Kako se trenutno u Srbiji i većini zemalja oko nje redovno događaju protesti iz različitih razloga, ne smeju se izostaviti Rumunija i Bugarska. Za razliku od protesta u drugim zemljama regiona koje imaju srodne i delom povezane motive, ove dve države od kraja prošle godine prolaze kroz intenzivnu polarizaciju drugačijeg tipa. Javnost je veoma podeljena, jer su u pitanju paralelni protesti koji podržavaju desničarske vrednosti i oni koji se bore za proevropske levo orijentisane vrednosti. Snažan sukob ovih suprotnih ideologija sve je učestaliji širom sveta, te se prelio i na ove dve države.
Protesti u Rumuniji otpočeli su nakon predsedničkih izbora krajem prošle godine. Nakon što je završen prvi krug glasanja, van svih očekivanja i procena, najveći broj glasova odneo je Kalin Đorđesku, nezavisni kandidat krajnje desnice. On se zalaže za čvršću saradnju sa Rusijom i protivi se Rumunskom članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji, kao i podršci koju Rumunija daje Ukrajini. Međutim, izbori su poništeni, a kao razlog tome naveden je upliv iz inostranstva. Kako navodi Centralna izborna komisija, Đorđeskuova kampanja na društvenim mrežama bila je podržana i organizovana od strane Rusije.
Foto: Reuters
Od tog trenutka počinju redovni protesti, kako za podršku kandidatu koji je izazvao ovu kontraverzu, tako i protiv njega. Na ulicama Bukurešta, ali i drugih gradova u Rumuniji, okupljaju se desetine hiljada protestanata koji, na suprotnim stranama ideološkog spektra, smatraju da postoji upliv ove njima suprotne strane koji je nedozvoljen i predstavlja pretnju po demokratičnost sistema. Protestanata na strani desnice je iznenađujuće više nego što ih je u Rumuniji bilo u prethodnim godinama, što postavlja pitanje da li se ta pojava dešava usled sve veće popularnosti ekstremne desnice i širom zemalja Evropske unije, koje su godinama prepoznate kao temelji levo-liberalnih sistema.
Ubrzo, u Rumuniji je izašla vest o novom terminu predsedničkih izbora, koji su zakazani za 4. maj ove godine. Međutim, Kalinu Đorđeskuu nije dozvoljeno kandidovanje. Predstavnici stranaka ,,Alijansa za ujedinjenje Rumuna“ i ,,Partija mladih“, koji su vođe desne struje u Rumuniji najavili su da će svoje predstavnike kandidovati ujedinjeno, te da će se kada dođe vreme jedan povući kako bi se obezbedila sigurna kandidatura desnice na izborima. Da li ova odlučnost desnice da dobije svoje mesto na izbornom listiću potiče od njihove sigurnosti u to da su šanse mnogo veće za pobedu, s obzirom na to kako se odvio prethodni izborni proces?
Obe strane su aktivne u borbi jedna protiv druge i ističu kako potezi suprotne strane kompromituju izborni proces i direktno narušavaju demokratiju. U pitanju je interesantna sličnost među suštinskim parolama ovih sukobljenih protesta, koja se u potpunosti razilazi sa krajnjim vrednostima za koje se ove dve strane bore.
Kako su u Rumuniji intenzivni protesti desničarskih pokreta, slično je i u Bugarskoj. Tamo su u prethodne četiri godine velike političke turbulencije i česti izbori. Ove godine taj proces je završen usvajanjem nove vlade 16. januara. Vladu je formirala centralno-desna stranka GERB, a za ministra izabran je Rosen Željazkov. Da li će ova situacija doneti mir u Bugarskoj nije sigurno, s obzirom na to da je lider GERB-a i nekadašnji premijer Bojko Borisov, prepoznatljiv po mnogim koruptivnim radnjama. Svakako, ubrzo se pokazalo da u Bugarskoj, bar za sada, nije mirno.
Foto: Belga News Agency
Predstavnici krajnje desnice, stranka Preporod, su organizovali protest 22. februara ispred Bugarske nacionalne banke u Sofiji zbog borbe protiv ukidanja nacionalne bugarske valute lev i uvođenja evra. Protestu je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi, oštećena je i Kancelarija Evropske komisije, a došlo je i do nasilnih sukoba sa policijom.
Stranka Preporod, pokretač protesta i najintenzivnija desna struja u Bugarskoj, proruski je orijentisana, a jedan od pokazatelja jeste da se ta stranka borila za uvođenje zakona koji kažnjava bilo kakvo finansiranje iz inostranstva, dok Radio Slobodna Evropa prenosi da taj zakon izuzetno podseća na zakon o ,,stranim agentima“ donet u Rusiji 2012. godine. Takođe, ranije ove godine lider stranke Kostadin Kostadinov tražio je od Vlade da objavi pretenzije da se Severna Makedonija pripoji Bugarskoj, kao i teritorije Južne Besarabije.
Nekoliko meseci pre ovoga usvojen je zakon o usvajanju evra, a do pobuna je i došlo s obzirom na to da novi ministar tvrdi kako će nastaviti svoje težnje ka usvajanju mnogih regulativa Evropske unije, između ostalog, i pridruživanje evrozoni. Shodno tome, bez obzira na nemire koje prelazak na evro pravi u Bugarskoj, nova Vlada tvrdi da će od 1. januara 2026. godine Bugarska sigurno preći na ovu valutu.
Iz svih skorašnjih dešavanja neminovno je da u ove dve komšijske članice Evropske unije nije naivna situacija, te da će veliki porast podrške desnici učiniti dalju situaciju sve neizvesnijom. Kada se na to dodaju konstantni protesti u Srbiji i drugim okolnim zemljama, evidentno je da, bez obzira bila u pitanju ideološka previranja ili tragedije kao rezultat korupcije, društveno-politička stabilnost u ovom delu sveta postaje sve neizvesnija.
Nema komentara