Danas je tačno četiri godine od kako je Miroslav Mika Aleksić priveden nakon što ga je glumica Milena Radulović prijavila za silovanje.
Glumica Milena Radulović je svog bivšeg profesora glume Miroslava Miku Aleksića optužila da ju je godinama seksualno zlostavljao dok je kod njega pohađala časove. Pored glumice, njega je za seksualno nasilje optužilo još šest devojaka. Slučaj je počeo 17.1.2021. godine. Međutim, ni posle četiri godine ovaj slučaj nije dobio epilog.
Danas je tačno četiri meseca od kad je suprug Žizel Peliko, Dominik, prvi put pred sudom priznao da je godinama drogirao, silovao i podvodio svoju ženu drugim muškarcima.
A pre skoro mesec dana je slučaj završen time što su svi optuženi osuđeni na zatvorsku kaznu.
Muž Žizel Peliko, Dominik, je od 2011. do 2020. godine svoju ženu drogirao i podvodio je drugim muškarcima. U tom periodu on i još 50 muškaraca su je silovali dok je bila bez svesti. Nakon što je ušla u sudski postupak protiv njih, Žizel je svoj slučaj učinila javnim pod krilaticom "sramota mora da promeni stranu”. Prema mišljenju aktivista i aktivistkinja, ona je time postala ikona feminističke borbe i hrabrosti.
Njen slučaj je postao važan faktor u rušenju mita o silovatelju koji je žrtvi nepoznati čovek, već nažalost, vrlo često suprotno od toga.
Iako su žrtve u oba slučaja vrlo uticajne na borbu protiv seksualnog nasilja, pored sudije, one su izložene i sudu javnosti.
Nažalost, i u 21. veku, čak i u državama sa visokim stepenom ostvarenosti rodne ravnopravnosti, seksualno nasilje je i dalje tabu, nasilje je prekriveno tišinom jer okruženje ume da bude brutalno i često dolazi do višestruke viktimizacije, kaže profesorka Milinkov i potvrđuje da je Žizel Peliko ovim pokazala da nije bespomoćna i da se uzdigla iznad svoje traume zarad isticanja ovog ogromnog društvenog problema.
Međutim, ova situacija nameće pitanje da li su obe to zapravo želele. Advokatica Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da je ovaj slučaj u pravnom smislu izuzetak i u Francuskoj, jer je praksa da slučajevi budu zatvoreni za javnost.
Slučaj Peliko pokazuje da se u Francuskoj preživela pita, kaže Macanović i dodaje da je u Srbiji sudija taj koji odlučuje da li će suđenje biti otvoreno ili zatvoreno za javnost.
Preživele nisu ni pitane šta one žele.
Kroz slučaj Milene Radulović videli smo da su preživele pitane isključivo neumesna i nepotrebna pitanja. Slučaj se usporava, a u javnosti je žrtvama pružena isključivo retraumatizacija. U maju 2024. godine započeta je kampanja 1236 dana, koliko je u tom trenutku trajalo suđenje, u okviru koje su mnogi glumci i glumice, sportisti i sportistkinje, pevači i pevačice čitali neumesna pitanja koja su na suđenju bila postavljena Mileni i ostalim oštećenim devojkama.
Vanja Macanović ističe da, suprotno Srbiji, u Francuskoj ne smeju da se postavljaju pitanja kakva se postavljaju žrtvama u Srbiji.
Aleksićev advokat, da je u Francuskoj, bi davno bio ne samo kažnjen, nego i izbačen iz advokatske komore.
Na pitanje da li joj je slučaj Žizel Peliko ulio nadu, glumica Milena Radulović za Odjek kaže da je situacija zapravo suprotna.
Dodatno mi je osvetlio sporost i neefikasnost našeg sistema, kao ni postojanje volje suda i dodala da joj je neverovatno da je za svedočenje 7 oštećenih i jednog optuženog potrebno toliko vremena, a četiri meseca su u slučaju Žizel Peliko bila sasvim dovoljna.
Foto: PBS
Kada je u pitanju pravni aspekt razlika ova dva slučaja, Macanović ističe da je u Srbiji sistem izuzetno spor kada su u pitanju učinioci koji izbegavaju sud.
Mogu da izbegavaju pozive suda i tužilaštva po godinu dana, da dostavljaju lažna lekarska opravdanja, i slično, čemu ne ide u prilog to što se ročišta zakazuju na svaka dva do tri meseca, dok su, na primer, u slučaju Žizel Peliko ročišta bila svakog dana kroz dve do tri nedelje.
Poređenje ova dva slučaja dovodi do zaključka da je sistem u našoj državi previše diskriminatoran prema žrtvama, kao i da ne postoji adekvatan pravni mehanizam koji će omogućiti žrtvi da dobije epilog koji zaslužuje. Naprotiv, slučajevi daju legitimet nasilnicima i produbljuju problem seksualnog nasilja u našem društvu.
Kao rešenje ovakve prakse u Srbiji, Milena Radulović navodi menjanje i modernizaciju zakona, kao i neophodnu edukaciju sudskih i policijskih radnika o tome kakva je to trauma, kakve posledice ostavlja, kakva su tipična a kakva atipična ponašanja žrtava i zlostavljača.
Ne osećam da postoji dovoljna obaveštenost o tome, i samim tim, ovaj sistem ne ume da tretira oštećene normalno i da ima odnos prema stvarima koje su preživele, navodi ona.
Za kraj, Macanović objašnjava:
Preživele, odnosno žrtve, se kod nas i dalje tretiraju kao objekat sudskog postupka, samo kao jedne od svedoka u postupku, a ne kao subjekat krivičnog postupka, one radi čije zaštite i sankcionisanja učinioca se postupak i vodi.
Lila in 31 minutes
Kod Gisèle postoje snimci i realni dokazi, dok kod Milene, nema dokaza samo rec na rec.