Novinar, jedan od osnivača Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i predavač na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Jan Briza, preminuo je u 69. godini života.
Jan Briza je rođen u Pančevu, maturirao je u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, a diplomirao na grupi za Opštu književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Bio je dugogodišnji novinar agencije Beta i jedan od osnivača Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Briza se novinarstvom bavio od 1975. godine u listu “Dnevnik”, kao urednik spoljnopolitičke rubrike. Od 1993. godine pisao je za „Nezavisni građanski list“ gde je sa svojim kolegama pružao otpor tadašnjem režimu Slobodana Miloševića. U poslednje dve godine pisao je za informativni portal „Autonomija!”.
Njegove dugogodišnje kolege, sa kojima je proveo i nekoliko radnih decenija, pamtiće ga po tome što je oduvek verovao u prava ljudi da upravljaju svojim životima, profesijama i društvom u kojem žive. Novinar novosadskog „Dnevnika“ i Brizin „saborac“ u novinarskoj profesiji Petar Petrović, prisetio se jedne od zajedničkih anegdota, koja najbolje opisuje Brizinu hrabrost i požrtvovanost:
- Bio je 22. decembar 1988. godine. Jan Briza izveštava o revoluciji u Rumuniji, ja tada glavni urednik Dnevnika bio sam ubeđen da je i meni tamo mesto. Zima, magla, mraz na staklima sedmog sprata hotela Interkontinental u Temišvaru. Oko šest sati, jedva da se nešto vidi. Samo tenk na ulici koji lagano zastaje, okreće kupolu i podiže mitraljeze uvis. Odjednom fijuk i svetleći repovi metaka. Sprat ispod nas gori. Verovatno ni liftovi ne rade. Ja na prozoru, Briza u kupatilu. Sa dosta panike u glasu vičem mu da ćemo morati pešice dole kroz zapaljen hotel, grabim pasoš i fotoaparat. Iz kupatila mi odgovara smiren glas: „Pa, moram se valjda prvo obrijati“. Ostali smo živi. Poslednju bitku Jan Briza je, na žalost, izgubio – konstatuje Petrović i dodaje da je Jan Briza bio neko u čije se profesionalno poštenje i znanje nije moglo sumnjati.
Brizine kolege sa kojima je predavao na Filozofskom fakultetu ostale su bez prijatelja koji je na svaki način tokom svoje akademske karijere bio inspiracija, kako njima tako i studentima. Šefica Odseka za medijske studije Dubravka Valić Nedeljković priseća se žara koji je njen kolega imao, tokom podučavanja budućih mladih novinara:
- On se uvek veoma angažovano i emotivno zalagao za svakog studenta kojem je bilo kakva pomoć bila potrebna. Studenti i njihovo dobro su mu bili na prvom mestu, čak toliko da je bio voljan da prekrši i neka pravila, ako je smatrao da ona mogu omesti studente da dosegnu cilj i postanu diplomirani novinari. Naprosto, bila mu je važna svačija muka i imao je razumevanja za sve, ali se istovremeno držao svojih principa i nije bio popustljiv ni po koju cenu. Nepokolebljivo se zalagao za ono u šta je duboko verovao, a to je, pre svega, profesionalna etika, kritičko promišljanje i znanje.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić, pamtiće ga kao kolegu koji je u novinarskom smislu bio novinar sa velikim „n“:
- Svestrano je voleo novinarstvo i do kraja života se nije mirio sa devalvacijom naše profesije, kršenjem etičkih kodeksa i poštovanjem osnovnih principa novinarstva. Od njega, kao starijeg kolege, moglo se čuti mnogo korisnih saveta i bio je uvek raspoložen da bude učitelj i mentor nama mlađim generacijama. Bio je veoma posvećen profesor, voleo je svoj posao i studente i potpuno im se predavao. Svakako je bio jedan od najomiljenijih nastavnika među kolegama i studentima na Odseku za medijske studije.
Briza je objavio četiri knjige i sedam stručnih radova. Ostaće upamćen kao veliki stručnjak u mnogim oblastima, a najviše u oblastima mediji i ljudska prava, novinarstvo i politika i agencijsko novinarstvo. Njegovu profesionalnost i težnju ka poštovanju profesionalne etike potvrđuje i njegov kolega sa Filozofskog fakulteta, profesor Dimitrije Boarov:
- Pisao je sa nepokolebljivim uverenjem da istina i pravda moraju pobediti. Moralni i etički aspekt svakog javnog posla ili problema Bizi je bio na prvom mestu, a svoje stavove iznosio je sa neverovatnom otvorenošću, zbog čega je često u svojoj bogatoj karijeri imao krupnih nevolja. Onakav kakav je bio kao novinar, takav je bio i kao predavač – iskren je profesor Boarov.
Tvrdnje mnogobrojnih kolega da je bio izuzetno poštovan i omiljen među studentima, kroz setu potvrđuju i studenti koji su, kako kažu, imali čast da se susretnu sa ovakvim profesorom. Jedna od njih je i Al Džazirina reporterka i bivša studentkinja Odseka za medijske studije u Novom Sadu Nataša Krstin:
- Naše studentske dane učinio je vrednim pamćenja. Lako je iščitati literaturu i još lakše zaboraviti šta ste pročitali. Njegova predavanja iz života, ipak, ostaju sa mnogima od nas. Srećna sam što sam deo generacije kojoj je predavao i žao mi je što drugi neće imati priliku da ga čuju. U našem sećanju on ostaje dragi Briza, koji nikad nije prestao da nas prati, upućuje pohvale, komplimente, konstruktivne kritike. Nedostajaće nam.
Još jedna bivša Brizina studentkinja, Sanja Kljajić odala je počast preminulom profesoru, prisećajući se studentskih dana i njegovog pedagoškog pristupa:
- Od milja smo ga zvali Brizica. To već dovoljno govori. Bio je sigurno jedan od najboljih pedagoga s kojim sam se ikada susrela. Jedan od onih profesora koji nas nije učio samo veštinama novinarstva, nego i kako da sačuvamo principe, čast, ljudskost i obraz profesije koju smo odabrali. Bio je pun priča s terena, a najviše ću ga pamtiti po njegovih pošalicama i anegdotama koje smo prepričavali u nedogled. Vest da je profesor Briza preminuo me je pogodila kao da se radi o nekom najrođenijem. Tako je valjda kad odlaze najbolji.
Nema komentara