Generacijski jaz u aktivnom korišćenju internet sadržaja sve više nestaje, objavio je Pew Research Centar, američki nezavisni centar za društvena istraživanja. Njihova studija je pokazala da mladi i dalje prednjače kada je reč o onlajn povezivanju ili korišćenju smartfona, ali ih stariji u stopu prate u onlajn kupovini, zatim aktivnom učestvovanju u društvenim mrežama, kao i gledanju video sadržaja.
(blogspot.com)
Društvena mreža Fejsbuk označena je kao najdominantnija tačka kod korisnika starijih od 45 godina, a činjenično zapažanje jeste da najstariji korisnik ove društvene mreže u Srbiji ima nešto više od 90 godina.
Napravivši anketu na bazi 100 Novosađana, starosti preko 45, rezultati su pokazali da čak 91 odsto ispitanika koristi internet redovno, u proseku jednom dnevno, dok je samo 9 odsto odgovorilo negativno. Takođe, ova anketa je pokazala da 75 odsto ima profil na društvenoj mreži Fejsbuk, 70 odsto koristi Viber ili WhatsApp, čak 21 odsto koristi Instagram. Stariji sugrađani su po rečima mnogih osuđeni da prate trendove, jer era virtuelizacije i globalizacije nije striktna kada je reč o životnoj dobi.
– Redovno koristim internet. Kada se okrenem i pogledam u proteklih pet godina, kod mene se stil života zapravo promenio. Tada sam otvorila profil na društvenoj mreži Fejsbuk i želela da to bude isključivo mesto gde ću provoditi slobodno vreme, uz ćaskanje sa prijateljima. Međutim, kako je vreme odmicalo sve više je to postajalo deo svakodnevice i sada, u ovom trenutku, ja sam aktivni korisnik ne samo jedne društvene mreže, već tri. Svakako da smatram internet pozitivnim faktorom našeg života, jer je tu da nam olakša mnoge stvari, pruža skup svih informacija na jednom mestu, a onaj ko zna da ga koristi u pravom smislu može dosta i profitirati – rekla je M.Marić (56), anketirana sugrađanka, po zanimanju preduzetnica.
Da je aktivnost starijih na društvenim mrežama veća i da utiče na njihov život primećuje i mlađi deo populacije.
– Najviše me nervira to što moji roditelji negiraju da koriste internet, da na svakih pola sata ulaze „samo da vide” šta to ima novo, a kada god sednem za računar, oni bi mi rekli „hajde završavaj više, po ceo dan si aktivan, izađi malo sa drugarima, moram ja da obavim nešto poslovno”, i naravno to što urade „poslovno” jeste da se uloguju na svoje profile na društvenim mrežama – rekao je M.Tomić (17), učenik jedne novosadske gimnazije.
Ipak, kada je reč o zavisnosti od interneta, kao psihičkom poremećaju koji se manifestuje opsesivnom željom za provođenjem vremena na mreži, tu ne možemo označiti starije kao mnogobrojnije, jer se zavisnost najviše stvara kod korisnika koji svoja socijalna utočišta nalaze igrajući igrice i formirajući svoj svet van realnog života, a u okruženju se označavaju kao no-lajferi, pokazalo je istraživanje Pew Research centra.
– Zavisnost od interneta se danas može smatrati velikim problemom, kako kod mlade, tako i kod starije populacije. Iz potrebe da očuvaju korak sa vremenom, da održe kontakte sa starim prijateljima, kao i iz činjenice da stariji vide u internetu nešto potpuno novo i zanimljivo, ovaj fenomen je postao učestao. Ovakva nagla promena u načinu komunikacije za starije predstavlja promenu, ne samo u ovom aspektu, već i u celokupnom stilu života. Za razliku od mladih, oni nisu odrasli uz internet, i ovo vrlo lako može rezultirati time da oni ne mogu da zamisle život bez interneta, a problem se javlja usled činjenice da ljudi neretko zanemaruju ovaj široko rasprostranjeni fenomen – rekla je psihološkinja Ana Gligorijević.
Rezultati istraživanja Pew Research centra pokazali su i jednu zanimljivost, a to je da internet korisnici koji imaju iznad 55 godina biraju sigurnije lozinke od onih koji imaju 25, kao i da su šifre koje sadrže korejska i urdu slova najsigurnije na svetu.
Nema komentara