„S obzirom na to da sve radimo volonterski, nekad se desi da smo mi zapravo na gubitku, i vremenskom a i finansijskom, ali smatram da je velika dobrobit za ovu našu malu zajednicu zvanu Novi Sad“, kaže Marina Džukljev, umetnica i jedna od organizatora Improstora – platforme koja se već sedam godina bavi koncertima improvizovane muzike, a od nedavno i radionicama.
Foto: Marko Ercegović
Ona je pre svega pijanistkinja, koja je i sama kroz radionice ušla u svet improvizovane muzike.
Marina, kao neko ko se bavi i edukacijom u srednjoj muzičkoj školi, shvatila je da je predmet improvizacije jako bitan, pa je zajedno sa kolegama Ivanom Čkonjevićem i Vladimirom Raškovićem kroz Improstor želela da približi publici ovaj malo slobodniji pristup muzici. Radionice koje se organizuju u sklopu ove platforme omogućavaju svima onima koji žele da se edukuju o tome da se besplatno priključe i uz neka značajna muzička imena nauče kakva je to vrsta muzike.
– U svetu je normalna praksa da neko može da diplomira i magistrira improvizaciju, a kod nas u regionu nažalost ne postoji ni predmet improvizacija na Akademiji umetnosti. Ne postoji nijedan drugi način da se ljudi edukuju kroz ovakav muzički izraz, sem da slušaju koncerte koje nažalost samo mi organizujemo. Zato je i odlučeno da se napravi ciklus radionica. One su se dešavale u protekla tri, četiri meseca i delom su podržane od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.
Za ovih sedam godina koliko postoji Improstor, koja su to važna imena koja su nastupala u Novom Sadu kada je u pitanju ova vrsta muzike?
– Prošlog meseca smo održali 95. koncert po redu i za tih 95 koncerata Improstor može da se pohvali sa velikim brojem nastupa prestižnih imena kada govoroimo o improvizovanoj muzici. S obzirom da mi sve radimo bez budžeta, imali smo veliku sreću da su ti ljudi bili na turneji, gde se zadesi jedan slobodan dan koji žele da iskoriste, te im finanskijski apsekt nije igrao presudnu ulogu. Uglavnom u tom svetu novac nije presudan, a kad vide kakav entuzijazam vlada ovde, onda su još više raspoloženi da sviraju koncert. Ja bih tu pomenula imena poput: Mats Gustafsona, Kena Vandermarka, Tristana Honsingera, Lucien Dubuis Trio, Eugene Chadborune-a, ali lista je zaista velika da bi se pobrajala imena značajnih ljudi iz ovog sveta koji su svirali u okviru ciklusa improvizovane muzike Improstor. Veoma je značajno da u jednom gradu postoji ovakva vrsta platforme. U Beogradu je postojao kolektiv ImprovE, koji nažalost više nije aktivan. S vremena na vreme se dogodi neki koncert, što umetnicima koji dolaze van granica naše zemlje zaista otežava posao.
Da li postoji neka osoba iz sveta improvizacije za koju bi rekla da ti je bila mentor i važna figura vezana za tvoje lično stvaralaštvo?
– Najbitnija osoba za mene i osoba koju smatram svojim mentorom jeste Szilard Mezei, violista i kompozitor koji iza sebe ima preko dvadeset izdanja za vrlo značajne izdavačke kuće. Sa njim sam započela saradnju prvo kroz radionice koje je vodio (jedna je bila u okviru Improstora, a jednu je organizovao Kulturni centar Novog Sada). Nakon toga me je Szilard pozvao da sarađujemo, što je u tom momentu predstavljalo veliki izazov, s obzirom na to da sam tek zašla u svet improvizacije i to da je njegova muzika vrlo kompleksna i zahteva veliku veštinu improvizovanja, kreativnosti i snalaženja u datim okolnostima. Sada smo kolege, snimamo i sviramo zajedno, ali ga nekako pre svega smatram svojim mentorom.
Kolika je zainteresovanost bila za pomenute radionice i kako su deca odreagovala na ovakav vid muzičkog izražavanja, s obzirom da je jedna od radionica bila namenjena isključivo deci?
– Svi koji dolaze na radionice koje smo organizovali u saradnji sa Nezavisnom umetničkom asocijacijom Izba su zapravo publika koja dolazi na koncerte Improstora. Neki imaju klasično muzičko obrazovanje, neki nemaju, što i nije od presudnog značaja. Sve su to su ljudi koji su uglavnom prvo dolazili na koncerte koje je organizovao Improstor i na taj način se zainteresovali. Što se tiče dece, reagovali su sjajno. Radionicu za decu je vodila Svetlana Maraš, kompozitorka i zvučna umetnica iz Beograda. Ona je uradila vrlo zanimljivu, interaktivnu radionicu sa njima. Od raznih predmeta koje oni inače koriste, flomasteri, papiri, uz pomoć gedžeta su proizvodili zvuk. Smatram važnim slobodan prilaz muzici i zvuku uopšte od najranijih dana, ako je to moguće.
