Studentsko pozorište „Promena“ ponovo je počelo sa radom krajem februara na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Studenti, ljubitelji pozorišta, ponovo su dobili mesto na kojem će njihove kolege izvoditi zanimljive predstave za njih.
foto: Pozorište "Promena"
Umetničko društvo studenata Akademije umetnosti nastalo je 1982. godine, a pod njegovim okriljem osnovan je teatar ,,Promena”. Tokom više od tri decenije studentsko pozorište stalno je prestajalo i počinjalo sa radom.
Iz potrebe studenata da svoje mišljenje izraze javno i da svoje viđenje umetnosti i pozorišta predstave publici, napokon je nakon duže pauze došlo do promene. Februara 2015. ponovo je, na inicijativu studenata Dušana Vukašinovića i Stefana Isakovića, realizovana ideja da se pozorište „restartuje“, na oduševljenje mladih kolega.
Postojanje ovog teatra omogućava studentima glume da pred publikom odigraju dobre predstave, koje su igrali samo za ispite, master ili diplomske radove, kao i da steknu iskustvo. Predstave se igraju ponedeljkom i petkom, a ulaznica je simboličnih 200 dinara.
Jedan od inicijatora, Dušan Vukašinović govori za Odjek o planovima koje on i kolege imaju ali i o motivima ovakvog poduhvata:
- Želimo da okrenemo ljude ka ljudima, usmerimo svu energiju koju imamo ka zajedničkom, pozitivnom cilju i stvaranju. Neophodno je povezati sve mlade ljude koji žele da stvaraju i dati im prostora.
Kako ste došli na ideju da ponovo pokrenete teatar u kom učestvuju studenti, nezavisno od profesora na Akademiji umetnosti?
- Prošle godine, radom na predstavi „Treći svetski rat”, koja je produkcijski potpuno nezavisna od bilo kakvih fakultetskih obaveza i uticaja profesora. Veliki broj predstava koje studenti stvaraju u toku studija, a koje se nigde ne izvode, podstakao je na misao o tome da zapravo repertoar tog pozorišta već postoji, svi spoljašnji faktori koji čine pozorište su tu, preostalo je samo pokrenuti inicijativu i dati dušu svemu tome, pa su se studenti skupili i pozorište je ponovo nastalo. Sa jednom velikom razlikom u odnosu na sve dosadašnje inicijative, studenti koji su ovog puta pokrenuli pozorište „Promena”, pokrenuli su ga ne samo za sebe, kako bi oni mogli da kažu ono što žele, već upravo za one koji dolaze, stoga je sada primarni cilj da ovog puta pozorište ne sme nestati, već mora ostati i stalno ostajati na studentima, mladim ljudima, koji uvek imaju šta da kažu.
Ime teatra je „Promena”. Kakve promene biste želeli da napravite postojanjem i radom ovog pozorišta?
- „Promena” nije politički orijentisana, niti je usmerena protiv bilo koga. Ono što mi želimo da promenimo je odnos ljudi: apatija koja je, prema mišljenju većine, bolest 21. veka, ne sme postojati u pozorištu. Mi smo počeli od takve promene na samoj Akademiji, jer verovali ili ne, ranije je postojala netrpeljivost u tom smislu čak i izmedju kolega sa različitih klasa. Sada kada su svi usmereni ka zajedničkom stvaranju pozorišta, kao suštine onoga čime se bavimo, takva netrpeljivost više ne postoji. Već sada „Promena” ima 2 termina mesečno u Subotici i u pripremi su stalna gostovanja u još nekoliko gradova u zemlji. Dakle ideja je da se taj talas pozitivne i stvaralačke misli proširi i dalje. Naravno već postoje dogovori i sa ostalim akademijama u zemlji, kako bi se i ta vrsta potpuno besmislene netrpeljivosti, koja se javno ne pominje, ali više nego očigledno postoji, napokon prekinula. Ako bismo svi sklonili svoj ego i sujetu sa strane i predali se zajedničkom stvaranju nečeg dobrog, sa tim brojem mladih, talentovanih i pametnih ljudi, ništa ne bi bilo nemoguće.
foto: Pozorište "Promena"
Da li ste očekivali ovoliku zainteresovanost studenata za učestvovanje u projektu?
