MARIJA MITROVANOV: Spoljašnji faktori su otežavajuće okolnosti, ali ne i izgovori

 Marija Mitrovanov glavna je i odgovorna urednica i direktorka portala iSerbia koja je rešila da „istupi iz mase diplomiranih“.

Ovaj portal pripada omladinskom udruženju građana iSerbia, koje je osnovano u decembru 2011. godine. Neki od najbitnjih ciljeva ovog udruženja su: podizanje kapaciteta mladih u edukativnom i poslovnom pogledu, podsticaj unapređenju visokoškolskog obrazovnog sistema u Srbiji i povezivanje domaćih preduzetnika, stručnjaka i institucija sa dijasporom. Organizovali su brojne projekte za mlade: „Srbija na vezi“. „Moj prvi sajt“, „Moja prva aplikacija“, „Rangiranje fakulteta“, „Program jezičke razmene“... Krajem maja iSerbia organizuje događaj „iStupi iz mase diplomiranih“. Jedna od govornica na ovom skupu biće i Marija Mitrovanov.

Marija na portalu iSerbia radi od februara 2013. godine, urednica vesti je postala početkom novembra iste godine, a  glavna i odgovorna urednica u decembru 2013. Jedno vreme radila je i kao asistent razvoja projekata. Bila je i član tima koji je pokrenuo časopis Filozofskog fakulteta, FilozoFist. Ovde je bila mentor novinarima. Diplomirala je filozofiju u Beogradu, gde je trenutno i na master studijama. Funkciju direktorke portala iSerbia preuzela je u martu ove godine.

Diplomirala si filozofiju. Kako to da si odlučila da počneš da se baviš novinarstvom?

Nije u pitanju bila odluka striktno za novinarstvom, već je pre bila odluka da počnem da stičem radno iskustvo. Bila sam student treće godine i uplašila sam se da sam već pri kraju studija i da će me dočekati nezaposlenost. Sad kada se prisećam, možda zvuči smešno, ko bi u tom periodu tako nešto pomislio? Onda sam sasvim slučajno videla konkurs za novinare i kolumniste na portalu iSerbia, pa sam se prijavila. Inače volim da pišem i mnogo izražavam svoje ideje kroz pisanje, a značilo mi je da počnem da gradim svoju profesionalnu karijeru. Uostalom, mnogi filozofi se bave pisanjem.

Prvo si radila kao urednica vesti na portalu, zatim kao glavna i odgovorna urednica, a napredovala si i do funkcije direktorke. Koliko rada i odricanja je potrebno da bi se došlo do takvog uspeha?

Sve zavisi u kakvom je čovek raspoloženju. Kada sam bila pod jakim stresom, činilo mi se da je prevelika žrtva, da dok moji vršnjaci uživaju u slobodnom vremenu ja konstantno nešto radim. Neretko je bilo i pomisli da odustanem, da ja to ne mogu. Međutim, kada se distanciraš od subjektivnog momenta i racionalizuješ, uvidiš da su sve to neke prirodne slabosti sa kojima se čovek susreće kada izađe iz svoje zone komfora. Ko ne poklekne prvom pritisku i izgura, već je načinio značajan korak. Kada se osvrneš i vidiš koliko puta ti je bilo teško, ali da si ipak ostajao istrajan, osetiš ponos i intenzitet tog osećaja je mera tvog uspeha. S druge strane, kada sa lakoćom sve obavljam, nije mi nikakav problem. Uostalom, toliko sam zavolela to što radim da je za mene neki vid zabave da konstantno pratim razvoj portala, rad svojih kolega i da smišljam nove ideje.

Koliko ti  rad na portalu iSerbia znači u profesionalnom smislu?