Gde Improstor održava svoje koncerte?
– Improstor nije vezan za konkretan prostor. Sve zavisi kakvi su zvučni kriterijumi ljudi koji će nastupati. Ako muzičari sviraju akustičnu tihu muziku, onda biramo prostore koji su tiši, gde nema uslova da se stvori buka. U Muzeju savremene umetnosti smo pravili dosta koncerata , u Zavodu za kulturu Vojvodine, u Galeriji Rajka Mamuzića, u Crnoj kući, u Izbi, u Domu b-612. Važno nam je da improvizovana muzika uđe među širi krug publike, da se i mladi ljudi susretnu sa ovakvom vrstom izraza i da približimo takav zvuk publici koja nije samo umetnička. Moram da spomenem i kafe galeriju Nublu gde je sve i počelo, kao i koncert koji se desio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, što je za mene lično bilo posebno važno, jer kao muzičarka sa klasičnim obrazovanjem nažalost primećujem mali broj muzičara koji pretenduju da postanu profesionalci ili one koji to već jesu, na koncertima i radionicama improvizovane muzike, a to mi je moram priznati prilično neshvatljivo, jer izvode muziku koja je u velikoj meri zasnovana na improvizaciji, svirajući Baha, Betovena, Mocarta.
Koliki je izazov za jednog muzičara da stvara ovakvu vrstu muzike, pored svih žanrova koji su trenutno popularni na sceni?
– Izazov je veliki u svakom smislu. Meni kao izvođaču, improvizovana muzika predstavlja najveći muzički izazov koji sam ja do sada imala, a sviram klavir preko dvadeset godina. Improvizovana muzika ne samo da zahteva kreativnost u datom momentu i komponovanje u realnom vremenu, nego iziskuje i jako veliko strpljenje, brze reakcije, uvažavanje drugih sa kojim tu muziku kreiraš. Dominantnost nije nešto sto u velikoj meri može da izrodi neki dobar koncert. Veoma je važna je kolegijalnost, uvažavanje različtih senzibiliteta kao i osećaj za kolektivno stvaranje. Ovo govorim kada je više od jednog izvođača na sceni. Za mene lično je to najplemenitija forma muzičkog stvaranja. To je muzika koja okuplja stvarno mogu reći najveći broj plemenitih ljudi koji sam ja mogla da susretnem do sada u svetu muzike.
Na koje sve načine se može iskoristiti jedan instrument u stvaranju improvizovane muzike?
– Muzičari koji se bave slobodnom improvizacijom obilato koriste nešto što se zove proširena tehnika sviranja nekog instrumenta. Ja kao pijanistkinja često sviram po žicama, umutar klavira, a koristim i razne predmete koji doprinose širenju zvučnog dijapazona tog instrumenta. To važi i za ostale instrumente. Upotreba različitih predmeta i tehnika u proizvodnji zvuka. Ali naravno, kreativnost i muzikalnost su presudni faktori koji čine dobar nastup.
Imate li plan da proširite Improstor u budućnosti?
– Mi se pre svega jako protivimo formatu festivala, iz prostog razloga što se pokazalo da je to samo donelo štetu ovom gradu, jer u toku jednog vrlo kratkog perioda, od recimo proleća do leta, sve se pare koje poreski obveznici uplaćuju sliju u nekoliko festivala i onda se cele godine svi žale kako je dosadno u Novom Sadu. To je razlog zašto smo se mi odlučili za nešto što je kontinuirano i što je na redovnoj bazi svakog meseca, a nije festival. Improstor je slobodna platforma i otvoreni smo za sve vrste eksperimenata i ideja, ali do sada se nisu dešavale neke saradnje recimo sa plesačima ili vizuelnim umetnicima, ali je moja želja da se recimo tako nešto dogodi u budućnosti. Apliciramo svake godine na konkursu i gradskom i pokrajinskom i uglavnom smo odbijeni. Dobili smo u dva navrata, za ovih sedam godina delovanja, jako skromna sredstva od 100 000 dinara za godišnju organizaciju koncerata. To nije dovoljno za honorare, to je eventualno dovoljno da nekome pokrijemo putne troškove i obrok u najboljem slučaju. Za sada je situacija takva da Improstor postoji dok je našeg entuzijazma i volje muzičara da nastupaju sa rizikom da nemaju izvesnost ni sa najmanjom mogućom sumom za honorar, jer sve zavisi od broja prodatih ulaznica, a cena te ulaznice je vrlo skromna i simbolična.
Sledeći koncert koji organizuje Improstor održaće se 3. decembra u Crnoj kući, a nastupiće čuveni kompozitor savremene muzike Ričard Barrett, harfistkinja Milana Zarić i gitarista Bratislav Radovanović. Sve dodatne informacije o aktivnostima Improstora, koncertima i radionicama možete pronaći na http://improstor.blogspot.rs i na facebook stranici https://www.facebook.com/Improstor/.
Nema komentara