U ponedeljak uveče, građani i studenti u blokadi zatvorili su sve ulaze u zgradu RTS-a, a nakon jakog odgovora žandarmerije i policije u civilu, u znak solidarnosti sa kolegama, novosadski i kragujevački studenti blokirali su zgradu RTV-a na Mišeluku i zgradu RTK-a.
Urednica i novinarka Radio-televizije Srbije Bojana Mlađenović se izvinila zbog korišćenja izraza “rulja” za studente u razgovoru sa predsednikom, što je prvobitno i navelo studente na ovu iznenadnu akciju. Ona je precizirala da studente ne smatra ruljom, već one za koje je Vučić rekao da nameravaju da izazovu nasilje.
Blokade ovih medija su još jedan znak nezadovoljstva načinom izveštavanja i uređivačkom politikom ovih institucija u Srbiji. Građani očekuju više od RTS-a, i to su pokazali u nekoliko navrata protestima od prvog novembra naovamo.
O tome kako studenti i ostali građani reaguju na izveštavanje javnih medijskih servisa poslednja četiri meseca, razgovarali smo sa komunikološkinjom i vanrednom profesorkom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Jelenom Kleut.
“S punim pravom su se studenti okrenuli javnom servisu. Orijentisani ka radu institucija, studenti su prepoznali da jedna značajna institucija medijskog sistema ne funkcioniše.” - istakla je Kleut za Odjek.
Foto: Božidar Milovac, Odjek/Filozofski fakultet
Ona kaže da se u danu generalnog štrajka videlo da se u obe javne medijske ustanove okuplja sve veći broj zaposlenih koji su spremni na protest.
Tako je u utorak deo radnika RTS-a iz neformalne grupe “Naš protest” pozvao svoje kolege da im se pridruže u protestu ispred zgrade u Takovskoj 10.
Naša sagovornica je naglasila i da pored zahteva vezanih za profesionalniju uređivačku politiku koje građani imaju, treba postaviti i zahteve koji se tiču rukovodstva, jer je jasno da su urednici ti koji oblikuju program.
“Oni koji su to do sada radili pokazali su se spremnijim da ne talasaju nego da svoj posao rade po uzusima profesije.” - navodi Kleut.
Krajem januara, novosadski dopisnik Radio-televizije Srbije Milan Srdić uputio je glavnom i odgovornom uredniku informativnog programa te medijske kuće otvoreno pismo u kome navodi da njihov rad u poslednje vreme “više liči na žutu štampu nego na balansirani javni servis”.
Dodaje i da smatra da oni, kao radnici javnog medijskog servisa, nažalost, trenutno nemaju prostora da se izbore za slobodnije izveštavanje, te da je za ostvarenje tog zadatka potrebna potpuna reforma:
“U izmeni sistema trebalo bi početi od temelja – uz zakon koji će garantovati jasnu nezavisnost RTS-a, potrebno je RTS očistiti od političkog uticaja – samim tim neće biti ni potrebe za nekom vrstom sankcija urednika i novinara čiji motivi u izveštavanju nisu profesionalni. Pritisak bilo kog političkog aktera ne sme da bude realnost, jer u najmanju ruku sputava novinare u radu, i još važnije, dovodi njihovu bezbednost u pitanje”, naglašava Srdić.
Foto: Božidar Milovac, Odjek/Danas
Pored toga, objašnjava da trenutno postoje tri zakona koja RTS obavezuju da izveštava objektivno, uz izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima, koje uskoro treba da budu usvojene. Ipak, smatra da ovako važne odrednice nipošto ne smeju biti kompromis, navodeći da su upravo te dopune i izmene proizašle iz Medijske strategije oko koje su se svi složili:
“Predložena rešenja opet ne garantuju da se RTS-u u budućnosti neće desiti da u svojim Informativnim emisijama dovede u pitanje pravila struke i krši pomenute zakone. Još važnije je da novi zakon ne garantuje da će RTS biti oslobođen pritiska partija na vlasti. Takođe, ne vidim rešenja koja će sankcionisati urednike koji su prekršili važeće zakone i profesionalne standarde RTS-a.”
U otvorenom pismu pomenuto je takođe i da su prilozi snimani u Novom Sadu u vreme od pada nadstrešnice do momenta upućivanja pisma objavljivani gotovo isključivo na sajtu RTS-a. Važnost njihovih prikazivanja na malim ekranima ogleda se i u činjenici da nasuprot čestom uverenju da Dnevnik prati isključivo starija demografija, istraživanja pokazuju da to nije uvek slučaj.
“Javni servis svojim izveštavanjem stvara određeni narativ u društvu. U nekim Dnevnicima i danas možemo videti da su studentski protesti na kraju emisije, ili vest sa pokrivanjem, kraća od minut. I na taj način se šalje određena poruka - poruka o važnosti događaja. Takođe, medijski radnici mnogo bolje znaju da čitaju poruke koje se tim kontekstima plasiraju, pa je veoma važno obratiti pažnju i na to koje vesti idu pre ili posle, kao i čije izjave se emituju kao reakcija na vest”, navodi Srdić.
Promene u izveštavanju o protestima nisu prošle neopaženo i naišle su na različite reakcije.
Milan Srdić, kao dopisnik RTS-a, smatra da taj napredak treba pozdraviti, ali ne izuzeti kašnjenje s kojim je došao:
“Mnogo je ranije trebalo izveštavati o studentskim protestima, sa mnogo više prostora i izjava, ili najjednostavnije objašnjeno, barem zbog toga što je studentski protest prerastao u građanski. Dakle, svojim izveštavanjem u Informativnim emisijama, RTS danas ne izveštava samo o studentskim blokadama, već o sveopštem građanskom protestu, što sigurno zahteva mnogo veću pažnju, minutažu, više uključenja uživo u svim informativnim emisijama i, najvažnije, otvoreni program.”
Nema komentara