Prošle nedelje započeti su jedni od najvećih protesta širom Turske u prethodnih deset godina. Previranja su nastala kada je gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu prošle srede priveden pod optužbama za korupciju i sarađivanje sa terorističkim organizacijama.
U sredu, devetnaestog marta priveden je gradonačelnik Istanbula i član Sekularne republikanske narodne partije (CHP) Ekrem Imamoglu. Njegovom privođenju prethodilo je ukidanje njegove univerzitetske diplome zbog, kako se navodi, njene nelegitimnosti. U skladu sa ustavom Republike Turske, nije moguće kandidovati se na izbore bez diplome. Ova dešavanja usledila su nekoliko dana uoči proglašavanja kandidata za predsedničke izbore. Od nedelje, dvadeset trećeg marta, Imamoglu je i zvanično u zatvoru, dok je njegova partija objavila da je upravo on izabran kao kandidat stranke na sledećim predsedničkim izborima. Pored Imamoglua, uhapšeno je još preko stotinu njegovih saradnika, novinara i biznismena.
Za sada je, kako prenose provladini mediji, poznato da je Imamoglu uhapšen po optužbama za korupciju i terorizam u saradnji sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK) koja je zabranjena u Turskoj, Evropskoj uniji, Americi i Velikoj Britaniji. Međutim, čeka se suđenje samo za koruptivna dela.
Analitičari smatraju da je hapšenje gradonačelnika Istanbula politički potez koji bi predsedniku Turske, Redžepu Tajipu Erdoganu utabao put ka produžetku dvadesetdvogodišnje vladavine.
Uoči ovih događaja, vlada je zabranila javna okupljanja i ograničila pristup društvenim mrežama, te mnogi građani imaju otežanu komunikaciju preko Instagrama i WhatsApp-a. Ipak, ovakve vrste restrikcija, kao i potez nadležnih da uhapse Imamoglua rezultirale su jednim od najvećih demonstracija u Turskoj u poslednjih deset godina.
Ekrem Imamoglu je neposredno pred svoje hapšenje putem društvenih mreža poručio da se volja naroda ne može ućutkati.
Zbog autoritarne vladavine Erdoganove stranke, Partije pravde i razvoja (AKP), kako se navodi, često dolazi do neosnovanih hapšenja i zastrašivanja. Ovakva vrsta represije počela se sve češće dešavati od 2013. godine kada je veliki broj građana protestovao protiv izgradnje objekata tržnog centra u Gezi parku u Istanbulu. Tako se, od kada su protesti počeli, dogodilo više desetina hapšenja građana, studenata i novinara. Demonstranti su u prvim danima gađani vodenim topovima i suzavcem, a od nedelje se upotrebljavaju i gumeni meci.
Smatra se da je u pitanju hapšenje političke prirode jer su Erdogan i Imamoglu trenutno najveći politički rivali u zemlji. Postoji sumnja da će trenutni predsednik Turske pokušati da izmeni ustav ili raspiše prevremene izbore da bi ostao još jedan mandat na vlasti.
Kada je Ekrem Imamoglu priveden, prvi protest dogodio se ispred Univerziteta. Od tada, studenti i građani protestuju širom Turske. U više od polovine turskih pokrajina dogodili su se protesti u proteklih nedelju i po, a više stotina hiljada ljudi izrazilo je svoj bunt na ulici suočavajući se sa izrazitom policijskom brutalnošću.
O neprestanoj borbi, ućutkivanju i plamenu revolucije koji je studentska inicijativa započela u Turskoj govorio je za Odjek student iz Adane, Jagiz Bora, rekavši:
"Rođen sam 2000. godine i otkad znam za vesti, Erdogan je na vlasti. Ljudi se bore s njegovim postupcima više od dvadeset godina i umorni su. Tu na scenu stupa mlađa generacija, odnosno studenti. Mnogi od nas su odrasli samo pod Erdoganovim režimom i želimo promene.”
