U Srbiji se bicikl veoma malo koristi u rekreativne i zdravstvene svrhe. Ritam života postaje sve brži, zbog čega se ljudi radije opredeljuju za automobile, a tako nastaju sve veće gužve u saobraćaju, okolina je sve zagađenija, a zdravlje ljudi sve ugroženije.
foto: Sanja Rađenović
Čak i kada reše da ostave automobile na parkinzima, građanima bicikl uglavnom služi za odlazak na pijacu ili u prodavnicu.
Prema izveštaju objavljenom povodom ovogodišnjeg Četvrtog sastanka na visokom nivou o saobraćaju, zdravlju i životnoj sredini u organizaciji Ekonomske komisije za Evropu (UNECE) i Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, zagađenje vazduha zbog transporta odnese oko pola miliona života godišnje, u saobraćajnim nezgodama pogine 90.000 ljudi svake godine, a izloženost prevelikoj buci sa ulica pogađa čak 70 miliona ljudi.
Imajući to u vidu, sve više država postaje svesno ozbiljnih posledica koje mogu da nastanu, zbog čega podstiču razvoj biciklizma. Osim što poboljšava zdravlje ljudi, smanjuje broj udesa i buku, ovaj vid transporta je i najekonomičniji i najisplativiji, s obzirom na sve veći rast cena goriva.
Novosađani se sve više opredeljuju da automobile zamene biciklima, zbog čega je u Novom Sadu 2009. godine JKP ,,Parking servis” pokrenuo akciju „Vratimo Novi Sad biciklistima”, s ciljem da se smanje gužve u saobraćaju i utiče na ekološku svest građana. U Novom Sadu je pre četiri godine osnovan sistem za iznajmljivanje bicikala ,,NS bajk”, koji predstavlja prvi korak u razvoju biciklizma i koji je jedini takav sistem u Srbiji. Novosađani su ga sa oduševljenjem prihvatili, što pokazuje činjenica da je u sistemu ,,NS bike” danas registrovano više od 2.500 građana, a na raspolaganju im je 120 bicikala za iznajmljivanje. Korisnici koji prvi put iznajmljuju bicikl izrađuju karticu koja košta 500 dinara. Sat vremena iznajmljivanja bicikla je 20 dinara, a ceo dan 100 dinara. Maloletna lica od 16 do 18 godina karticu sačinjavaju uz prisustvo punoletnog lica, a strani državljani za iznajmljivanje bicikla polažu depozit od 50 evra na dan kada pristupaju ,,NS bajk” sistemu.
,,NS bajk” sistem trenutno raspolaže sa osam stanica za iznajmljivanje bicikala koje se nalaze na sledećim lokacijama: Železnička stanica, Srpsko narodno pozorište, Kampus Novosadskog univerziteta, Detelinara, Novo naselje, Liman 3, SPENS i Štrand. Sve stanice su automatizovane, što korisnicima omogućava iznajmljivanje bicikala 24 sata.
foto: tangevity.com
,,Razvili smo sistem od osam biciklističkih stanica u gradu, a nadam se da će u toku ove godine biti otvorene još dve nove stanice”, kaže Radovan Jeknić iz JKP ,,Parking servis”.
Međutim, značajan problem u razvoju biciklizma predstavlja infrastrukturni problem i nedostatak signalizacije. U Novom Sadu ima više od 500 mesta gde se bicikli mogu parkirati, što nije dovoljno za razvoj biciklizma.
,,Supruga i ja svakodnevno vozimo bicikle i stalno imamo problema sa mestom za parkiranje. Prošle godine sam išao na železničku stanicu, žurio sam, a nije bilo slobodnog mesta gde bih parkirao bicikl”, kaže Novosađanin Stevan Kovačević.
Osim problema sa mestom za parkiranje, veliki problem predstavljaju i isprekidane biciklističke staze i rupe u njima.
,,Nisam imala problema sa mestom za parkiranje. Nađe se uvek makar jedno mesto za mene. Najviše mi smetaju visoki ivičnjaci i to što mi se prekida biciklistička staza kada dođem do benzinske pumpe”, kaže Novosađanka Jovana Vioglavin.
Kako bi rešili problem parking mesta, ali i predstavili raspoložive lokacije sa parkingom za bicikle, Agneš Ćurčić Asodi i Judit Bednarik iz Novosadske biciklističke inicijative osmislile su i pokrenule u decembru prošle godine program „Bajkfrendli”, koji podrazumeva povećanje broja bezbednih mesta za parkiranja. Oni su pomoću donacija građana i fondacije Trag, koja se bavi razvojem lokalnih zajednica u Srbiji, uspeli da prikupe 175.000 dinara za realizaciju ovog projekta, a pismom preporuke ovaj projekat je podržao i grad Novi Sad.
Pogram se sastoji iz tri koraka. Prvi korak podrazumeva kontaktiranje sa mnogim institucijama, ugostiteljskim objektima i drugim frekventnim lokacijama. Sledeći korak je obeležavanje objekata čiji vlasnici žele da učestvuju u ovom programu ili će to tek uraditi, odnosno gde postoje parkinzi za bicikle, ili će ih napraviti uz konsultacije sa NSBI. Nakon toga sledi aplikacija za mobilne telefone, na kojoj će se nalaziti mapa Novog Sada, sa obeleženim Bajkfrendli objektima.
„Javnost je veoma dobro reagovala na ovu akciju, sami građani su izdvajali iz svog džepa da je podrže, što je znak da su parkinzi zaista potrebni. Cilj nije samo pravljenje parkinga za novosadske bicikliste, nego i za cikloturiste koji u sve većem broju dolaze u Novi Sad, s obzirom na to da se on nalazi na Dunavskoj ruti koja je deo rute Eurovelo 6, za koju svi cikloturisti znaju“, kaže koordinatorka programa Agneš Ćurčić Asodi.
Ona dodaje da je u realizaciju ovog programa uključeno između deset i 15 volontera koji se bave prikupljanjem donacija i sprovođenjem Bajkfrendli programa, a onima koji budu pokazali visok nivo angažmana biće ponuđeno članstvo u Novosadskoj biciklističkoj inicijativi.
Vidljiv je razvoj biciklističkog saobraćaja u Novom Sadu i pored problemā sa infrastrukturom, sa kojima se građani svakodnevno susreću. Međutim, pored činjenice da je bicikl najjeftinije, najekonomičnije i najzdravije prevozno sredstvo, Srbija je po tom pitanju i dalje u zaostatku za zemljama Evropske unije. Vožnja biciklom se u većini zemalja Unije plaća zaposlenima po pređenom kilometru, posebno do radnog mesta. U Belgiji takva praksa postoji od 1997. godine, gde za svaki pređeni kilometar zaposleni dobiju 21 cent, u Beču 38 centi, a prema istraživanjima BBC-a, u 26 do 28 zemalja Evropske unije prošle godine je prodato više bicikala nego automobila.
Nema komentara