Tokom prva tri meseca ove godine, dakle tokom poslednjih 90 dana, predsednik Republike Srbije je imao čak 141 obraćanje ili uključenje putem televizije.
To znači da je predsednik ove godine na sjajnom putu da obori svoj prošlogodišnji rekord kada je za 365 dana u godini imao „samo“ 353 obraćanja na televizijskim kanalima.
Ovi podaci koje je Istinomer izdvojio dobar su pokazatelj toga kako predsednik ima naviku da svoja medijska istupanja učestali u trenucima kada je njegova, ili reputacija njegove stranke, poljuljana a tokom najvećih protesta koji su se dogodili na ovim prostorima još od 1968. godine – ova njegova navika nikad nije bila uočljivija.
U ovom tekstu sledi hronološki podsetnik na sve važne događaje od 1. novembra naovamo te analiza medijskih istupanja predsednika Republike u kontekstu tih događaja. Samo sa jasnim razumevanjem svega izrečenog, te sa pravilnim poznavanjem medijskih kodeksa, te konteksta u kom je nešto izrečeno, može se jasno ukazati i na propuste, spinove i dezinformacije koje je predsednik izrekao.
Nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, gotovo odmah je narativ u prorežimskim i tabloidnim medijima odgovarao i prvom upečatljivom medijskom nastupu predsednika i poruci koju je on tada poslao – „Sve smo renovirali, samo tu nadstrešnicu nismo.“
Informer je tako već u prva dva dana novembra imao četiri vesti o tome kako nadstrešnica nije rekonstruisana – prvu gde oni to tvrde, dve gde citiraju navode predsednika o tome i jednu gde opet oni tvrde kako nadstrešnica nije rekonstruisana jer „Zavod to nije dozvolio“.
Uprkos jasnim dokazima u vidu fotografija, dokumentacije te potom i svedočenja od strane građana, medija i stručnjaka ovaj narativ je bio ponavljan u narednih nekoliko dana.
Gotovo četiri meseca nakon ovog narativa, predsednik a potom i tabloidni mediji promenili su prvobitnu frazu te je 'novi' aktuelni iskaz bio da nadstrešnica nije rekonstruisana u „konstrukcionom smislu“.
Istovremeno, tokom ovog gostovanja na televiziji Insajder, predsednik je poručio i da, za pad nadstrešnice, nije kriva korupcija nego struka – zanimljivo, ovde je tok informacija bio obrnut te je ovde predsednik Republike preneo informacije, odnosno tvrdio, nešto što su tabloidi tvrdili još početkom novembra.
Prva promena u narativu u prvim danima nakon pada nadstrešnice dogodila se nakon, u tom trenutku, najvećeg protesta u istoriji Novog Sada. Predsednik Republike je, podsećamo, te večeri posetio Novi Sad te se ispred prostorija Srpske napredne stranke obratio svojim pristalicama.
I u ovom periodu može se uočiti neobična sličnost između komentara predsednika Republike i narativa prisutnog najčešće u tabloidnim medijima. Odnosno, predsednik je 5. novembra svojim pristalicama poručio da oni koji protestuju, protestuju protiv države Srbije i da uništavaju srpske trobojke, a ovaj narativ je do danas opstao u tabloidnim medijima sa relativno čestim pozivanjem, odnosno podsećanjem upravo i na skup petog novembra.
Foto: Odjek
U danima posle 5. novembra, narativ je bio, kako u obraćanjima predsednika, tako i u njemu naklonjenim medijima – pustite institucije da rade svoj posao.
Institucije posao jesu radile učinkovito u slučajevima hapšenja aktivista, ali ne i u slučaju nadstrešnica te je ovaj apel naišao na loš odziv među građanima. Aktivisti, građani i opozicioni političari su privođeni, a predsednik Republike ih je u maniru tabloidnih medija nekoliko puta diskreditovao, omalovažavao pa čak i vređao.
Obraćanja su bila svakodnevna, građani su redovno iskazivali nezadovoljstvo i usledile su prve ostavke. Predsednik je ocenio rad dotadašnjih ministara i direktora zadovoljavajućim, ali je i njihove ostavke ocenio kao korektne te rekao da oni ovim postupkom čine da su stvari „čiste i transparentne“.
Ipak, tada je bila prisutna oprečnost u do tada retko poljuljanom naprednjačkom brodu te su tabloidni i prorežimski mediji prvi put imali zamerke na neke ministre iz redova stranke koju javno podržavaju.
