„Postavim sebi cilj. Bavim se glumom i to mi je motiv zbog kog pokušavam da dam svoj maksimum u januarskom i februarskom roku, kako bih ostatak vremena pripremila predstavu”, rekla je studentkinja žurnalistike Tamara Plavšić objašnjavajući strategiju i način učenja.
(thekoterie.wordpress.com)
Tamara kaže da joj se ovaj metod dobro pokazao jer je rigorozna i kažnjava sebe ukoliko odustane od svog cilja. Kako ona kaže, „nema dobrih ocena, nema ni pozorišta” i dodaje da od prve godine studiranja uči sa koleginicom i da svaki ispit spremaju zajedno.
– Uigran smo tim i uspemo da se pripremimo jako dobro za ispite. Svaka pročita poglavlje i prepriča ga drugoj. Onda naizmenično ponavljamo dok ne budemo i jedna i druga potpuno sigurne. I tako redom. U pauzama se odmaram tako što gledam serije preko interneta, nekako su u ispitnom roku najzanimljivije – završava Plavšićeva.
Januarski, a sa njim i februarski rok (s obzirom na to da su kalendarski veoma blizu) su oni „udarni” rokovi koje studenti najteže „preguraju” i za koji im trebaju posebne strategije. Neki su takozvani kampanjci, a neki štreberi, ima onih koji od skripte prave skriptu, preko onih koji uče svu dodatnu literaturu do onih koji se posluže srećom i tako srećni daju sve od sebe. Studentkinja na Medicinskom fakultetu Daniela Milojković kaže da je po potrebi i „kampanjac” i „štreber”.
– Neke baš stručne predmete krenem da učim ranije, ali za većinu učim kampanjski. Ispite spremam tako što pročitam knjigu i ako mi ostane vremena ponovim detalje. Najteže mi padaju pismeni ispiti jer na njima ima pitanja kojih nema u literaturi, dok su usmeni mnogo lakši jer smatram da su oni merilo mog znanja, mada retko je to – izjavila je Milojkovićeva.
Možda je ipak, „prvacima” bilo najteže. Stariji su ipak prošli čuveno studentsko sito i rešeto, pa sad već mogu da prave plan i savetuju kolege. Student prve godine anglistike Mladen Špehar kaže da nije znao šta da očekuje od prvog ispitnog roka, pa je učio po srednjoškolskom sistemu.
– Nisam imao pojma kako ovo funkcioniše. Sve sam kolokvijume prošao praktično bez učenja i lagano. Onda sam se previše opustio i nisam toliko spremao ispite. Učim tako što podvlačim bitne stavke i izvlačim na papir, zatim odatle učim. Veliki sam kampanjac, uvek sam takav bio i ne verujem da će se to promeniti – kaže Špehar.
(genheration.com)
Profesor istorije Boris Stojkovski kaže da bi studentima generalno savetovao dve stvari, bez obzira na to da li su u pitanju njegovi studenti ili ne.
– Osnovna stvar je u organizaciji vremena. Kad se „štreba” valja se od toga ubijati, kad se provodi i druži, onda od toga. Druga važna stvar je da se svaki ispit posmatra ne kao nekakva kataklizma, apokalipsa ili nešto krajnje fatalno i tragično, nego kao stepenik ka ostvarenju neke ambicije. Nažalost, činjenica je da među velikim brojem studentkinja i studenata vlada totalna i apsolutna letargija i da masa pati od nedostatka ambicije (upiši šest i da idem). Ali, uprkos tome, ispiti se ipak trebaju posmatrati kao deo slagalice koja se popunjava, kao stepenik po stepenik do ostvarenja cilja – rekao je Stojkovski i dodao da ako čovek ima ambiciju, cilj ili želju koja nije samo prosta šestica na učenje iz skripte i ispitni rok se lakše preživi.
– Ako neko želi da nešto sazna i spozna u životu ne može i ne sme da uči napamet za ocenu, nego za znanje – istakao je Stojkovski.
Svaki ispitni rok je novo stečeno znanje koje se može upotrebiti za uspešno savladavanje sledećih rokova. Forme učenja, načini relaksacije i metodi koji se koristi su različiti, ali vode istom cilju – položenom ispitu. Svakako je uspeh ukoliko indeks postane bogatiji za jednu rubriku, pa bilo to srećom, štrebanjem, podvlačenjem, uz pomoć kolege ili bilo koje druge čarobne formule. Samo odaberite svoj način.
Nema komentara