Mejnstrim mediji prećutkuju uzroke ovog problema, a problem je samo došao kući – rekao je Miloš Perović iz Antifašističke akcije Novi Sad (AFANS) na tribini „Egzodus XXI veka: Uzroci i posledice izbegličke krize“ koja je održana u Fabrici u okviru manifestacije „Ulice protiv fašizma“.
Foto: Nenad Pejak
Sociolog Miloš Perović iz AFANS-a kritikovao je mejnstrim medije da se ne bave uzrocima izbegličke krize dovoljno koliko pišu o njihovim posledicama, pritom ističući mane kapitalističkog sistema u kome živimo.
– Uzrok problema je konstantna destabilizacija tog regiona a pravi uzrok je imperijalizam i ekonomski interes. Problem je došao kući – rekao je Perović.
Baršonj Žolt iz Budimpešte govorio je o opštem stavu mađarskog naroda prema izbegličkoj krizi ali i o kampanji mađarske vlade protiv izbeglica.
– Deljene su ankete za građane sa sugestivnim pitanjima, tipa „da li biste voleli da vam izbeglice uzmu posao“, koje bude negativna osećanja u ljudima. Takođe pravljeni su bilbordi sa porukama protiv izbeglica na mađarskom i prikazivani su manipulativni sadržaji na televiziji – rekao je Baršonj Žolt dodavši da građani koji gledaju nacionalnu televiziju mahom i podržavaju takvu retoriku.
Tribini je prisustvovao i Srđan Papić Đurić iz organizacije „Paor” iz Zrenjanina koji su, poput izbeglica, pešačili do Budimpešte. On je govorio o utiscima sa pešačenja i reakcijama Mađara na njih sa obzirom da su pokušali da izgledaju kao izbeglice.
– Ljudi u manjim mestima su nas uglavnom ignorisali a mogao se videti i po koji uplašeni pogled. U Budimpešti je situacija drugačija, bilo je onih koji su bili voljni da nas dalje upute, a bilo je i onih neljubaznih – naveo je Papić Đurić.
Ubrzo nakon dizanja zida na srpsko-mađarskoj granici, Hrvatska se suočila sa naviranjem ogromnog broja izbeglica. O izbegličkoj krizi u očima Hrvatske, govorila je Sanja Burlović iz Zagreba koja je ispričala iskustva iz izbegličkih kampova ističući da su huminitarne organizacije bile neorganizovane i da je postojala teška komunikacija sa policijom koja nije istrenirana da radi sa takvim slučajevima, već uglavnom sa navijačima.
Jedan od zaključaka bio je i da se gotovo nijedna država nije ponela u potpunosti ispravno prema izbeglicama, bilo da se nije snašla pred tolikim brojem ljudi poput Hrvatske ili Srbije ili da su im kršena njihova ljudska prava i integritet kao što je slučaj bio u Mađarskoj, bacanjem suzavca ili ksenofobičnom retorikom i kampanjom.
Baršonj Žolt takođe je kazao da u Mađarskoj već godinama jača desnica i da desničarske organizacije nastoje da privuku mlade praveći koncerte na kojima nastupaju bendovi sa ekstremno desničarskim porukama. Bojazan da će desnica jačati i kod nas, a i u Evropi, izrazio je i Miloš Perović iz Afansa rečima „budućnost je zaoštravajuće desno“.
Nema komentara