- Ne mogu reći da smo imali ikakva očekivanja, inicijativa je počela sa tim da mi hoćemo i prosto možemo posmatrati ljude upravo tako, oni koji hoće i oni koji neće. Ti koji neće nas jednostavno ne interesuju, ali studenti, samim tim što su primljeni da budu studenti, znači da imaju neke kvalitete, a pretpostavka je da uzrok uopšte opredeljenja za bavljenje umetnošću mora biti da oni hoće. Tako da ne čudi veliki broj ljudi koji su se prihvatili posla, jer svi koji se na pravi način bave umetnošću, imaju osnovni poriv: da rade.
S obzirom na to da funkcionišete tako da svi rade sve, koliko je teško održavati red među tolikim brojem ljudi?
- Nema tu potrebe za bilo kakvim održavanjem reda, upravo u tome je naša promena. Ovo pozorište ne funkcioniše kao većina institucija u kojima ljudi obavljaju tačno definisane poslove za novac koji je osnovna motivacija. Naša osnovna motivacija jeste upravo samo pozorište, ideja za koju svi radimo, stoga svako ima pravo da se bavi umetnošću u domenu svog stvaranja (režira, igra predstave, dizajnira svetlo, ton) ali i obavezu da vršenjem „tehničkih poslova“ (prodaja karata, montiranje scenografije, čišćenje...) omogući svojim kolegama da se na isti način umetnički izraze. Na taj način nema potrebe za zavođenjem reda, jer svi kruže po svim funkcijama, iz prostog razloga što niko od nas pojedinačno nije važan, važan je jedino zajednički cilj - pozorište.
Može da se primeti da je posećenost vaših predstava izuzetno velika. Da li ste iznenađeni odzivom publike?
- Nismo iznenađeni, ali smo svakako srećni da je tako. Novi Sad je univerzitetski grad i ima veliki broj studenata, koji žele da vide i čuju ono čime se bavi njihova generacija. To je publika koju smo apsolutno očekivali, ali i pored studenata, postoji deo građana, koji želi da pogleda nešto drugačije od onoga na šta je naviknut u ostalim institucijama kulture, nešto što izlazi iz okvira „jedno te isto“ što ima priliku da vidi na dosadašnjim repertoarima. Veliki odziv kako kažete, svakako nam potvrđuje i to da naš rad ima smisla, da ljudi to prepoznaju i da je ovo pozorište apsolutno neophodno.
Cena ulaznice je 200 dinara. Imate li još neke izvore finansiranja, sem prodatih karata i na šta tačno odlazi taj prihod?
- Naš rad je počeo od nule, za sada su karte jedini prihod, jer želimo da samo svojim radom postavimo ovo pozorište na noge i onemogućimo da bilo kakav uticaj dovede u pitanje njegovo postojanje. Novac od karata će u prvo vreme biti upotrebljen da se sam prostor sredi i obezbedi još neophodne tehnike, a zatim i za buduće produkcije pozorišta, odnosno za nove predstave. Kasnije, u planu je, da za dodatna sredstva sa našim projektima konkurišemo na konkurse grada, pokrajine ili države koji su predviđeni za vid organizacije kao što je naša.
Da li u realizaciji predstava učestvuju samo studenti Akademije ili mogu da vam se priključe i ostali studenti koji su zainteresovani za ovu umetnost?
- Pozorište „Promena” je, kao što sam rekao, apsolutno otvoreno za svaki vid saradnje koji može doprineti razvoju ideje. Mi smo počeli na našem fakultetu, tako da su to za sada sadašnji i bivši studenti Akademije, ali dobrodošli su svi. Naravno ono što je neophodno da bismo ostvarili saradnju je da se ljudi javljaju sa konkretnim idejama i predlozima kako bismo što brže mogli napraviti dogovor i plan i prihvatiti se onoga zbog čega je sve nastalo, a to je rad, odnosno stvaranje.
Nema komentara