Studenti Univerziteta u Novom Sadu u poslednjih par meseci traže od rektorata ukidanje dodatne naplate troškova studiranja.
Studentski pokret Novi Sad koji je i inicirao rešavanje ovog problema, organizovao je dva protesta kao i zbor studenata gde su oni jasno govorili o stvarima koje žele da promene i koji uslovi su im najdostupniji za studiranje. Na poslednjem zboru održanom prvog novembra, studenti su izglasali predloge koje su dostavili rektoratu.
Usvojeni predlozi su da prijava ispita bude potpuno besplatna, kao i overa semestra, upis, sastanak sa dekanima, prijemni ispit, konkurisanje za master, potvrda položenih ispita i prenos boda. Takođe su zatražili i priznavanje zbora kao legitimnog studentskog tela, organizovanje istog u okviru Studentskog pokreta Novi Sad i osnivanje radne grupe za pregovore.
Ministar prosvete Mladen Šarčević studentima je odgovorio na ove zahteve rekavši da mnogi problemi koji već decenijama tište studente proizilaze iz nejasnih nadležnosti koje Univerzitet svojom autonomijom ima. Zbog toga su, kako kaže, ministarstvu vezane ruke da reaguje, jer fakulteti na mnoge probleme na koje im se ukazuje, mogu da se pozivaju na autonomiju, i da će se u novom zakonu baviti problemom autonomije, kao i revizijom rezultata bolonjskog procesa u Srbiji.
Skupim školarinama koje se kreću od 65.000- 160.000 dinara, prema tvrdnjama fakulteta, plaćaju se komunalije i dodatne zarade profesora i troškova nastave. U prevodu, sve ono što je obaveza države Srbije. Samofinasniranje se postepeno uvodilo od devedesetih, tako što se zakonski omogućilo fakultetima da stiču sopstvene prihode.
Takođe i pored odvojenog novca za školarinu, student upisan ili na budžet države ili na samofinansiranje, upis u godinu plaća 7.000 dinara (pr. Filozofski fakultet u Novom Sadu), dok ova cena upisa varira na ostalim fakultetima. Iako se čini da cena pokriva sve troškove upisa, student mora da izdvoji još 90 dinara za dva primerka ŠV obrasca bez kojih ne može da se upiše.
Nije tajna da na fakultetima postoje organizacije ili centri koji rade u sklopu fakulteta, ali svoje troškove naplaćaju po nekim njihovim posebnim cenovnicima. Tako da ako na Filozofskom fakultetu želite da promenite izborni jezik, morate da napišete molbu Centru za jezike i da uplatite 1.700 dinara na njihov račun pa da čekate da li će vam ta molba biti prihvaćena. O ovoj naplati profesori stranih jezika su prvi put čuli, a ni po zvaničnom cenovniku fakulteta za 2016/17 nije definisana.
Studentima nije lako da izmire ove troškove, jer taj novac odvajaju njihovi roditelji ukoliko student nije zaposlen, a nijedna banka ne nudi kredit za studente. U slučaju da je student zaposlen, gubi se pravo na budžetsko studiranje i samim tim plaća punu cenu školarine.
– Studentski parlament i savet ništa ne preduzimaju povodom ovog pitanja jer u savetu ima po pet predstavnika svakog fakulteta, a savet broji 30 članova. Oni ništa ne mogu da urade jer će njihovi zahtevi biti preglasani od stane ostalih članova. Takođe, oni se ne bave studentskim problemima već se bave trivijalnostima – kaže za “Odjek” Vesna Vojvodić studentkinja Filozofskog fakulteta.
Ona dodaje da je i sama regulacija izbora za studentski parlamet ne protiče kako treba jer ljudi „jure“ potpise po hodnicima tako da se na kraju ne zna ko su članovi, šta oni rade i šta se dešava iza zatvorenih vrata.
Legitimitet studentskih parlamenata se dovodi u pitanje, jer činjenica je da je dovoljno svega pet odsto studenata da izađe na izbore da bi se oni smatrali validim. Samim tim to ne može da dovede ni do jednog oblika demokratije. Većina parlamenata najviše vremena posveti organizovanju popularnih “Jada”, studentskih putovanja, a neretko članovi parlamenta su i članovi vladajućih stranki u Srbiji.
Nema komentara