Protest u Adani, fotografiju ustupio student Jagiz Bora
Do sada je uhapšeno preko hiljadu demonstranata, među kojima su mnogi studenti. Demonstranti uglavnom nose maske zbog suzavca ali i zbog sumnje da se koristi nadzor koji ih identifikuje i zbog koga kasnije bivaju uhapšeni. Zabeležena su i hapšenja novinara, a Tursko Regulatorno telo za elektronske medije poručilo je da se informacije prate samo iz zvaničnih saopštenja, navodeći da će u suprotnom novinari biti sankcionisani.
"Postoji mogućnost da naši protesti uspeju, da uspemo da srušimo preko dvadeset godina star Erdoganov režim i vratimo demokratiju. Druga mogućnost je da ne uspemo – već sada policija u ranim jutarnjim satima upada u kuće ljudi koje su identifikovali pomoću softvera za prepoznavanje lica i nezakonito ih pritvara...” rekao je student, dodajući da on i njegovi prijatelji ne izlaze na ulicu bez maski.
Predsednik partije CHP, Ozgur Ozel, na društvenoj mreži X rekao je da suzbijanje volje naroda i upotreba sile protiv istog predstavlja državni udar.
U nedelju održan je protest dijaspore i u prestonici Austrije, Beču. Okupljeni su nosili transparente, tursku zastavu, uzvikivali "živeo Mustafa Kemal paša„ i uživo pratili obraćanje Dilek Imamoglu iz Istanbula, supruge Ekrema Imamoglua. 
Protest u Beču, fotografiju ustupila studentkinja Bejhan Saglam
“U Silivriju je hladno” popularna je izreka u internet kulturi mladih, aludirajući na to da svako protivljenje vlasti rezultira odlaskom u ovaj zatvor. Imamoglu se trenutno nalazi u zatvoru Marmara, nekadašnjem zloglasnom Silviriju gde su bili pritvoreni mnogi visoki zvaničnici, novinari i članovi vojske.
Vladavinu Redžepa Tajipa Erdogana obeležili su pokušaji da se Turska označi kao islamistička država, što je protiv sekularnih načela Mustafe Kemala - Ataturka, istorijske ličnosti koja uživa veliko poštovanje zbog svoje državotvorne politike i ekonomskog napretka tokom upravljanja. Iz tog razloga, na protestima širom zemlje mogu se videti obeležja i čuti pesme koje upućuju na sekularizam i Ataturka. CHP je sekularistička partija koja je došla na vlast u najvećim gradovima Turske – Istanbulu, Ankari, Izmiru i Bursi i stoga predstavlja ozbiljnu pretnju trenutnom režimu.
Predsednik Erdogan ocenio je da se zbog protesta urušava ekonomija države i tim putem oštro osudio opoziciju zbog nemira u zemlji. Opozicija, međutim, ne poziva na smirivanje bunta građana već apeluje na bojkot svih trgovinskih lanaca, kafića i medija koji su povezani sa vlašću.
Politička situacija u Turskoj, kako se navodi, nestabilna je već duži niz godina. Serije vojnih pučeva i skandala potresale su zemlju dok je trenutni predsednik sa tri mandata funkcije premijera prešao na tri predsednička. Posle referenduma 2017. ukida se funkcija premijera što Erdoganu omogućava gotovo neprikosnovenu vlast, izostavljajući mogućnost kontrole njene zloupotrebe. Naredne godine inflacija prelazi 65% i kriza u zemlji se produbljuje.
Teška ekonomska i politička situacija u tim, ali i narednim godinama dovela je do porasta broja sekularno orijentisanih glasača, te bi mogući korak ka promeni političke ideologije predstavljao i prekid autoritarizma.
Dokaz da kriza nije posustala govori i izveštaj Fridom Hausa (Freedom House) za 2024. godinu koji Tursku ocenjuje kao zemlju koja nije slobodna i rangira je kao zemlju sa najvećim opadanjem političkih prava i građanskih sloboda u poslednjih deset godina.
Sledeći predsednički izbori trebalo bi da se održe 2028. godine, međutim, pitanje je da li će Imamoglu uspeti da se na njih kandiduje zbog ukidanja diplome i hapšenja. Kako se navodi, postoji mogućnost da Erdogan raspiše vanredne izbore i pre 2028. godine, ali s obzirom na prirodu aktuelnog režima na vlasti, situacija ostaje potpuno neizvesna.
Nema komentara