Posebno je upečatljiv bio period od 5. novembra, odnosno ostavke Gorana Vesića, do 20. novembra, odnosno ostavke Tomislava Momirovića. U tim danima, tablodi su ponavljali reči predsednika da se očekuje, odnosno da je neophodno „još ostavki“ a najčešća meta ovih optužbi bio je upravo Tomislav Momirović.
Kratki raskol ipak, srećno je završen kada se na svom obraćanju povodom ostavke, bivši ministar Momirović primarno stavio u službu predsedniku a sekundarno u službu državi Srbiji.
Narednih mesec dana, odnosno tokom celog novembra, kada su okupljanja još uvek bila više sporadična nego što je to slučaj u narednim mesecima, spinovi su ostali u sličnom maniru te su prve teme bile one na koje su tabloidni mediji već naviknuti – protesti protiv Srbije i lična borba protiv predsednika Republike. Separatizam je relativno nova tema koja je omasovljena tokom ovih protesta i koja je svoje uporište upravo pronašla u tome da je tokom novembra najviše protesta održano u Novom Sadu.
Početkom decembra, predsednik Srbije ušao je u neku vrstu medijskog sukoba sa javnim medijskim servisom. Iako Radio-televizija Srbije već dugo ne ispunjava brojna profesionalna i novinarska načela te gotovo svakodnevno krši Kodeks novinara Srbije svojim pristupom, predsednik Republike je u ovim danima ocenjivao da RTS radi na tome da „sruši“ njegov režim. Nazivao je RTS sestrinskom televizijom medija N1 i Nova S te je ocenjivao i da su oni mnogo „opasniji od njih“ jer oni „lukavo a ne glupavo (kao N1 i Nova S) rade isto što i oni“.
A kao odgovor na ovo postupanje, u istim danima, odnosno preciznije, 5. decembra, mesec dana nakon tada najvećeg protesta u istoriji Novog Sada, predsednik Republike je pozvao mlade da se „ne svađaju i tuku oko novca zarad rušenja vlasti“. Ovo je vest koju je prenelo nekoliko tabloidnih medija i bila je vezana za privatnu svađu novosadskih aktivista Mile Pajić i Branislava Đorđevića.
Javni medijski servis je potom ovu informaciju preneo kao činjeničnu bez ikakvog ograđivanja i time kompletirao krug dezinformacija. Dakle, tabloid prenese neproverenu i senzacionalističku informaciju, predsednik Republike joj da određenu dozu legitimiteta tako što je prenese, a potom, da bi informacija bila potpuno legitimizovana te i shvaćena kao tačna, javni medijski servis takođe tu informaciju prenese bez ograđivanja, bez kontakta sa akterima u priči i bez bilo kakvog proveravanja.
U tom periodu, odnosno od 22. novembra te tokom gotovo celog decembra, studenti širom Srbije su započinjali blokade svojih fakulteta. U prvim danima blokada, predsednik i tabloidni mediji su gotovo sinhrono targetirali pretežno pojedince koji su od ranije bili aktivistički nastrojeni kao i aktere koji od raniju imaju izgrađenu 'reputaciju' u ovakvim medijima.
Dakle, u prvim danima blokada su po metodama koje su i ranije koristili, na meti obraćanja i targetiranja predsednika Republike te potom i prorežimskih medija bili aktivisti organizovanih grupa STAV i SviĆe, aktivisti grupe BORBA, opozicioni političari, stranačka lica koja nisu iz vladajuće koalicije kao i nekoliko profesora koji su od ranije poznati široj javnosti i tabloidima poput Jova Bakića, Dinka Gruhonjića i drugih.
Istovremeno, početkom decembra primetno je i da su iz usta predsednika Republike, po Ustavu pozicije koja služi da ujedini narod bez obzira na političko opredeljenje, dolazile upravo poruke koje dele ljude na 'naše' i 'njihove'.
U ovim danima, narativ kojim se on služio, te potom i narativ koji su preuzeli prorežimski mediji, prateći ga u stopu, najčešće je bio vezan za pokušaj sprovođenja „obojene revolucije“ od strane ljudi koji učestvuju u protestima. Narativ postaje da su organizatori ovih protesta „strani plaćenici“ i primetne su metode koje su obeležile, kako dvanaestogodišnju vladavinu Slobodana Miloševića, tako i brojne druge autokratske i hibridne režime u istočnoj Evropi tokom 21. veka.
