Međunarodni dan žena nastao je kao dan borbe za ekonomsku, socijalnu i političku ravnopravnost žena i muškaraca. Ovogodišnji Dan žena dočekujemo sa pitanjem kakva je pozicija žena u današnjem srpskom društvu i da li se i kako vrednuje njihov uspeh.
foto: unionhistory
Statistika pokazuje da u svetu danas dve trećine poslova obavljaju žene, zarađuju jednu desetinu prihoda, a vlasnice su svega jedan odsto svetske imovine. U Srbiji, pripadnice „lepšeg pola“ su većinsko stanovništvo i čine 51,4 odsto populacije. Međutim, i pored zakona i strategija o ravnopravnosti polova, u Srbiji žene još nisu sasvim ravnopravne sa muškarcima. Prema Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, stopa nezaposlenosti žena u Srbiji je za polovinu veća od stope nezaposlenosti muškaraca. Dušica Kuljić, profesorka sociologije u penziji, kaže da su za ovaj podatak najzaslužniji stereotipi.
– U Srbiji, kao i obično, ne manjka diskriminacije. Bilo da su u pitanju rod, rasa, pa čak i finansijsko stanje. Što se tiče prava i položaja žena, nismo u zavidnom položaju. U posebno teškom stanju su žene u marginalizovanim grupama kao što su Romkinje, žene sa sela, starije žene, žene sa invaliditetom ili drugačijom seksualnom orijentacijom. Sve u svemu, podaci pokazuju da se ni u jednom sektoru društvenih odnosa ne može reći da žene ostvaruju svoja puna prava.
Dušica Kuljić takođe dodaje da nije uverena da će se u skorije vreme položaj žena u Srbiji popraviti.
– Zna se da žene zarađuju manje nego muškarci. Imaju više obaveza u životu jer se od njih prevashodno očekuje da budu dobre domaćice i da rađaju decu. Međutim, ukoliko se zaposlena žena u današnjem društvu odluči da ima decu, zna se da joj, u velikoj većini slučajeva, sleduje otkaz. Društvo u kojem živimo mentalno je veoma siromašno i na pravima žena ima još mnogo da se radi.
Biti savremena, zaposlena žena u Srbiji nije nimalo lako. Dijana Lukić je već 20 godina učiteljica u jednoj zrenjaninskoj školi i, kako sama kaže, ceo svoj život posvetila je tom poslu.
– Sa 23 godine počela sam da radim kao učiteljica. Menjala sam škole s vremena na vreme, a u ovoj radim poslednjih šest godina. Veoma volim svoj posao i ponosna sam na to što sam istrajala u svojoj nameri. Mogu slobodno da kažem za sebe da sam karijerista, jer sam, na kraju krajeva, skoro ceo svoj život posvetila ovom poslu. Od malih nogu su me učili da budem majka i domaćica, ali ja sam izabrala drugačiji životni poziv i ne kajem se zbog toga. Nikada sebe nisam videla u toj standardnoj ulozi žene koja ima veliku porodicu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku nezaposlene žene u Srbiji na neplaćene poslove potroše skoro šest sati dnevno, od čega utroše više od dva baveći se samo pripremanjem hrane. Oko sat i 15 minuta provedu u održavanju domaćinstva, 40 minuta u kupovini namirnica i oko dva i po sata baveći se detetom. I dok u svetu sve više zemalja legalizuje rad u kući, u Srbiji se na to i ne pomišlja. U Srbiji danas ima skoro 600.000 domaćica. One se bave samo kućnim poslovima. Nijedna od njih za to ne dobija ni dinara, a u starosti ih ne čeka penzija. Dragana Stanković jedna je od njih.
– Pijaca, deca, spremanje obroka, čišćenje kuće - ceo dan mi je isplaniran. Nisam zaposlena, nažalost, i to je ono zbog čega ni dan-danas ne mogu mirno da spavam. Suprug radi, ali taj novac uglavnom ode na plaćanje dugova i na decu. Pomažu nam i moji i njegovi roditelji, to je tačno, ali bih volela da znam da sam sama zaradila dinar. Tražila sam posao, ali bezuspešno. Uvek su me preticale osobe koje imaju vezu, a ja nemam nikoga ko bi na taj način mogao da me „ubaci“ negde.
foto: Deep Phagwara
Ideja obeležavanja Međunarodnog dana žena nastala je početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Prvi protest žena zaposlenih u industriji odeće i tekstila dogodio se 8. marta 1857. u Njujorku, kada su radnice protestovale zbog loših uslova rada i niskih plata. Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u Sjedinjenim Američkim Državama. Nemica Luiz Cic bila je inspirisana američkim delovanjem, pa je predložila organizovanje Međunarodnog dana žene. Njenu inicijativu preuzela je nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin koja se za prava žena borila od 1889. godine. Ona je zaslužna za prvo obeležavanje Osmog marta, 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. Kao Međunarodni dan žena Osmi mart je prihvaćen 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su proglasili za Međunarodnu godinu žena, i službeno počele da obeležaju Osmi mart.
Neosporna je želja žena da budu ravnopravne sa muškarcima i u današnjem društvu, ali društvene, političke, ekonomske i kulturne nejednakosti i dalje su prisutne. Zbog svega toga veliki broj žena i ne priznaje Osmi mart, a za mnoge od njih to je i jedini dan kada im se ukaže pažnja i uputi topla reč. Osmi mart je dan kada ne treba samo muškarci ženama da poklone cvet, već i žene ženama. Cvet kao simboličan čin podržavanja dugotrajne, teške i dalje nezavršene borbe za ravnopravnost.
Nema komentara