Filozofski fakultet u Novom Sadu 1. decembra je proslavio 60 godina svoga postojanja.Jedan je od dva najstarija fakulteta u sklopu Univerziteta u Novom Sadu, a kao i Poljoprivredni fakultet osnovan je 1954. godine.
Više od 10.000 studenata diplomiralo je na fakultetu za ovih 60 godina, a preko 300 magistara nauka i gotovo 400 odbranjenih doktorskih disertacija rezultat je šest decenija naučnog i nastavnog rada.
U sastavu fakulteta danas se nalazi 17 odseka, na kojima redovne studije pohađa 4.916 studenata. Na akademske master studije upisano je 1.005 studenata, a na doktorske još 245.
Iako šezdesetogodišnjaci, svesni smo šta nosi budućnost – budućnost traži da brinemo o resursima, a najvažniji resursi su upravo studenti, rekla je dekanica Filozofskog fakulteta, prof. dr Ivana Živančević-Sekeruš:
– Najvažnije dostignuće ovog fakulteta su ljudi koji su ovde studirali i diplomirali, otišli iz zgrade u svet. Naša najveća postignuća su uspešni ljudi koji su ovde i koji pomažu da društvo, ali i ceo svet bude upešniji – izjavila je ona, dodajući da su od započetih šest studijskih grupa, sadašnih 17 odseka, kao i najmlađi Odsek za medijske studije ogroman uspeh.
Kako tvrdi, istorija ne počinje danas, niti počinje sa 60 godina, ali ovo je prvi put da se okuplja široki spektar generacija studenata kojima se zahvaljuje zlatnom diplomom:
– Ovo je pokušaj da se za 60 godina uspostavi intergeneracijski dijalog. Da pokažemo da nam je važno da čujemo mišljenje onih koji su otpočeli u staroj zgradi i da ih povežemo sa mladima. Ovo je jedna ogromna porodica koja može da ima vrlo značajan uticaj samo ako se udruži i ako komunicira – izjavila je prof. dr Ivana Živančević-Sekeruš.
Alumni klub Filozofskog fakulteta je zajednica bivših studenata koji su diplomirali, magistrirali ili doktorirali na njemu, koji funkcioniše sa ciljem da poboljša kvalitet rada i života na Fakultetu. Profesor emeritus Marija Kleut smatra da proslaviti šezdesetogodišnjicu znači proslaviti dugovečnost, poredeći ovu instituciju nekada i sada:
– Promene su ogromne i one se vide samo ako se porede veliki vremenski rasponi jer se visokoškolska institucija i ne stvara, niti unapređuje preko noći. U početku je Fakultet imao šest odseka – sada ih je sedamnaest. U početku su nastavu održavali profesori Beogradskog univerziteta, a sada su nekadašnji studenti i doktori nauka sa Filozofskog fakulteta eminentni stručnjaci na drugim fakultetima. O upotrebi elektronskih medija i načina komuniciranja nije se ništa znalo, a sada je informatička pismenost i korišćenjenje mogućnosti novih medija uobičajeno – zaključuje dr Marija Kleut.
ODSEK ZA MEDIJSKE STUDIJE
Odsek za medijske studije je najmlađi odsek na Filozofskom fakultetu i ove godine je obeležio deset godina svog postojanja, a kako kaže šefica Odseka za medijske studije Dubravka Valić Nedeljković, Filozofski je umnogome podigao ovaj odsek, nudeći mu najbolje od svih ostalih koji su imali mnogo više iskustva u visokoškolskom obrazovanju:
– Odsek je bio vrlo aktivan i uspeo je da uvede nove načine držanja nastave, kao i da napravi interaktivnu nastavu koja uključuje studente. Što je najvažnije – ukazao im je na to da je jako važan rad i u okviru vannastavnih aktivnosti. Studenti na internetu imaju studentske novine „Univerzitetski odjek” gde u stvari praktikuju novinarstvo, rade radijske i televizijske emisije, a to je sve projektno angažovanje studenata – konstatovala je ona i dodala da su svi novi elementi koje je Odsek za medijske studije uveo, izgrađeni na temeljima onoga što im je dao Filozofski fakultet.
Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković smatra da Odsek za medijske studije ima veliki potencijal za napredak, posebno kada su u pitanju multimedijalna nastava i učenje na daljinu:
– Internet je jedna platforma koja nudi izuzetno mnogo mogućnosti za međunarodnu saradnju i proširivanje nastavničkog kora sa osobama koje su na velikoj distanci. Čini mi se, ako budemo koristili mnogo više digitalne tehnologije, da ćemo imati šanse da predavanja na ovom fakultetu najeminentnijih stručnjaka iz te oblasti slušamo na našem institutu.
foto: Dekanica dr Ivana Živančević Sekeruš
ODSEK ZA PEDAGOGIJU
Filozofski fakultet je od svog osnivanja pa do danas, zadužen za predavanje pedagogije. Na svim nastavničkim fakultetima, obavezno je u nastavnom planu izučavati i pedagogiju, jer od kvaliteta nastave, zavise i sistem obrazovanja i njegov standard, tvrdi šefica Odseka za pedagogiju prof. dr Svetlana Kostović:
– Ideja da se dobar nastavnik rađa je samo mit – dobar nastavnik se stvara učenjem, pre svega pedagogije, ali i psihološkog i metodičkog aspekta obrazovanja. Ako govorimo o tome da standard na fakultetu jeste dobra nastava, koja kao ishod ima dobro obučenog, kompetentnog stručnjaka, onda tu sigurno pedagogija ima svoju respektabilnu ulogu.