Ukoliko se vratimo nekoliko koraka unazad, prethodno upečatljivo obraćanje predsednik Republike imao je 28. novembra. Naime, on je tada na snimak na kom se čuje kako Damir Zobenica, tadašnji potpredsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, poziva ljude na razbijanje blokada i vređanje učesnika protesta rekao kako je u pitanju „veštačka inteligencija“. Odnosno, njemu u odbranu, rekao je da mu je to porukom rekao Zobenica, a predsednik Republike se složio sa ovom ocenom.
Ipak, desetak dana kasnije, odnosno 8. decembra, Istinomer je uradio analizu snimka te su utvrdili da postoji „visoka izvesnost autentičnosti“.
Prvog decembra prošle godine, nakon prvog slučaja nasilnog pokušaja prekidanja blokada puteva, predsednik je za udarenu devojku rekao da je ona skočila na kola čoveka koja je vozio i da nema osnova da se taj čovek uhapsi. Čovek je, dakle, pokupio ženu i vozio ju je nekoliko metara na svom automobilu dok su ljudi koji protestuju mirno stajali, blokirali put i odavali počast nastradalima. Predsednik Republike je ocenio da on „nije prekršio zakon“ i da je „išao svojim putem“. Od tada, do danas, ovakav slučaj se ponovio nekoliko puta.
Sledeći značajan narativ koji je propagirao prvo predsednik a potom i njemu naklonjeni mediji bio je vezan za povoljne kredite za prvi stan za mlade u Srbiji. Najvažnija odlika ove inicijative je što se predsednik istim pitanjem bavio i 2014. a potom i 2019. godine – oba puta, tokom situacija kada mu je bilo neophodno da utvrdi svoju poziciju i oba puta, obe inicijative su ostale zabeležene samo u medijima.
I u trećem pokušaju, mediji naklonjeni njegovoj stranci i njemu bavili su se ovom temom gotovo svakodnevno, ali i ovaj narativ je usporio kada je bilo primetno da mladi koji trenutno učestvuju u protestima ne pokazuju interesovanje za ova obećanja.
Sledeći veliki spin i još jedan koji je potrajao sve do danas jeste predsednikovo, režimsko i medijsko – „svi zahtevi su ispunjeni“, na šta su studenti više puta poručili da – nisu.
Ovo obraćanje predsednika Republike ostalo je upečatljivo jer se on u nekoliko navrata uopšte nije čuo – dok je on govorio, ispred zgrade Predsedništva održan je protest i nekoliko desetina hiljada ljudi je uspelo, čak i ispred zgrade, da više puta nadglasa predsednika pred televizijskim kamerama 'podobnih' medija.
Tada se prvi put jasno i glasno, od strane studenata, čula jedna od zaštitnih parola ovih protesta i jedina upućena direktno predsedniku Republike – „nisi nadležan“. U istom obraćanju, predsednik je i rekao da studenti „nisu fer“, ali da je on uprkos tome spreman da im ispuni zahteve. On, ipak, kao što su studenti i istakli, po Ustavu nema mogućnost da zahteve ispuni, a i van toga, studenti su pojasnili tadašnju 'neispunjenost' zahteva - dokumentacija nije potpuna i „podnošenje ostavke ne znači preuzimanje krivične odgovornosti“.
Narativ o ispunjenim zahtevima bio je i ostao jedna od najdugotrajnih taktika koje su koristili i predsednik i njemu naklonjeni mediji i oni upravo služe da bi na još jedan način diskreditovali najveće proteste u istoriji naše zemlje.
U ovom periodu, dakle sredinom decembra, započet je i drugi unutarstranački sukob među naprednjacima kada su se pravnim putem i na svojim suđenjima međusobno optuživali Goran Vesić i Jelena Tanasković, a predsednik Republike je uprkos tome što ga je Jelena Tanasković optužila da su on i Goran Vesić najodgovorniji za pad nadstrešnice te da su oni dogovarali sve u okviru projekta – on je, dakle, uprkos svemu tome, nekoliko puta javno tvrdio da veruje da „oni nisu krivi“ te je i tada optuživao „žuti ološ“ da kontroliše srpsko pravosuđe. Ovo se takođe može smatrati kršenjem ustavnih načela jer predsednik ne bi smeo da se meša u rad sudske grane vlasti.
