičkim gasom koji je nosila njena meta na jednoj od misija.
Ovde film stvarno pokazuje zašto je vredan pohvala – odnos između Nataše i Jelene, kao i odnos čitave porodice. Neke od najboljih scena filma su bez ikakve akcije, samo dve sestre koje pričaju i pokušavaju da uspostave blizak odnos kakav su imale pre nego što su rastavljene. U jednoj od njih, sestre sede i piju pivo, uz duge pauze gde ništa ne govore, samo posmatraju porodicu koja uživa sa decom.
Međutim, tenzija između njih postaje jača kada se svih četvoro ponovo okupe. Tada one stvari koje su držali u sebi konačno kreću da izbijaju na površinu. Zašto su ostavljene na milost i nemilost Crvene Sobe? Zašto se ponašaju kao da mogu da ostave sve iza sebe? Zašto misle da je moguće vratiti se na staro? Samo neka od pitanja koja se postavljaju dok ova disfunkcionalna porodica, koja se očigledno voli, postavljaju dok večeraju.
Da je Marvel nastavio u tom smeru, da je zapravo ostao na zemlji i držao se ljudskih problema, malo bi se šta moglo zameriti. Ali oni to nisu uradili.
Tamo gde film gubi tlo pod nogama jeste sam rasplet. Glavni antagonista filma je veoma stereotipičan zlikovac. Skoro da možete da ga čujete kako govori „baš sam zao“. Ovo je ispalo veoma lenjo od strane studija koji nam je podario negativce kao što su Tanos i Loki. Čak je i celo otkriće njegovog plana bilo veoma antiklimatično.
Foto: Printskrin (Netfliks)
Poslednja scena borbe je sa druge strane jedno od većih problema koje Marvel ima pri izradi svojih filmova. Uprkos tome što je Crna Udovica samo žena od krvi i mesa, čitava borba kao da je napravljena za Kapetana Ameriku ili Ajronmena. Borba je unapred određena, što se veoma kršilo sa ostatkom scenarija. Čak je izgledalo da je zeleni ekran (green screen) uticao na glumu nekih od glumaca, koji su samo nekoliko scena ranije imali neverovatne performanse.
Ono što ne ide u korist ovog problema je to što je film snimljen mnogo nakon što je to trebalo da se uradi. Hijerarhijski pozicioniran nakon dešavanja „Kapetan Amerike: Građanski rat“ filmu fali osećaj tenzije šta se desiti likovima, jer je njihova sudbina već poznata iz „Avendžeri: Endgejm“.
U glavnoj ulozi „Crne Udovice“ našla se naravno Skarlet Johanson, dok je u ulozi njene sestre Jelene Belove bila Florens Pju, poznata po svojoj ulozi u horor filmu „Midsomar“. Njihovog oca, Alekseja Šostakova glumi David Harbor, a njihovu majku Melinu Vostokof glumi Rejčel Vajs koja je široj javnosti najpoznatija po ulogama u filmovima „Mumija“ i „Mumija 2“. Glavnog antagonistu Generala Drejkova glumi Rej Vinston.
Film je uprkos svojim negativnim stranama dobio solidne ocene na kritičkim sajtovima. Na sajtu „Rotten Tomatoes“ u preko 400 ocena film je dobio 79%, dok ga je publika ocenila sa 91%. „Metacritic“ mu je dao skor od 67, dok na „iMDB“ „Crna Udovica“ uživa ocenu od 6.7/10.
Nema komentara