Najnovije istraživanje međunarodnih organizacija i domaćih medija otkrilo je široku primenu špijunskog softvera NoviSpy, razvijenog u Srbiji, za nadzor novinara, aktivista i organizacija civilnog društva. Kako navode Raskrikavanje i BIRN, softver je instaliran na uređaje meta uz pomoć izraelske tehnologije Cellebrite, koja omogućava otključavanje mobilnih telefona i preuzimanje podataka.
Njihovi sagovornici i oni za koje je potvrđeno da su bili praćeni ne uključuju ni jednog aktivististu ili mladu, angažovanu osobu iz Novog Sada te je Odjek pitao aktiviste iz vojvođanske prestonice da li se oni osećaju manje sigurno nakon ovog izveštaja.
Ali pre toga, šta je uopšte ono o čemu su pisali BIRN i Raskrikavanje i zašto je ovo problematično?
Kako funkcioniše NoviSpy
NoviSpy je sofisticirani špijunski softver koji omogućava prikupljanje podataka poput kontakata, poruka, fotografija, kao i aktivaciju kamere i mikrofona uređaja bez znanja korisnika. Prema izveštaju Amnesty International-a, instalacija ovog softvera obično se dešava tokom informativnih razgovora u prostorijama policije ili BIA-e, gde se telefoni privremeno oduzimaju.
Izveštaji navode da je NoviSpy korišćen u najmanje četiri potvrđena slučaja, dok je zabeleženo više od 20 pokušaja instalacije, prenosi BIRN. Aktivisti i novinari prijavili su da su njihovi telefoni, nakon informativnih razgovora, pokazivali neobično ponašanje – brzo pražnjenje baterije, nenormalno zagrevanje i automatsko uključivanje aplikacija.
Foto: Pixabay
Tehnologija Cellebrite kao alat za nadzor
Kako navodi BIRN, BIA je koristila izraelsku tehnologiju Cellebrite za otključavanje telefona. Amnesty International i BIRN potvrđuju da je ovaj alat omogućio instalaciju NoviSpy softvera, pri čemu je preuzimana celokupna digitalna arhiva korisnika. Vlasti su koristile podatke za praćenje aktivnosti meta, uključujući njihovu lokaciju i komunikaciju.
Iz kompanije Cellebrite su saopštili da ispituju navode o zloupotrebama, napominjući da bi, ukoliko se optužbe potvrde, saradnja sa srpskim vlastima mogla biti obustavljena.
Ispovesti žrtava
Raskrikavanje prenosi priču Slaviše Milanova, novinara iz Dimitrovgrada, kome je tokom ispitivanja u policijskoj stanici u Pirotu na telefon instaliran NoviSpy. Analiza Amnesty International-a pokazala je da je softver omogućio vlastima pristup njegovim privatnim podacima i daljinsku kontrolu uređaja. Milanov je podneo krivičnu prijavu protiv nepoznatih lica, ali nadležne institucije nisu reagovale.
BIRN ističe slučaj Nenada Kovačevića iz Majdanpeka, kome su policajci tokom pretresa stana privremeno oduzeli telefon, a potom uz pomoć Cellebrite-a preuzeli sve podatke sa uređaja. Kovačević je izjavio da mu nije izdata potvrda o privremenom oduzimanju telefona, čime su službe prekršile zakonske procedure.
Takođe, aktivista Udruženja Krokodil naveo je da mu je nakon informativnog razgovora u BIA na telefonu pronađen NoviSpy. Analiza Amnesty International-a otkrila je da je softver omogućio pristup najintimnijim podacima, uključujući porodične fotografije.
Reakcije i posledice
Bezbednosno-informativna agencija odbacila je navode o zloupotrebama, nazivajući ih "senzacionalističkim“, prenosi Vreme. Međutim, pravni eksperti i nevladine organizacije ističu da ovakve aktivnosti predstavljaju ozbiljno kršenje osnovnih ljudskih prava i ugrožavaju demokratiju u Srbiji.
Amnesty International upozorava da je Srbija razvila NoviSpy kako bi proširila svoju kontrolu nad kritičarima režima. Analiza ove organizacije pokazala je da softver komunicira sa serverima povezanim sa BIA-om, što potvrđuje umešanost državnih organa.
Novosadski kontekst
Korišćenje špijunskih softvera poput NoviSpy i Pegazusa ukazuje na rastuću digitalnu represiju u Srbiji. Pravnici i aktivisti apeluju na međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na vlasti kako bi se ovakve prakse zaustavile. U međuvremenu, nevladine organizacije savetuju građanima da preduzmu mere zaštite svojih uređaja i komunikacije.
A ova represija, poput i mnogih drugih sličnih metoda u Srbiji, nakon prvobitnog uspeha, korišćena je naširoko što pokazuju primeri iz Dimitrovgrada i Majdanpeka. Ipak, analiza nije obuhvatila primere iz prestonice Autonomne Pokraijne Vojvodine a Odjek je ranije pisao o privođenjima, pretnjama i uvredama upućenim lokalnim aktivistima. Te smo ovom prilikom upitali njih kako oni tumače ovaj izveštaj BIRN-a i da li se sada osećaju manje sigurno?
Lazar Dinić iz najpoznatije novosadske, aktivističke i neformalne grupe STAV kaže da ovo samo zvanično potvrđuje sumnje koje su već dugo imali da su praćeni i da je ovaj izveštaj najznačajniji za širu javnost koja sada zna da njihove "sumnje nisu bile neopravdane".
Dodaje i: "Oni nas prate i znaju svaki naš korak. Ne smemo dopustiti da ovako nešto postane normalno".
Lazar Dinić (skroz levo) i Natalija Petrović (pored); Foto: Ivana Ivanović
Vukašin Đinović, student koji je u žižu javnosti dospeo prilikom svog govora ispred Jovine gimnazije te potom i targetiranjem od strane prorežimskih i tabloidnih medija, ovom prilikom za Odjek je rekao da je ovo "samo pokušaj zastrašivanja".
Objašnjava: "Oni pokušavaju sve da zaustave ovu društvenu borbu i sveopšti angažman mladih. Pokušavaju da uguše ovaj bunt".
Natalija Đorđević, mlada aktivistkinja i jedna od onih koji učestvuju u blokadi Filozofskog fakulteta se slaže da je ovo samo zastrašivanje i tvrdi da ništa "neće i ne sme zaustaviti njenu borbu i njen aktivizam".
"Ne osećam se manje sigurno prosto jer nemam šta da krijem. Ovako nešto ne sme da zaustavi sve ovo što je pokrenulo - samo pokušavaju da nas zastraše i neće im uspeti".
BIA je za sada samo nazvale ovaj izveštaj senzacionalističkim i do sada, reakcije nikoga od nadležnih nije bilo. Ostaje da vidi da li će se to promeniti.
Nema komentara