U srpskom folkloru vladaju tradicionalne vrednosti i norme koje su postojale u društvu tokom dugog perioda. One se najviše isitiču kroz nošnje, plesove, priče u pesmama, ali i određena očekivanja od folkloraša i folklorašica.
U mnogim srpskim narodnim pesmama, prikazane su „tipične muške i ženske uloge“, pa je tako muškarac predstavljen kao moćni junak i hrabri ratnik, dok je žena emotivna i brižna majka, princeza, ponekad i veštica. Čak i u plesovima, ove podele su jasno vidljive – muške igre mogu biti energičnije, dok su ženske više graciozne. Kada je u pitanju nošnja, očekivano, i tu postoje razlike, s obzirom na to da su oneprisutne i u „svakodnevnom životu“. Muške nošnje često sadrže elemente koji simbolizuju snagu – poput kapa i vojničkih elemenata. S druge strane, ženske su ukrašene maramama i dukatima, što naglašava ženstvenost i njihovu ulogu u tradicionalnom svetu.
Članica izvođačkog ansambla Kulturno-umetničkog društva „Abrašević“ iz Šapca Angelina Vuković, navodi kako su određeni zahtevi sa kojima se devojke u folkloru susreću potencijalno veoma opasni i obeshrabrujući: „Nisam mogla da postanem deo izvođačkog ansambla jako dugo iako sam igrački bila spremna, zato što sam izgledala mlađe nego što jesam i u tom slučaju bih „odskakala“ na sceni. Takođe, znam mnoge devojke koje su slušale razne komentare o svom telu, jer se uvek smatralo da punijim devojkama nije mesto u folkloru i na sceni.“ Angelina dodaje kako su takvi komentari suvišni, jer kada neko svojim kvalitetom igranja nadomesti bilo kakve „mane“, nije potrebno pridavati im bilo kakav značaj.
Foto: Privatna arhiva sagovornice
Prema iskustvu sagovornice, kada se momci i devojke igrački upoređuju, očekivanja su uvek veća za ženski deo grupe. Navodi kako se često dešava da je broj momaka manji i samim tim i njihova konkurencija – zbog toga dolazi do manjeg ulaganja truda i napora. Naime, oni očekuju da će automatski biti u prvim postavama, zaslužiti određene pozicije i turneje. Sa druge strane, devojke moraju više da se dokazuju, te se od njih u startu očekuje da umeju da se šminkaju, naprave sebi frizuru, podese nakit. Pored redovnih koreografija koje pamte svi igrači i igračice, folklorašice imaju spisak sposobnosti koje treba da poseduju, kao i podrazumevani izgled. Kako Angelina Vuković objašnjava, to jeste izuzetno nepravedno, ali su jednostavno ustaljene rodne uloge takve, i momci u folkloru nisu krivi što devojke smeju i moraju da se šminkaju, a muškarci ne: „Mi u folkloru imamo internu šalu kako devojkama treba šest sati da se spremi, dok momci uživaju do samog nastupa i samo se obuku.“
Jasno je da je tradicija takva kakva je i da je poenta njenog očuvanja upravo poštovanje određenih pravila i običaja. U njoj nema mesta za drastične promene – kada je u pitanju nošnja, način šminkanja, stilizovanja kose ili uopšte određenih faktora koji čine folklor. Međutim, a posebno u mlađim grupama, mora postojati određeni nivo fleksibilnosti, kako bi glavni fokus uvek bio na talentu, a ne nečijem izgledu, posebno ukoliko se radi o stvarima koje nisu (lako) promenljive. Koliko god prisustvo patrijarhata u tradiciji može da šteti ženama, muškarci često primaju uvrede, kako se bilo kakva vrsta plesa uglavnom smatra „ženskom“ aktivnošću.
Umetnički rukovodilac dečijih ansambala KUD-a „Abrašević“ Šabac Nikola Bradonjić, deli svoje iskustvo kao muško u folkloru, ali i pristup kojim se vodi otkad radi sa decom: „Mislim da je svaki dečak koji je od malena u folkloru prošao kroz neke neprijatnosti. Deca kao deca, misle da je folklor samo za devojčice i da je namenjen deci sa sela. Nažalost, mladi su uglavnom malo informisani o narodnoj tradiciji, te im je sve to glupo i neinteresantno. Dešavalo mi se da ne budem izabran za fudbal u osnovnoj školi, jer su smatrali da lopta nije za mene i da treba da idem „da cupkam i skačem“ sa devojčicama.“
Foto: Privatna arhiva sagovornika
Kada je u pitanju rad sa mlađim članovima i članicama KUD-a, Bradonjić objašnjava kako je važno imati dobar pedagoški i psihološki pristup, te nikako ne razdvajati decu, jer su oni, makar dok traje proba, braća i sestre: „ I ja sam mlad i još uvek učim, ali mislim da je važno postaviti normalne granice. Ipak moraju postojati određena pravila ponašanja u sali, svađe i grupisanja nisu dozvoljeni. Bilo kakvo omalovažavanje dece je neprihvatljivo, oni tek odrastaju i sve što tu radimo uticaće na njihovo dalje razvijanje i u životu i u folkloru.“
Rodne uloge u srpskom folkloru duboko su ukorenjene i teško je očekivati da će one ikada biti potpuno iskorenjene, kako su jednostavno deo tradicije koju ova vrsta umetnosti predstavlja. Ipak, važno je naglasiti kako je za bilo kakvu sportsku aktivnost potrebna jaka volja, snaga i psihička i fizička izdržljivost, te je besmisleno smatrati kako su u bilo kom aspektu žene slabije, a muškarci nesposobni. Sa dolaskom promena po pitanju rodne ravnopravnosti, društvo sve manje značaja pridaje rodnim ulogama, te se i u folkloru one prilagođavaju savremenim stavovima, poštujući jednakost i ravnopravnost.
Nema komentara