Nakon jednog od najvećih protesta u istoriji Srbije – studentskog skupa na Slaviji na kom je, po navodima Arhiva javnih skupova, bilo preko 100.000 ljudi, predsednik Republike je ocenio da je bilo „između 28.000 i 29.000 ljudi“.
Ovu tvrdnju Ministarstva unutrašnjih poslova koju je predsednik ponovo legitimizovao, spremno su preneli brojni mediji naklonjeni njemu, a neki su čak i taj broj smanjivali. Uprkos fotografijama, video zapisima i svedočenjima koja dokazuju da je skup bio znatno brojniji, predsednik je ponovo u javnost spremno izneo neistinu koju je MUP prvi naveo.
Jedno od poslednjih upečatljivih obraćanja predsednika pre kraja prošle godine bilo je na televiziji Happy kada je hvalio svoju smirenu reakciju na studentske proteste rekavši da je mogao „da izvede kobre i da ih razbacamo sve“. Ovo je takođe postala jedna od parola protesta i predsednik Republike ponovo je delio ljude umesto da ih, u skladu sa svojim obavezama, ujedinjuje.
Foto: Odjek
Sa svim narativima i spinovima koji su opstajali, sledeće upečatljivo obraćanje predsednika usledilo je u danima pred Novu godinu. Naime, tada je predsednik Republike na televiziji sa nacionalnom frekvencijom rekao da bi u njegovo vreme, kada je on bio student, oni „najurili studente iz Zagreba da su došli“. Ovo obraćanje je mnogo prigodnije medijskim istupima koja je sadašnji predsednik imao krajem prošlog veka kada je bio ministar informisanja te kada su nešto češći bili nacionalistički ispadi u njegovim govorima.
Ipak, ovaj narativ je opstao te se mogao uočiti u prorežimskim i tabloidnim medijima i pre nego se predsednik obratio javnosti u ovom maniru.
A sa početkom nove godine, to se nije mnogo promenilo. Stari spinovi su opstali, a sledeći na meti predsednika Republike bili su novinari.
Predsednik se već bio sukobio sa Radio-televizijom Srbije, a od ranije je poznat njegov odnos sa novinarima medija u okviru United Media grupe; ali ubrzo nakon što je Meta ukinula svoj program fektčekinga, predsednik nije dugo čekao da i fektčekere diskredituje te da ih naziva „takozvanim“, „lažovima“, „cenzorima“ i još ponekom rečju koja nikako ne odgovora maniru figure čija uloga u društvu treba i mora da bude ujedinjujuća.
Potom, u prvim danima godine, usledilo je i predsednikovo obraćanje gde ističe postojanje frakcije „lojalista“ unutar Srpske napredne stranke. On je rekao da su ovi ljudi „pomalo ekstremni“, „proruski orijentisani“, „krvlju zakleti“ i „žestoki borci protiv struja koje su dolazile iz zapadnog obaveštajnog sektora“. Nekoliko hiljada građana Srbije je potpisalo peticiju da nadležni istraže ove tvrdnje te su ove navode predsednika protumačili kao pretnju svim građanima koji su prethodnih meseci protestovali i podržali studentske zahteve. Reakcija nadležnih je i u ovom slučaju izostala.
Sledeći spin kojim su vladajuće strukture pokušale da umanje, uguše ili smanje proteste bio je onaj u vezi sa istraživanjem organizacije CRTA. Naime, kako CRTA navodi u svom istraživanju, preko 60% građana Srbije sa kojima su razgovarali podržavaju proteste – ipak, predsednik i njemu naklonjeni mediji fokusirali su se na brojku koja govori o padu njegove lične popularnosti te su ponovo, kao i nekoliko puta ranije, pozivali na savetodavni referendum. Važno je napomenuti i da je u istom tom istraživanju veliki broj građana rekao da ne misle da je savetodavni referendum rešenje.
Ostali spinovi koji su od ranije tu su opstajali te je do kraja januara primetno da je predsednik nekoliko puta intenzivno govorio o „ispunjenim zahtevim“, „obojenoj revoluciji“ i „stranim faktorima“.
