Naslovne strane novina u Srbiji a i u svetu odlučujući su faktor u prodaji novina. Iako znamo da „ne treba suditi knjizi na osnovu njenih korica“ stanje stvari nas ipak dovodi do zaključka da su „korice“ te koje su najbitnije.
Izgled se prodaje i odavno je poznato da se novine više gledaju nego što se čitaju. Za to je dokaz svakako porast broja i veličine slika a smanjenje teksta. Konkurencija i borba za tiraž je ogromna i u toj borbi za atraktivnošću listovi neretko prelaze granice pristojnosti, novinarskog kodeksa a nekad i zakona.
Ne treba zaboraviti da su naslovne strane prikaz onoga što je uredništvo tih novina odabralo tog dana kao najbitnije. Naslovnicama se postavlja dnevni red i skreće se pažnja na najvažnije događaje koji su obeležili prethodni dan. One su zato ne samo odraz uredničkog „rangiranja” događaja već se postavljenom agendom formira društvena svest o važnosti događaja i ljudi a posredno i širi kulturno-vrednosni obrasci.
Tokom analiziranog perioda u štampanim izdanjima Blica, Kurira, Informera i Večernjih novosti objavljeno je 137 tekstova u kojima se krši pravo na privatnost i pravo na pretpostavku nevinosti. Od toga se 23 teksta našlo na naslovnim stranicama. Na 17 od 28 naslovnih strana je prisutno kršenje najmanje jednog prava. Od svakog lista je analizirano sedam naslovnih stranica i u pojedinačnom analiziranju to izgleda ovako: Informer je imao pet, Blic četiri, Kurir pet, i Večernje novosti četiri naslovnice sa spornim tekstovima.
U primeru dnevnog lista Blic može se primetiti da su kršenja prava na privatnost i na pretpostavku nevinosti suptilnija nego kod ostalih listova. Ovo se odnosi na činjenicu da tekstovi sa kršenjem oba prava nemaju skoro nikada dominantu ulogu, to jest ne dobijaju najveći prostor na naslovnici. Iz tog razloga ovaj list se i dalje svrstava u polutabloide. Naslovi su izraženi krupnim fontom, ali nisu bojeni klasičnim tabloidnim bojama kao što su žuta i crvena već su uglavnom crni ili beli. Ono što ga čini tabloidom je to što se u 57% slučajeva na njegovim naslovnim stranama nalaze krupni naslovi i najave tekstova koji krše već navedena prava. To se može konkretno videti u primeru štampanog izdanja novina Blic 26. septembra 2016. godine. Od četiri vesti koje se nalaze na naslovnoj strani, druga po veličini je vest koja obaveštava da se tog dana obeležava šest meseci od smrti glumca Marinka Madžgalja. Tekst je najavljen fotografijom sa groblja na kojoj se vidi neko od članova porodice kako žali za pokojnikom.
Broj od 8. oktobra ima kratku najavu teksta o pevačici Jeleni Marjanović, a broj od 14. oktobra kratku najavu o novostima u slučaju smrti Radenka Nikodinovića, dečaka iz Loznice koji je preminuo nakon preloma ruke. Isto se ponavlja u broju od 20. oktobra, dok je 26. oktobra u malim najavama vest o tome kako je neko „ubio majku sekirom“. Pored toga, postoji najava i za tekst pod naslovom „Odavao tajne Amerikancima da napreduje u karijeri“ o visokom funkcioneru MUP Srbije koji je optužen da je odavao podatke stranim službama sa njegovom slikom i bez poštovanja pretpostavke nevinosti. Na osnovu našeg uzorka može se primetiti da, kada vesti iz crne hronike ne zauzmu glavni deo naslovnice, one, po pravilu, idu u donji levi ugao strane. Blic na naslovnim stranama ima u proseku od tri do sedam vesti s tim što često na prostoru za jednu vest ima žute pravougaonike u kojima je navedeno pet-šest naslova vesti koje postoje u novinama.
Kada je u pitanju dnevnik Kurir, stvari su malo drugačije. Ovaj list spada u tabloide i zbog te činjenice ne čudi podatak da njihove naslovnice sadrže više kršenja prava na pretpostavku nevinosti i prava na privatnost. Da budemo tačni, Kurir je od sedam naslovnih stranica imao čak pet na kojima je primećeno kršenje makar jednog od dva prava što znači da taj list na 71% naslovnica ima makar jednu spornu vest. Na naslovnicama Kurira se mogu primetiti veći fontovi nego što je to slučaj kod „Blica“ kao i dominantne, žuto-crne kombinacije boja sa povremenim pojavljivanjem crvene. Kada se pogleda sedam uzorkovanih primeraka to izgleda ovako: 26. septembra Kurir sa velikom slikom, koja obuhvata više od pola naslovne strane, imao je kršenje prava na privatnost i prava na prezumpciju nevinosti pišući o detaljima iz ličnog života Zorana Marjanovića, muža ubijene pevačice uz izjave pojedinaca koji tvrde da je on ubio pevačicu. Na istoj naslovnici ali na znatno manjem prostoru, osumnjičeni za trgovinu drogom iz Vojvodine su nazvani „novim Šarićima“ uz isticanje njihovih fotografija. U sledećem broju iz 2. oktobra, polovina naslovne strane je, uz krupnu fotografiju posvećena Mariji Ferizović, ženi koja je bila žrtva porodičnog nasilja. Iznad ovog, nalazi se odeljak koji izveštava o šestomesečnom pomenu pevačici Jeleni Marjanović uz fotografije njenog muža na njenom grobu i majke u bolničkom krevetu.
Ostatak teksta možete pročitati na portalu partners-serbia.org.
Nema komentara