Zahvaljujući portalu iSerbia došla sam do do zaposlenja na visokoj poziciji. Moja preporuka je bila upravo ono što sam na ovom portalu postigla. Ne samo što je moja radna biografija sada bogata da se poslodavac iznenadi kada shvati koliko imam godina, nego sam mnogo toga naučila. Ostvarila sam kontakte sa mnogim eminentnim ljudima, još više sam razvila svoje komunikativne i pregovaračke veštine, naučila sam da radim u timu, da koordinišem velikim timom koji se sastoji iz raznih podgrupa. Novinar, urednik, glavni i odgovorni urednik, asistent na razvoju projekata i direktor portala su pet različitih pozicija i prirodno, po ljudskoj sklonosti da iskustva na njega utiču, svaka je ostavila značajnog traga po moj profesionalni život.

iSerbia je portal koji je namenjen, pre svih, mladima. Kakva je, po tvom mišljenju, danas omladina u Srbiji? Da li su to ljudi koji čekaju da im prilika pokuca na vrata ili, ipak, žele sami da se izbore za sebe i svoje ciljeve?

Susretala sam se sa obe grupe, mada se bojim da je jedna u manjini, ali to je samo moja pretpostavka. Tokom rada sa na stotine mladih na portalu zaista sam videla one koji se zalažu za svoju budućnost i uporno grabe svaku priliku koja im se pruži, ali ih i sami stvaraju. Ta činjenica me veoma usrećuje. Međutim, u mnogo većoj meri i na portalu i van portala sam se susretala sa onima koji su pasivni, koji čak i kada se jednom aktiviraju, taj žar se veoma brzo ugasi. U Srbiji generalno vlada takva klima da se igra na sigurnu kartu. Sigurna karta je „bolje da budem na pozitivnoj nuli nego da nešto uradim, pa da mi to nanese štetu“. Ljudi se mnogo boje. Boje se da poklone svoje vreme nekim aktivnostima, boje se da će se previše posvetiti jednoj stvari na uštrb druge, iritira ih stres, plaše se nepoznatog. Sve to dovodi do neke potrebe da se radije čeka da prilika dođe sama. To neretko i roditelji podržavaju svojim komentarima koji ne podstiču na odgovornost – da ne treba da rade ono što im ne prija, da će ih oni novčano podržavati uvek, a da je njihovo samo da uče, pa čak i kukanjem da nam je država takva da mladi nemaju nikakve šanse. Tačno je, situacija u zemlji uopšte nije dobra, ali ako se u tvojoj kući, već kao po navici to ponavlja, ti ćeš to usvojiti kao nešto sa čime treba živeti i teško da ćeš se pokrenuti. Spoljašnji faktori su otežavajuće okolnosti, ali ne i izgovori.

Internet mladima pruža neograničene mogućnosti, ali često oni to ne iskorištavaju na pravi način. Kako treba pisati o ozbiljnim temama da bi one privukle pažnju mladih?

Sve zavisi od toga o kakvoj grupi mladih se radi, pa se po tome meri i ono što bi im privuklo pažnju. Svaki medij ima svoju ciljnu grupu. Nažalost, danas se ta pažnja najčešće privlači bombastičnim i neprimerenim naslovima koji neretko nemaju nikakve veze sa onim što se u tekstu nalazi, a neizostavno, ni ti „tekstovi“ ništa ozbiljno ne govore. Zato što je mlada populacija na sve strane okružena takvim sadržajem, teško je i proceniti kako bi im nešto ozbiljno privuklo pažnju kada su oni isuviše naviknuti na nešto potpuno drugačije. U svakom slučaju, ipak se nađe i određen broj onih koji nešto žele da nauče i da se informišu o kvalitetnom sadržaju, a ja sam velikim brojem naših čitalaca veoma zadovoljna.

S obzirom na to da su prevodioci i novinari koji pišu na portalu volonteri, šta je to što najčešće motiviše mlade ljude da deo svog vremena posvete takvom radu?

Jedna koleginica mi je nedavno rekla: „Eh, mladosti, znaš kad bih ja u ovim godinama volontirala?”. To je nešto što bi mnogi danas rekli, jer svakome je njegovo vreme dragoceno. Međutim, volontiranje na portalu iSerbia zaista ne oduzima mnogo vremena. Svako dnevno može da izdvoji pola sata, a neretko ni toliko. Sa tako malim opterećenjem radije nego nikakvim oni su, ipak, korak bliže da nešto postignu. Naši volonteri su verovatno svesni da je potrebno raditi na sebi kad god je to moguće. Oni vide da rade u timu mladih i uspešnih ljudi gde se svi međusobno poštujemo i edukujemo. Tamo gde vlada pozitivna energija, gde tvoje kolege imaju jedini cilj da ti budeš još bolji je tim kojeg se treba držati, jer je malo takvih. Priča koja sve nas okuplja postoji upravo da bi se pomoglo pojedincu, ali i celom društvu i mislim da su naši volonteri toga svesni. Mladima je danas potrebna pozitivna energija u okruženju koje je konstruktivno, potreban im je vetar u leđa. Kada na tako nešto naiđu, oni se toga drže.

