Čak 81 odsto mladih do 17 godina konzumiralo je alkohol. Dve trećine njih imalo je iskustvo pijanstva, a više od polovine alkohol konzumira manje-više redovno i to najčešće tokom večernjih izlazaka vikendom, pokazala su istraživanja o mladima i zloupotrebi alkohola koja je sprovela specijalna bolnica za bolesti zavisnosti Vita.
Psiholog i direktor bolnice Vita Milan Vlaisavljević kaže da se početno eksperimentisanje sa alkoholom najčešće dešava tokom adolescencije koja je, sama po sebi, buran i rizičan razvojni period. On ističe da je za većinu mladih konzumiranje alkohola uključeno u savremeni stil života i da oni u tome ne vide neki problem. Naprotiv, vide ga kao novo iskustvo i ponekad kao mogućnost za afirmaciju u društvu.
– Tokom adolescencije u ponašanju mladih dominira radoznalost sa jedne strane, a sa druge strane, jača uticaj socijalne sredine i vršnjaka, od potrebe da se bude prihvaćen do straha od odbacivanja. Takođe, ne treba zaboraviti i blagonaklon stav našeg društva prema alkoholu generalno. Mnogi običaji u našem društvu uključuju i konzumiranje alkohola, te ne iznenađuje podatak da većina mladih prvo iskustvo sa alkoholom ima u okviru svoje porodice – rekao je Vlaisavljević.
Zakonom o zaštiti potrošača zabranjena je prodaja alkohola maloletnicima u radnjama i kafićima. Roditelji često ističu upravo nepoštovanje ovog zakona kao jedan od osnovnih problema za razvoj alkoholizma među mladima. Međutim, situacija se pogoršava onda kada i „odrasli“ zanemare ovaj problem, da li zbog blagonaklonog stava prema alkoholu, nedovoljne svesti o rizicima, „prezauzetosti“ drugim problemima ili zbog čekanja da proces sazrevanja kod mladih reši sve probleme. Važno je da se ne gubi vreme, jer ponekad je dovoljno samo ohrabriti i usmeriti porodicu da efikasnije pristupi rešavanju problema. Sa druge strane, ukoliko se problemi sa konzumiranjem alkohola kod deteta ponavljaju, a njegovo ponašanje bude sve rizičnije i sve manje pod kontrolom porodice i pored njihovog angažovanja, neophodno je potražiti stručnu pomoć.
– Kontinuiran preventivni rad je najefikasniji. I to, od podizanja svesti kod mladih i roditelja o rizicima pijenja alkohola, do podizanja svesti onih koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece i mladih o značaju ove teme. Snažnu podršku u tome mogu ostvariti i mediji. Takođe, neophodna je i doslednija primena nekih postojećih zakonskih rešenja, od zabrane točenja alkohola maloletnim licima do zabrane reklamiranja i afirmisanja alkohola u sredstvima javnog informisanja – kaže Milan Vlaisavljević.
Klinički psiholog i porodična terapeutkinja Adela Zobenice kaže da se ljudi obično javljaju na lečenje zbog nekog ekstremnog problema koji su izazvali – problemi u saobraćaju, nasilje u porodici, epileptični napadi, odnosno, na lečenje se uvek dolazi pod pritiskom, lečenje nikad nije dobrovoljno. Terapija je zahtevna, a garancija potpunog izlečenja ne postoji.
– Nema najefektnijeg rešenja problema, naša koncepcija lečenja je jednogodišnja porodična terapija alkoholizma i nema potpunog izlečenja, odnosno, doživotna apstinencija i promena stila života je terapijski cilj, a on zahteva stalni napor za kreativno i zdravo življenje. Kažem, ja sam terapeut i nastupam sa te pozicije koja kaže ’bolje sprečiti nego lečiti’ odnosno svako konzumiranje alkohola je rizično ponašanje i ne znamo ko će postati zavisan od alkohola zato bolje ne kretati u tu avanturu, a kada se razvije zavisnost, terapija je vrlo zahtevna – rekla je Zobenica.
Ona dodaje da se do pre dvadesetak godina zavisnost od alkohola razvijala postepeno i podmuklo, a danas „moderni“ oblik alkoholizma, koji je obično kombinovan sa psihoaktivnim supstancama, dovodi do bržeg razvoja zavisnosti.
Sa njom se slaže i specijalni pedagog i porodična savetnica Mirjana Ilić koja smatra da alkoholizmu kao bolesti zavisnosti nije posvećeno dovoljno pažnje. Ona ističe da je potrebno više delovati na prevenciji svih bolesti zavisnosti, a ne samo alkoholizma, jer se povećava broj mladih koji postaju zavisnici i od drugih psihoaktivnih supstanci.
Zloupotreba alkohola u ranom životnom dobu, tokom kojeg još uvek nije zaokružen razvoj mozga i formirana ličnost izaziva brojne negativne posledice. Ukoliko je zloupotreba učestala i izražena, ličnost mlade osobe trpi nepovoljan uticaj koji može da rezultira značajnim osiromašenjem i umanjenjem njegovih razvojnih kapaciteta.
Nema komentara