Potom je opozicione političare u gostovanju u emisiji „Ćirilica“ nazivao „lopovima“ i „najgorim šljamom“. Istovremeno, advokate je tada nazvao „ruljom“. Novinare iz United Media grupe je nazvao „kriminalnom grupom“. U jednom gostovanju, dakle, uvredio je četiri sloja društva – studente, političare, advokate i novinare i time još jednom prekršio svoje osnovno ustavno načelo u skladu sa funkcijom koju obavlja.
Sledeća medijska istupanja u januaru bila su pretežno vezana za prvi generalni štrajk na koji su studenti pozvali 24. januara, a koji je predsednik prokomentarisao tako što je rekao:
„Ima mnogo ludaka u našoj zemlji“.
Nakon što su „zahtevi mesecima već ispunjeni“ kako je predsednik prethodno naveo u gostovanju kod Milomira Marića, krajem januara su zahtevi još jednom ispunjeni. Odnosno, objavljena je dodatna dokumentacija te su predsednik i njemu naklonjeni mediji ponovo otvorili istu temu, a to je – svi zahtevi su ispunjeni. Dočekao ih je isti odgovor studenata.
Blokadu tri mosta, najveći protest u istoriji Novog Sada, predsednik je nazvao „vašarom“ i time diskreditovao želje i protest nekoliko desetina hiljada ljudi koji su tog dana bili u ovom gradu.
Početkom februara, usledio je novi pokušaj diskreditacije protesta. Predsednik Republike je „pozajmio“ tabloidni narativ da opozicija preuzima proteste od studenata. Ova ocena, ne samo da nije u skladu sa onim novembarskim i decembarskim ocenama da opozicija od početka kontroliše proteste, već je i pokazatelj neuspešnosti tog prvog spina te novog pokušaja omalovažavanja značaja studenata u protestu koji su oni poveli i koji još uvek vode.
U tim danima, predsednik je najavio i „najžešću borbu protiv korupcije ikad u savremenom vremenu provedenu u Srbiji“. Pored gramatičke nejasnoće ove rečenice, ponovo se postavlja pitanje odakle predsedniku informacije koje nisu u njegovoj nadležnosti i zašto nije bilo reakcije na njegovo izlaženje izvan ustavnih okvira.
Istovremeno, ni u februaru nije usporio narativ o „stranim faktorima“ a tokom najave, pripreme i održavanja najvećeg protesta u istoriji Novog Sada, ponovo je aktualizovan narativ o „vojvođanskom separatizmu“.
Predsednik se nije umorio pa je u prvoj nedelji februara ponovo „udario“ i na Radio-televiziju Srbije. Uprkos tome što je u žiži javnosti tih dana bilo nedovoljno pokrivanje, već tada, najvećih protesta u istoriji Srbije, od strane našeg javnog servisa – predsednik Republike je ocenio da je rad RTS „normalizovao mržnju prema Srpskoj naprednoj stranci“ u poslednjih 12 ili 13 godina te je dodao i da su bili znatno naklonjeniji prema Demokratskoj stranci – odnosno, prema režimu koji je prethodio njegovom.
Tih dana, predsednik se osvrnuo i na prelaznu vladu te je rekao da „ne zna šta je to“. Ipak, narednih dana, sasvim jasno je govorio da neće dopustiti tako nešto, tako da su svi izgledi da je ipak znao šta to znači. Odnosno, predsednik je rekao da „živ neće dozvoliti nikakvu, ni prelaznu, ni ekspertsku vladu“.
Osmog februara predsednik Srbije najavio je pisanje knjige o tome kako je pobedio obojenu revoluciju u Srbiju. Ovo je bio vrhunac višemesečnog narativa koji se mogao čuti iz usta funkcionera vladajuće koalicije i iz njima naklonjenih medija, a predsednik i njegovi istomišljenici su od tada počeli da tvrde i zvanično da je obojena revolucija pobeđena.
Sledeće značajno istupanje predsednika Republike bilo je vezano za fondove organizacije USAID u Srbiji. Iako su najznačajniji i finansijski ubedljivo najveći partner ove organizacije u Srbiji upravo bile državne institucije, brzo je zvanični narativ predsednika i njemu naklonjenih medija postao onaj o „kriminalnoj organizaciji“ kao i o „izvoru stranih fondova“ za rušenje predsednika.