Za koje projekte u okviru organizacije smatraš da su bili najuspešniji i da su ostvarili najpozitivniji uticaj na mlade?

Svaki projekat je podjednako važan, jer je svaki prepoznao očigledne potencijale, ali i potrebe u Srbiji i ostvario je korisne ciljeve za mlade. Projekat „Srbija na vezi“ je projekat koji je povezao mlade koji su tek na početku karijere sa našim najvećim stručnjacima iz dijaspore koji su im u periodu od šest meseci bili onlajn mentori. „Moj prvi sajt“, pa potom za njim i „Moja prva aplikacija“ su projekti koji su veoma važni za današnje vreme i omogućili su srednjoškolcima da nauče da naprave svoj prvi sajt i da kreiraju svoju prvu android aplikaciju, što im je otvorilo vrata ka IT karijeri koja je danas najrazvijenija. „Rangiranje fakulteta“ je prvi ovakav projekat koji je okupljao na hiljade studenata sa fakulteta širom Srbije koji su u periodu od godinu dana bivali anketirani o brojnim pitanjima o svom fakultetu i uslovima studiranja. „Program jezičke razmene“ je najnoviji projekat koji povezuje same polaznike koji govore neki strani jezik, a žele da unaprede nivo svog znanja nekog drugog stranog jezika.

U Srbiji postoji veliki broj onlajn medija, ali nisu svi podjednako uspešni. iSerbia portal svrstan je u 50 najboljih u Srbiji, a nalazi se i među top pet najboljih u kategoriji „Obrazovanje i nauka“. Koliko je teško uspeti u svetu onlajn medija?

Svet onlajn medija je danas sve popularniji, jer se sve odvija preko interneta. U tom smislu, samo vođenje onlajn redakcije je i lakše, jer sve ide mnogo brže i za čitaoce direktnije. Otežavajuća okolnost je što je internet jedan ogroman okean sa najraznovrsnijim sadržajem, pa je potrebno da se baš vaš sajt istakne, da neko do njega dođe, pa onda i da mu se dopadne i da mu se vraća. Zato je važan onaj sadržajni deo – ponuditi nešto drugačije, nešto što će neko da čita, što je ciljnoj grupi potrebno. Ni tu nije kraj, jer je potrebno konstantno raditi na unapređenju svog sajta, jer se svakog dana pojavljuju neki novi, a čitalac svaku grešku ili pasivnost primećuje upravo zato što je sve onlajn.

Portal iSerbia 30. maja organizuje skup “iStupi iz mase diplomiranih! Kako da se što pre profesionalno aktiviraš?“ Koliko je danas teško izdvojiti se iz mase diplomiranih i istaknuti se kao pojedinac?

Nije toliko teško kao što se čini. Najvažnije je imati svest o tome da je zaista potrebno istupiti, ne zadržavati se samo na onome što nam je dato, već ići koji korak ispred. Možda deluje da nije lako, ali onaj kome se tako nešto čini teško još uvek nema svest o tome da vreme veoma brzo prolazi i da ako on neće nešto da učini za sebe, neko drugi će ga pregaziti, a on će ostati tu u mestu samo sa svojom diplomom, ukoliko je ima. To što je neko fakultetski obrazovan nije argument da bi tu osobu neko zaposlio. Svaki poslodavac želi da vidi i nešto više od onoga što većina onih koji pretenduju na neku bolju poziciju imaju. Da bi pojedinac bio konkurentan na tržištu rada, važno je da mnogo ulaže u sebe, a studiranje je danas samo jedna stavka. Na kraju, zar se koračanjem ne odrasta?