Prema podacima Fonda za prevenciju i lečenje zavisnosti od kocke "Herc", u Srbiji ima više od 200.000 patoloških kockara. Ovaj broj se svakodnevno povećava s obzirom na to da ne postoje konkretni zakoni u vezi sa kockanjem, kao što postoje za igre na sreću.
Na patološko kockanje, kao ne tako retku pojavu, u društvu se gleda kao problem, zbog čega se javlja i sve veći broj bolnica za prevenciju i lečenje ovog poroka. Direktor ustanove za lečenje zavisnosti od kocke "Vita", Milan Vlaisavljević, smatra da su problematično i patološko kockanje globalni društveni problemi, koji nisu aktuelni samo kod nas.
- Nažalost, svi preduslovi za nastanak ovakvog negativnog trenda su i dalje prisutni. Ono što je karakteristično za naše društvo je da mi tek postajemo svesni ozbiljnosti problema, ali još uvek nema prave akcije i izgradnje društvenih "alata" kako bi bili efikasniji u toj borbi - rekao je Vlaisavljević i dodao da treba početi od podizanja nivoa svesti kod mladih i njihovih roditelja o razlici između društveno prihvatljivog i patološkog kockanja.
Međutim, retko ko je dovoljno samokritičan i objektivan da bi sebi priznao problem. Svoju strast većina kockara pravda nedostatkom novca, te kao mogućnost lake zarade i zabave. Sličnog mišljenja je i Nikola Orlović, koji se, kako kaže, kocka od svoje petnaeste godine.
- U kocki vidim nešto loše kada pogledam druge kockare u prostoriji sa mnom, dok igram, ali za mene je to vid zabave i mogu da prestanem kad poželim - naveo je naš sagovornik i dodao da nikada nije imao finansijskih problema, ali i da mu je strah od takve situacije glavni pokretač da prestane kada primeti da ga strast obuzima.
U Zakonu o igrama na sreću ističe se podela na klasične i posebne. Prvoj grupi pripadaju igre Državne lutrije Srbije - loto, fonto i bingo, ali i kladionice, dok se među posebne ubrajaju aparati i igre na posebnim vrstama stolova, poput pokera i ruleta. O klasičnim igrama na sreću postoje jasno propisani zakoni, koji navode da pravila donosi Državna lutrija Srbije u sporazumu sa Ministarstvom finansija. Ipak, u vezi sa kladionicama postoji striktna zabrana, koja navodi da lica koja smeju da ih posećuju moraju da budu isključivo punoletna i da takva vrsta objekata ne sme da se nalazi bliže od 200 metara od osnovne ili srednje škole. Međutim, donošenje većine pravila o posebnim igrama na sreću Narodna skupština Republike Srbije prepušta priređivačima tih igara.
Vlasnici kockarnica se, ipak, odriču svake krivice i smatraju da to nije njihov deo posla. Tvrde da samo nude zabavu, prijatan prostor i piće kako bi privukli mušterije, koje pak same utiču na to koliko će njihova želja za kockanjem ići daleko, što potvrđuje i suvlasnika jedne novosadske kockarnice, Boban Gagić.
- Čitao sam u novinama da je u društvu prisutan veliki broj patoloških kockara koji toga nisu svesni, jer nikada nisu imali priliku da pobaju. Svest čoveka se promeni, kod nekoga se ispolji ta strast, kod nekoga ne - rekao je Gagić i dodao da problem rasta broja patoloških kockara nema veze sa kockarnicama, nego sa ljudskim karakterom.
Većina građana Novog Sada deli slično mišljenje o pitanju kocke. Svi anketirani su se složili da je otvaranje sve većeg broja kockarnica i kladionica problem države i društva, a neki su čak, poput Dejana Radovanovića, po tom pitanju i vrlo ogorčeni.
- Kockanje je gore od heroina, a takva mesta posećuju samo nesrećni ljudi - reči su ovog Novosađanina bez stalnog zaposlenja.
Broj novootvorenih kockarnica se zaista povećava iz dana u dan, a poslednje izmene Zakona o igrama na sreću donete su još u novembru 2011. godine, kada je regulisano igranje putem interneta. Za sada, međutim, nema naznaka da će u skorije vreme biti pooštrena kontrola kockanja ili doneta neka nova, korisna izmena zakona.
Nema komentara