Tih dana, predsednik se bavio još jednom temom, a to je ponovo bila ideja o vojvođanskom separatizmu. Naime, predsednik republike najavio je usvajanje Deklaracije o Vojvodini. Iako je Vojvodina već sada autonomna pokrajina i samim tim sastavni deo Republike Srbije i ni u jednom trenutku niko od studenata nije se ni najmanje bavio ovim pitanjem, predsednik i njemu naklonjeni mediji osetili su potrebu da ovoj temi posvete svoj veliki skup održan na Sretenje.
I dok je na predsednikovom skupu u Sremskoj Mitrovici bilo negde oko 20.000 ljudi, najveći skup u istoriji Kragujevca održan istog dana okupio je znatno više ljudi – predsednik je pak prebrojao da je bilo oko 16.000 ljudi te još jednom ponovio argumente o „vašaru“ i „obojenoj revoluciji“ – iako je ona, po njemu, prethodno bila pobeđena.
Do kraja februara, teme su bile pobede – i nad obojenom revolucijom i nad organizacijom USAID. Predsednik je sve direktnije tvrdio da su studenti strani plaćenici, odnosno da „neko mora da plaća“ i da je taj neko „spolja“. I upad policije u prostorije organizacije CRTA propraćen je i prethodilo mu je nekoliko izjava predsednika u kojima je on rekao da će se rad ovih organizacija proveriti. I to više od nedelju dana pre nego je policija to uradila što ponovo predstavlja izlaženje van ustavnih okvira i insinuira da predsednik ili ima uvid ili ima kontrolu nad radom policije i tužilaštva.
Drugog marta, dan nakon najvećeg protesta u istoriji Niša, predsednik je nišku dopisnicu Radio-televizije Srbije nazvao „imbecilom“. Tabloidni mediji su ovo shvatili kao odobrenje te je celokupni RTS bio višestruko vređan u nekoliko priloga i tekstova različitih prorežimski-orijentisanih tabloida.
Sledeće značajno obraćanje predsednika usledilo je devetog marta kada je ljude i studente koji protestuju nazvao „prasećim ili jagnjećim brigadama“. Ovom izjavom on je ponovo diskreditovao ogorčenost i proteste više stotina hiljada ljudi koji su u tom trenutku, odnosno do tada, izašli na najveće proteste u istoriji brojnih mesta u Srbiji, a četiri najvažnija su svakako bili protesti na beogradskoj Slaviji, novosadska Blokada tri mosta, kragujevačko Sretenje i niško Majanje.
Sledeće obraćanje predsednika služilo je kao jedan od najdirektnijih sukoba sa studentima do tada. Studente je nazvao „boljševičkim plenumašima“ a komentarisao je i povređenog policajca te je tvrdio da su ga studenti „pretukli bokserom“. Ipak, nakon video snimka gde se jasno vidi da su ga udarile njegove kolege te i audio-zapisa gde i sam povređeni policajac to potvrđuje, iste večeri je predsednik u gostovanju na televiziji Informer rekao da možda jeste dobio poneki udarac od svojih kolega „ali je svakako dobio tri ili četiri udarca od studenata i onih koji su tu okupljeni“.
Povodom istog tog protesta ispred RTS-a, predsednik Republike je studente i građane koji su protestovali nazvao i „balavurdijom“. Ovo je sledeće u nizu neprimerenih obraćanja za bilo kog javnog funkcionera, a kamo li za poziciju poput predsedničke.
U danima pre sledećeg najavljenog protesta, odnosno pre 15. marta, predsednik i njemu naklonjeni mediji bili su jedini glasnogovornici u javnom prostoru koji su tvrdili da je ovo Dan D za Srbiju te da će tog dana „sudija odsvirati kraj“.
Narativ o najavljenom nasilju širio se podjednako brzo i kroz predsednikova gostovanja, i kroz tabloidne narative i kroz neformalne, prorežimske kanale na društvenim mrežama. Predsednik je tvrdio da će „oni nasiljem pokušati da urade nešto“ iako su studenti više puta isticali da je u pitanju miran skup podrške. Strah od nasilja širio se isključivo kroz prorežimske kanale i otuda se pojavila i bojazan da će oni naklonjeni predsedniku i njegovom režimu upravo sa namerom da „opravdaju“ ova očekivanja izazivati nasilje.
Srećom, protest je protekao bez nasilja, ali ne i bez manipulacija ili bez incidenata. Zvanični narativ je bio da je na protestu bilo 100.000 ljudi, odnosno možda i manje prema proceni predsednika, dok je prava brojka bila negde oko 300.000 ljudi. Rekao je i da je na skupu bilo „više nasilja nego što bi voleo da vidi“, i najvažnije, da je „gnusna laž“ da je korišćen zvučni top na građanima.