ODSEK ZA SRPSKU KNJIŽEVNOST
Na Odseku za srpsku – odnosno za jugoslovensku književnost, kako se zvao ranije – radili su uvek profesori koji su istovremeno bili i naučnici u svojim oblastima – od istorije i teorije književnosti, pa do komparativnih studija. Studenti su uvek imali priliku da na predavanjima saznaju ono što su bili najnoviji rezultati istraživanja njihovih profesora, kao što su poznati književnici Milorad Pavić i Dragiša Živković.
– Kako znanja u humanističkim naukama ne zastarevaju, i u narednim decenijama mladi i pametni ljudi nastaviće stopama svojih profesora i u dijalogu sa njima osvajati nova saznanja i dolaziti do novih uvida. Taj most, ta veza između prošlosti i budućnosti se može shvatiti kao jedan od osnovnih stubova, ne samo nauke o književnosti, ne samo obrazovanja, već i celokupnog kulturnog prostora u državi Srbiji – zaključila je šefica Odseka za srpsku književnost prof. dr Gorana Raičević, objašnjavajući da će otuda studije na Odseku za srpsku književnost u decenijama pred nama dobijati na značaju i uticaju.
ODSEK ZA ROMANISTIKU
Odsek za romanistiku je jedinstven danas u Srbiji po svojim dvopredmetnim studijskim grupama. To je jedini odsek za romanistiku na kojem studenti, pored francuskog jezika i književnosti, proučavaju još jedan romanski jezik i kulturu. Prema rečima šefice Odseka za romanistiku prof. dr Snežane Gudurić, po tome su prepoznatljivi i zbog toga se mnogo studenata iz Srbije i regiona se opredeljuje da studira na Filozofskom fakultetu:
– Ono što smo mi počeli polako i što planiramo da nastavimo je da pravimo dvopredmetne studijske grupe. Želimo da koncipiramo naše programe tako da omogućimo studentima da uzimaju 50 odsto od programa koji mi nudimo, a to su: italijanski jezik i kultura, francuski jezik i kultura, španski jezik i kultura – i da to kombinuju sa 50 odsto nekog drugog predmeta koji nije na našem odseku. To je neka naša vizija, da imamo paralelne studije jezika i kulture, ne samo romanskih, nego da taj izbor bude fleksibilniji - kazala je prof. dr Snežana Gudurić.
Dobili smo akreditaciju za novi studijski program koji se zove „Francuski jezik i književnost sa drugim romanskim jezikom i kulturom”.
ŠTA KAŽU STUDENTI...?
Studentkinja ruskog jezika Jelena Bandić na fakultetu najviše voli svoj odsek, ali joj se ne dopada odnos prema studentima od strane nekih profesora i asistenata:
– Idealno bi bilo da se profesori ponašaju kao profesori, a studenti kao studenti i da se ta dva pojma ne mešaju. Neki profesori imaju odnos prema studentima kao da su lošiji od njih i da uopšte nisu na nivou svog zadatka – iskrena je Jelena i nada se unapređenju plana i programa.
Iz ugla brucoša, studentkinja anglistike Rita Hajnerman deli svoje pozitivne utiske o studiranju na Filozofskom fakultetu:
– Na Fakultetu mi se dopada to što su ljudi mnogo ozbiljniji nego u srednjoj školi i što imamo prilike da upoznamo ljude sa sličnim interesovanjima. Dopadaju mi se profesori, neki od njih su jako zabavni – kazala je Rita i dodala da bi menjala samo enterijer zgrade.
Ako bi poredila studente iz generacije upisanih 1962, kada je ona sama bila student, sa onim studentima kojima je držala predavanja sve do prošle godine, prof. dr Marija Kleut tvrdi da ni jedni, ni drugi ne bi bili zadovoljni:
– U početku, studenti nisu uplaćivali ništa fakultetu no lepili su neke taksene marke koje su činile prihod države, a sada... Nekadašnjim studentima nije nikako padalo na pamet da bi se moglo buniti zbog ispitnih rokova, a bilo ih je tri i jedan uslovni, „ponavljački“ za samo jedan ispit. I opet bih mogla nabrajati u nedogled, ali izbegavam to jednom opštom izjavom: studenti su se menjali onako kako se menjalo društvo iz koga su dolazili na fakultet i sa fakulteta odlazili.
FILOZOFSKI FAKULTET NASTAVLJA DA ŠIRI ZNANJE
Budući da je Filozofski fakultet obrazovna, ali i naučna institucija, dekanica Ivana Živančević-Sekeruš otkriva da su planu novi studijski programi, koji bi mogli da otvore dijalog između potreba na tržištu i stvarnih potreba društva. Za sada su pokrenuta tri nova studijska programa:
– Tu je program za simultano i konsekutivno prevođenje, gde ćemo na master studijama mlade ljude obučiti da rade jedan od težih i dobro plaćenih poslova, jer školovanih prevodilaca zapravo nema; program za socijalni rad, na kome neće raditi samo jedan odsek, već i psiholozi, pedagozi i sociolozi; kao i liderstvo u obrazovanju, jer postoje direktori koji upravljaju školama, ali nisu stekli menadžerska i upravljačka znanja – objašnjava prof. dr Ivana Živančević-Sekeruš i dodaje da je plan Filozofskog fakulteta da raste i osluškuje potrebe društva.
Nema komentara