Uprkos hiljadama navoda građana, medijskim istraživanjima i izjavama stručnjaka kao i dokazima u vidu video-snimaka i zdravstvenih posledica, narativ predsednika i njemu naklonjenih medija je bio i ostao da je sve ovo laž.
Nakon što kraj nije odsviran 15. marta, predsednik je sledeći kraj najavio za 15. april.
Na sledeću veliku studentsku akciju, odnosno poziv građanima na zborove, predsednik Republike rekao je da će se „dok je živ, boriti protiv zborova i plenuma“. Ovim je predsednik ponovo zauzeo ulogu najvažnijeg faktora podele u našem društvu.
Takođe, u danima nakon 15. marta pompezno je najavljivan prorežimski „najveći skup ikada u istoriji Srbije“ i to za 28. mart. Taj dan je došao i prošao a skupa nije bilo te se on sada najavljuje za 12. april.
Sledeći narativ koji je ovog puta predsednik preuzeo od tabloidnih medija u vezi sa celokupnim protestima jeste da je u pitanju „pobuna bogatih“ te da je ovo neka vrsta klasne borbe privilegovanih, a ne borba za pravednije društvo. Ovaj narativ je prisutan u poslednjim danima marta i još uvek je primetan na svim prorežimskim medijima.
Dekanka niškog Filozofskog fakulteta napadnuta je nožem 30. marta od strane nepoznate žene. U danima pre toga, predsednik Republike bio je učesnik i inicijator opasne i intenzivne medijske kampanje protiv nje. Nazivao ju je „lopužom na kub“, „kriminalkom“ i „ogoljenim kriminalcem“. Ona je u svom prvom obraćanju nakon napada optužila samo jednu osobu za taj napad a to je, po njenoj oceni, predsednik ove države.
Žrtve ovakvog spina, odnosno ovakvih uvreda, bili su i rektor beogradskog Univerziteta Vladan Đokić, kao i nekoliko istaknutih profesora sa tri najveća srpska Univerziteta. Predsednik Republike ni za koga od njih nije štedeo reči te ih je nazivao „izdajnicima“, „prolaznima“ i „budalama“.
Poslednji spin koji je dugo prisutan, ali sada sve češće istican jeste ideja o „teroru manjine nad većinom“. Ovu manjinu predsednik naziva nasilnima, smatra da su „radikalizovani“, ali i da su „ekstremna manjina“.
Nakon neuspešnih delegitimizacija, uvreda i ličnih napada pa čak i pokušaja sprečavanja širenja pobune, cilj sadašnjeg spina je da građani Srbije ne znaju kolike su razmere trenutnih, najvećih protesta u istoriji Srbije.
Dužnost predsednika Republike je da izražava državno jedinstvo Republike Srbije. On mora da služi kao ujedinjujući faktor našeg društva. Od prvog novembra naovamo, predsednik je služio gotovo isključivo kao razjedinjujući faktor. Delio je društvo, vređao pojedince, delegitimizovao stotine hiljada građana Srbije i ponašao se nedolično, nemoralno i nimalo u skladu sa funkcijom koju obavlja.
Njegovog imena u tekstu nema jer važnost funkcije mora biti depersonalizovana od ličnosti. On je višestruko prekršio svoja ustavna načela, prekršio je pravila po kojima mora da obavlja svoju dužnost i uzimajući to u ozbir, može se zaključiti da on nije dostojan svoje funkcije.
Institucija, pored toga što nije nadležna i što ima mahom ceremonijalne funkcije, pokazala je nespremnost i nesposobnost da bude deo jednog zdravog i demokratskog društva. Pokazala je nespremnost i nesposobnost da ujedinjuje građane i da ih predstavlja na pravi način.
Ustav Republike Srbije je najviši pravni akt našeg društva i njegovo nepoštovanje mora se sankcionisati, a njegovo višestruko, višegodišnje i gotovo svakodnevno kršenje moglo bi se i moralo smatrati pokušajem rušenja ustavnog poretka – zločina za koji su do sada odgovarali samo oni koje predsednik već godinama naziva ljudima koji „ruše Srbiju“ i to jer su se usudili da progovore protiv njega.
Nema komentara